Kuda idemo?

Teško je razumeti šta se sve dešava u Skupštini Srbije. Pre svega, da li je to najviše zakonodavno telo ako u njemu sedi šaka poslanika od kojih većinu i ne zanimaju kazivanja pojedinaca jer kamere pokazuju da čitaju novine ili razgovaraju preko mobilnih telefona. Kako, inače, objasniti da u Skupštini Srbije, poslanik Balint Pastor mirno optuži naš narod da je ubijao Mađare po završetku rata, a da na to niko ne reaguje. Znači, ono što su Mađari činili 1941. godine bilo je zakonito i dopušteno! Uveliko se govori o korupciji i borbi protiv organizovanog kriminala. I to je jedna od praznih priča jer kako je moguće neprekidno pominjati imena raznih političara koji su dobrano omastili brk a da ih niko ne prozove a još manje izvede pred sud. Ozbiljno se postavlja pitanje: šta dalje. Svojevremeno, neposredno pred rat, Slobodan Jovanović je formirao vladu u senci izabravši izvanrednu ekipu stručnjaka odabranih na osnovu snažnih preporuka proverenih ličnosti. Svaki od predviđenih ministara bio je obavezan da u pisanom obliku predstavi svoje viđenje delovanja ministarstva koje je proveravao pok. Vlastimir Petković, jedan od najistaknutijih pravnika onog vremena, streljan na Sajmištu februara 1942. Mislim da je došao trenutak da se upravo na taj način pristupi izboru ličnosti koje bi, sa jasno oblikovanim programom izašle u javnost u nastojanju da građane Srbije izvedu iz ovog tragičnog stanja. Dr Savo Dragišić, Beograd