Migrena ili dugogodišnji udarci maljem po glavi?

Migrena vas gazi, bol bubnja u glavi, a svaki udar srca ne oseća se kao puls već kao udarac čekićem po temenu. Ima žena koje od migrene pate po 30-40 godina, a ona ih napada skoro svakog menstrualnog perioda, i to još od puberteta. Pored toga, migrena se obično javlja i nekoliko puta mesečno, i bez veze sa menstruacijom. Bol se često najavljuje nekom vrstom aure, koja se sastoji od spektakularnih vizuelnih efekata, kao da desetine novogodišnjih svećica pršte, rasprostirući iskre kroz vidno polje. Napad glavobolje bez prekida traje i do tri dana. Mnogi paćenici ne reaguju na lekove i idu na terapiju akupunkturom, na masaže, na relaksaciono lečenje, hormonska ispitivanja, a neke žene pokušavaju da uz pomoć hormona izazovu ranu menopauzu. U specijalizovanoj čikaškoj bolnici za glavobolje, zvanoj „Dajmond klinika“, pre nekoliko godina sreo sam ženu koja je tih dana prekinula sa uzimanjem lekova pripisivanih u proteklim godinama, a na listi ih je bilo oko 180. Među njima su bili i antidepresivni lekovi uključujući elavil i zolof. Osim toga, uzimala je i lekove protiv povraćanja i gađenja, kao što su kompazin i dekadron. Na spisku su bili i antihistaminici, zatim lekovi protiv otoka sluznica i naravno, analgetici. Mnogi glavobolni već su od 10 ujutru na lekovima, a neki koriste i morfine. Ima pacijenata koji su uzimali i po više od 200 lekova u raznim periodima vremena. Svi oni žrtve su migrene, jedinstvenog oboljenja, svojstvenog samo čoveku. Od mnogo miliona ljudi koji pate od migrene, samo jedna polovina zna o čemu se radi. Ostatak se leči potpuno bezuspešno jer lečenje nije usmereno prema migreni već prema nečemu drugom. U svakom slučaju, nema efekta. Međunarodno udruženje za glavobolje opisuje više od 250 različitih oblika ovog oboljenja koje podjednako kinji ljude u Evropi, Americi, Aziji, Australiji i na nekim dalekim ostrvima za koja niko nije ni čuo. Od tih 250 vrsta glavobolja neke pripadaju migreni, neke glavoboljama zbog mišićne napetosti, neke nastaju u naletima. Mnogi bolesnici osećaju neprijatnu napetost samo povremeno i to prilikom promena vremena, ili posle noćnog bančenja. Stručnjaci procenjuju da više desetina miliona ljudi u Evropi godinama pati od glavobolja, koje nisu kao one prolazne, na koje se i ne obraća naročita pažnja. Oni pate od nečega što je kao stalno udaranje teškog malja u glavu. Neke ljude bol u glavi dovodi do ludila i onesposobljava ih za bilo kakav rad. Zbog toga glavobolje i jesu ozbiljan problem za nacionalnu privredu, jer zbog raznih vrsta glavobolja i migrene, gube se milioni radnih dana. Migrena nije samo ime za neobičnu neprijatnu glavobolju; to je specifična dijagnoza koja se odlikuje bolom u jednoj polovini glave, najčešće udruženog sa gađenjem i osetljivošću na zvuk i svetlost. Međutim, među opštim glavoboljama uobičajene su „tenzione glavobolje“, što je problem nastao zbog napetosti i emocionalnog stresa, a ima i glavobolja koje su posledica pijanstva, tumora u mozgu i raspuklih patoloških ispupčenja na moždanim krvnim sudovima, na aneurizmama. Migrene se već tradicionalno smatraju vaskularnim glavoboljama, i misli se da nastaju zbog toga što arterije na površini mozga bivaju proširene i tako pritiskaju okolne nerve, pretvarajući taj pritisak u ritmičke pulsirajuće udare. Kad se prestane sa pijenjem kafe može se javiti reakcija krvnih sudova zbog odsustva kofeina pa arterije postaju potpuno mlitave i raširene, pritiskajući okolne nervne završetke. Relativno retke, ali mnogima poznate glavobolje, nastaju u talasima i u Americi i Evropi nazivaju ih obično „klaster glavoboljama“. Neurolozi misle da su to najjače glavobolje koje može iskusiti ljudsko biće. Migreni prethodi aura u otprilike 50 odsto slučajeva. Tipični vizuelni poremećaji poput treptanja svetlosti ili pojava slepih mrlja u vidnom polju, zatim utrnulost ili slabost jedne polovine tela i otežani, odnosno nerazgovetni govor, signali su koji iskusnom paćeniku/ci govore da treba leći u krevet, navući zavese i glavu prekriti da do nje ne bi dopirala svetlost. Izvesno je i da hormonske promene za vreme menstruacije i ovulacije često dovode do migrene. Ovo objašnjava zbog čega žene tri puta češće obolevaju od muškaraca. Što je najgore, migrene se javljaju i među decom, pa čak i onom koja su napunila tek dve godine. Incidenca migrenoznih napada dostiže svoj vrhunac između 20. i 30. godine, a zatim se ređe javlja tokom srednjeg životnog doba smanjujući svoju učestalost posle 55. godine. Migrenozni bolesnici imaju sopstvene teorije o uzrocima svoje bolesti i vezuju ih za ono što jedu i piju kao što su: čokolada, sir, orasi, crveno vino, neke cerealije, nerafinisani šećer, mlečni proizvodi i kad bi se sve sabralo, njihovi uzročnici bili bi sve ono što se jede i pije. Neki pacijenti misle da su migrene plod neispavanosti, gladi ili preterane vlažnosti vazduha, dok drugi opet tvrde da je tajna u suviše dugom spavanju, prejakom apetitu i unošenju premalo tečnosti. Međutim, nijedan istraživač nije uspeo da bilo čime izazove migrenu. Zbog toga se može reći da u svim teorijama ima vrlo malo, a možda i nimalo nauke. Ono što su mnogi istraživači svojim tvrđenjem uspeli da postignu bio je znatan broj migrenoznih bolesnika koji su prestali da jedu i piju „sumnjive“ namirnice i tečnosti i da i pored toga dobiju glavobolju. Debata o okidačima procesa koji dovodi do migrene, očigledno služi da bi se istakla i podvukla subjektivna priroda bolesti koja je mnogo godina bila van ozbiljnih neuroloških razmatranja. Svaki bol je lična stvar, i svako ga tumači na svoj način, što je razumljivo. Ipak, postoje načini za testiranje jačine bola tokom angine pektoris ili reumatoidnog artritisa. Migrenu ne možete utvrditi analizom krvi ili mokraće, rendgenskim ili bilo kakvim drugim snimanjem, niti laboratorijskim pregledom. Osim toga, iako se migrena javlja u mnogim porodicama iz generacije u generaciju, specifični gen za nju pronađen je za samo jedan, vrlo redak tip, poznat kao porodična hemiplegička migrena, koja se odlikuje izrazitom slabošću jedne polovine tela za vreme migrenoznog napada. Migrena se može otkriti magnetskom rezonancom (MR) i tomografijom pozitronske emisije (PET), ali samo onda kad pacijent stigne do mašine dok je u fazi napada. Doktori po pravilu promašuju dijagnozu u onih pacijenata koji pre napada ne osete auru. Istorijski gledano, medicinska profesija je imala sklonost da na migrenu gleda kao na žensku odliku, u najmanju ruku, ali i kao na histeričnu manifestaciju. Svojevremeno, 50-ih godina prošlog veka, a i ranije, studenti medicine učili su da je migrena bolest bogatih žena, koje ne brinu ni o čemu, pa su zbog toga izmislile migrenoznu glavobolju. Ali, istraživanja su pokazala da u stvarnom životu bogate žene obolevaju od migrene isto onoliko često koliko i siromašne; za razliku od siromašnih, one sebi mogu dozvoliti celodnevno ležanje u krevetu. Tvrdnja da je migrena izmišljena i samoizazvana bolest, uvredljiva je za sve migrenozne bolesnike, jer ima osoba koje od nje pate i više od 40 godina i koje su, pre postavljanja ispravne dijagnoze, mnogo godina lečene zbog sinuzitisa, zbog neispavanosti, a i preporučivano im je nalaženje prijatelja s kojima bi provodile veći deo dana, ali i noći. Daleka 1989. bila je u neku ruku prelomna godina za svest o migreni i njenoj prirodi. Sve je počelo sasvim slučajno i to za vreme američkog superboula (Super Bowl) kad je Terel Dejvis, levo krilo Denver Bronkosa, zaboravio da uzme lekove protiv migrene i kad se toga setio na samo deset minuta pred utakmicu. U drugu četvrtinu ušao je sa ludačkim glavoboljama. U timu je nastala panika. Srećom, Dejvis se oporavio tokom poluvremena. Od tog dana koji je uzbudio američku javnost, mnogi istraživači počeli su se intenzivno baviti misterijom događanja u glavama migrenoznih paćenika. Farmaceutske kuće koristile su rezultate istraživača u nadi da će biti prve u proizvodnji lekova za lečenje ataka migrene. Novi lekovi trebalo bi da deluju mnogo puta brže od starih i da leče i najupornije glavobolje koje ne reaguju ni na kakav medikament. Svi su želeli da stanu na put verovatno najmanje razumljivoj, najčešće pogrešno dijagnostikovanoj i najviše pogrešno lečenoj bolesti u modernoj medicini. Mnogi dani patnje mogli bi se izbeći samo kad bi bilo optimalne terapije. Međutim, samo polovina glavobolnih traži neurološku pomoć ili odlazi kod stručnjaka koji se bave lečenjem bola. Možda je taj broj suviše mali jer se ne veruje u postojanje pravog leka protiv glavobolje. Postoje i takva gledanja na migrene, poput viđenja i pisanja književnika Eriha Kestnera (1899-1974): „Posle ručka, gospođa direktorka Poge dobija svoju migrenu. Migrene su takve glavobolje koje nastaju čak i kad ih uopšte nema.“ (U ovom kontekstu nije loše pomenuti Kestnerov čuveni i u Americi omiljeni epigram: „neophodni odgovor na suvišna pitanja“, nem. – Notwendige Antwort auf überflüssige Fragen, engl. - Necessary Answer to Superfluous Questions. Najveći broj osoba eksperimentiše s medikamentima ili koristi metode koje je teško razumeti i razaznati kao nešto što može lečiti bilo šta. U takvim situacijama postoji realna opasnost od pretvaranja običnih glavobolja u hronična stanja, što se najčešće viđa posle dugotrajnih gutanja pilula protiv glavobolje. Ovo potvrđuje jedna aktuelna studija koju je pre godinu dana naručilo nemačko Savezno ministarstvo za obrazovanje i istraživanje u Nemačkoj. Praćeno je lečenje 18.000 glavobolnih pacijenata: videlo se da ko uzima mnogo različitih tableta protiv glavobolja, za osam puta povećava opasnost od nastajanja hroničnih glavobolja. Uz sve to, studija je pokazala da ima vrlo malo specijalizovanih lekara koji se bave tretmanom ove bolesti sa mnogo uzroka, simptoma i još više načina ispoljavanja. Situacija je slična i ovde u Srbiji. U proteklim godinama, lekarima je uspelo da pronađu putokaze koji vode ka objašnjenju onoga što se u mozgu odigrava prilikom napada glavobolje. Novi metodi, pa čak i hirurški, pomažu da se tegobe svedu na minimum, ili da se bol u potpunosti eliminiše. Ipak, najveći udeo u uspehu neke terapije imaju sami bolesnici, a skoro svi specijalisti za glavobolje svojim bolesnicima daju jedan jedini savet: „Prestanite sebe smatrati bespomoćnim žrtvama sopstvenih glavobolja. Branite se.“ U srednjem veku iscelitelji su svojim pacijentima otvarali rupe u lobanji u nadi da će kroz njih izaći zli duhovi. Kasnije, u 19. veku smatralo se da je za glavobolje odgovorno masturbiranje. Danas se zna da je migrena, u stvari, jedna od najčešćih neuroloških bolesti, odnosno, neurobiološki, funkcionalni poremećaj u mozgu i da se opasnost dobijanja migrene, uglavnom, nasleđuje. Novija ispitivanja dokazala su da se rizik povećava u srazmeri sa povećavanjem obima struka. Kako se može videti iz jedne američke studije, 40 odsto anketiranih žena i 20 odsto anketiranih muškaraca, svi sa povećanim obimom struka, odnosno izraženim trbuhom, patilo je od migrene. Lakši sportovi u kojima je potrebna izdržljivost i koji skidaju težinu, ne samo da smanjuju broj moždanih udara i srčanih infarkta, već i broj bolesnika sa migrenom. Izazivač napada glavobolje, tzv. okidač bolesti, može biti stres, ali su tu i poremećaji ritma spavanja, način ishrane kao i naglo smanjenje ili potpuni prestanak pijenja kafe za vreme vikenda. Takođe, crveno francusko vino može provocirati napad glavobolje, u šta veruju italijanski istraživači, dok njihove kolege u Francuskoj pretpostavljaju sasvim suprotnu situaciju i misle da je italijansko belo vino najčešći proizvođač glavobolje. Šta se događa u mozgu kad neki nesrećnik ima osećaj da će mu pući glava? Ono što doktori znaju kao o glavnom događaju koji prethodi migreni, jeste širenje krvnih sudova po površini moždane kore. Generaciju ili dve pre današnje, smatralo se da je to ključni momenat u nastajanju migrene. Zbog toga je uvedeno lečenje ekstraktom ražane glavnice (jedne vrste gljivice), što je zasnovano na zamisli o zaustavljanju širenja prečnika moždanih krvnih sudova i na smanjenju njihovog prečnika. Od sedamdesetih godina prošlog veka, pa tokom narednih dvadeset godina, Majkl Moskovic i njegovi saradnici iz Opšte masačusetske bolnice u SAD, tragali su za kompleksnim funkcionalnim odnosima između moždanih arterija i perifernih nerava lica i glave. NJih je interesovalo grananje petog moždanog nerva, zvanog trigeminus, koji se prostire i po levoj i po desnoj strani lica, jer je paran, a račva se na tri grane, od kojih je jedna namenjena oku i čelu, druga gornjim vilicama, nosu i gornjoj usni, a treća donjoj vilici i bradi. Oni su utvrdili da se iz moždanog stabla, odakle i potiče peti moždani nerv, javlja neki nenormalan signal koji u trigeminusu aktivira senzore za bol. Kada se vlakna tog živca nadraže, na svojim završecima oslobađaju fragmente belančevina, odnosno proteina, poznatih kao neuropeptidi. Ovi fragmenti zaustavljaju se na krvnim sudovima i na njih deluju tako što ih šire. Svojim širenjem arterije ponovo iritiraju nervna vlakna, umrežena svuda oko njih. Posle samo nekoliko sati, živci postaju toliko osetljivi da im nije ni potreban neki veliki nadražaj. Da bi se osetio bol, dovoljna je snaga pulsiranja arterija posle svakog srčanog udara. To je takozvani fidbek koji govori da nervni nadražaj oslobađa neuropeptid, zatim širi krvne sudove, a poluparalisani krvni sudovi na svaki pulsni udar nadražuju živce oko sebe. Tako se stvara začarani krug. Ovo najčešće traje oko 72 sata, što je i uobičajeni interval migrenoznog napada. Ovakvim ponašanjem krvnih sudova delimično je osporena teorija o auri, odnosno prethodnom fenomenu koji najavljuje migrenozni napad. Vaskularna hipoteza govorila je da se arterije vrlo kratko vreme sužavaju i to više nego što je uobičajeno, smanjujući protok krvi kroz mozak i time prouzrokujući privremene poremećaje u motorici i prijemu svetlosnih i zvučnih nadražaja. Međutim, koristeći magnetsku rezonancu, istraživači su videli da i aura nastaje zahvaljujući nadražaju iz nervnog sistema. U suštini, ona podseća na vrlo dobro poznate događaje u mozgu koji su prvi put prikazani na pacovima. Reč je o depresiji aktivnosti nerava koja se širi kroz moždanu koru. To su talasi koji se kao senke prostiru preko moždane kore, celom njenom površinom. Istim eksperimentom dokazano je da glavobolja ne nastaje širenjem krvnih sudova. Protok krvi kroz mozak se ne povećava dok ne prođe aura i dok ne počne glavobolja. Ovo je bilo od neposredne važnosti jer je pomoglo formiranju mape mozga iz koje se moglo videti kako i čemu napraviti bolje lekove. Moskovic i saradnici pronašli su receptore na trigeminusu za 5HT (5-hidroksitriptamin), koji prekida zapaljenje i transmisiju bola. U suštini, to je serotonin, neurotransmiter, inače, umešan u sve događaje u mozgu. On se vezuje za receptore 5HT i kad se ubrizga u krv, zaustaviće migrenu. Naravno, daleko od toga da pacijenti na taj način mogu definitivno prekinuti migrenozne atake. Ono što je bilo potrebno, bili su sintetička jedinjenja koja bi se lepila za receptore 5HT, kako bi se zaustavilo zapaljenje i prenos bola. Tako su sintetizovani triptani. Sumatriptan ili imitreks, u terapiju su uvedeni 1993. i danas se najviše upotrebljavaju, obično pod različitim nazivima. Oni su definitivno izmenili lečenje migrene. Dva sata posle uzimanja 50 mg nekog od ovih lekova preko usta, na primer sumatriptana, 60 odsto bolesnika se oporavlja, a 31 odsto više nema glavobolje. Kad se ovi lekovi upotrebe kao sprej za nos, deluju još brže. Imitreks je početkom ovog milenijuma dobio uz sebe i zomig, amerge i maksald, a danas ih ima još više. Novi lekovi na bazi triptana deluju u suštini na isti način, kao imitreks i sumatriptan, ali imaju i prednosti. Oni prodiru do mozga brže i traju duže. Svi triptani izlučuju se i eliminišu iz tela za nekoliko sati, pa se zbog toga migrena ponovo javlja. Neki pacijenti koriste imitreks u injekcijama, pogotovo kad je migrena užasno jaka. Zomig je efikasan za migrene koje zbog intenziteta parališu svaku aktivnost. Ipak, svaki pacijent je priča za sebe pa ima onih na koje triptani, iz ovog ili onog razloga, ne deluju. Sedam ili 8 odsto bolesnika koji ne reaguju na triptane, u sebi imaju organski problem kao što su tumor ili vratni artritis; do 5 odsto otporno je na lečenje iz psiholoških razloga. To je ono poznato: „nemoj ove noći dragi, boli me glava“. Pacijenti sa izrazito psihološkim problemima za sebe nisu imali leka i pored ergotaminskih preparata, triptana i svih ostalih o kojima su čitali, slušali na radiju ili gledali na televiziji. Dugo vremena mislilo se da je glavobolja nevidljiva, što je bilo i jeste logično pretpostaviti. Međutim, danas se koristi činjenica da pojedini regioni u mozgu konzumiraju mnogo više kiseonika za vreme glavobolje, što se lako vidi na aparatu za magnetsku rezonancu. Jedna radna grupa neurologa na Univerzitetskoj klinici u Hamburgu potvrdila je da dugotrajne migrene i tzv. glavobolje zbog napetosti, dovode do morfoloških promena u mozgu. Ukoliko neko pati od glavobolja više od tri godine, smanjuje se siva moždana masa u regionima za tumačenje i za modulaciju bola. Za sada nije poznato koji mehanizmi dovode do smanjenja moždane mase, ali se pretpostavlja da postoji veliki uticaj neurotransmitera. U svakom slučaju, ne postoje dokazi o degeneraciji spojeva između pojedinih moždanih ćelija. Hronične glavobolje je teško lečiti i zbog toga je važno što pre naći optimalne načine tretmana. Iako to svi znaju, samo 25 odsto bolesnika dobija odgovarajuće medikamente, a samo njih 14 odsto leče se vrlo efikasnim lekovima iz grupe triptana koji će se za još koju godinu biti znatno jeftiniji i moći će se slobodno kupovati u apoteci i bez recepata, pošto im ističe trajanje patenta. Umesto efikasnih lekova, mnogi pacijenti uzdaju se u apsurdne i beskorisne metode kao što su ozonska terapija, hipnoza, lečenje svežim ćelijama, vađenje plombiranih zuba, ispiranje creva i krvi i slične gluposti. U svom beznađu mnogi pacijenti daju svoju glavu u ruke hirurzima koji ih operišu tako što razdvajaju mišiće od njihovih pripojnih mesta na lobanji i to tačno iznad nosa, gde se za čeonu kost pripajaju mišići za nabiranje kože između i iznad unutrašnje polovine obrvnih lukova. Ove operacije koštaju i po 3.500 evra, ali ne donose nikakvo olakšanje. U mnogim zemljama u Evropi izdata su upozorenja u kojima se pacijentima objašnjava da je hirurško lečenje migrene tragičan primer nerazumevanja prirode bolesti. Do koje mere može biti korisna prava terapija, pokazalo se u mnogim klinikama. Tamo se prekida sa uzimanje mnogobrojnih pilula protiv bolova i na scenu stupa obučeni tim neurologa, psihologa i psihoterapeuta koji sprovode poseban program. U to spadaju ne samo medikamenti, već i kursevi o uzrocima bolesti, kao i zajednički razgovori obolelih gde se sa stručnjacima za psihologiju ponašanja razrađuje strategija borbe protiv bolesti. Promena životnog stila je ključ za život bez bolova. Smatra se da je čovek rođen da bi bio zdrav i da ima sposobnost održavanja svog tela zdravim. Ali i za to je nekad potrebna obuka. Tu su kursevi joge i meditacije, ki-gonga, ili taj-či, uči se opuštanje mišića i govori se o blagotvornom dejstvu zdrave ishrane. U više od 50 odsto slučajeva pomaže najjednostavnija strategija u kojoj se primenjuju dugotrajne šetnje, pijenje velike količine tečnosti i kupke za stopala toplom vodom. U proteklim godinama dokazano je da postupci tradicionalne medicine nisu nikakav dalekoistočni hokus-pokus. Akupunktura deluje na glavobolje isto tako dobro kao i uzimanje klasičnih i standardnih medikamenata. U čuvenoj Kohrenovoj naknadnoj analizi već postojećih 33 studija, pokazalo se da 47 odsto bolesnika lečenih akupunkturom imaju upola manje problema i tegoba sa glavoboljom, za razliku od 16 odsto bolesnika koji su imali jednako smanjenje glavobolja, ali uz pomoć lekova. Ispostavilo se, takođe, da nije važno u koje se tačke zabada akupunkturna igla. Bilo da je na pravom mestu, ili na bilo kom drugom, ispoljava se njeno povoljno dejstvo, pri čemu nije jasno da li poboljšanje nastaje zbog uspostavljanja ravnoteže jin-jang, kako to Kinezi razumeju, ili je u pitanju samo nervna stimulacija. Psihička komponenta, pre svega, igra veliku ulogu u migreni. Iako naučni radnici sumnjaju da, uopšte, postoji „migrenozna ličnost“, iskusni terapeuti tvrde da se pacijenti sa migrenom razlikuju od svih ostalih. Svi paćenici od migrena vrlo su savesni, poštuju svoje obaveze, odgovorni su i pedantni. Oni obično dobijaju migrenozne napade subotom i nedeljom, a u ponedeljak ponovo sedaju za svoje pisaće stolove u kancelarijama. U suštini, mozak migrenoznog pacijenta funkcioniše nešto drugačije od mozgova zdravih ljudi, jer mnogo brže obrađuje spoljašnje nadražaje, tj. informacije i zbog toga ima sposobnost prijema daleko veće količine podataka. Težnja migrenoznih bolesnika ka perfekcionizmu, pedantnosti i redu stvari, može se smatrati pokušajem dovođenja u ravnotežu preterane količine informacija primljenih tokom dana. Pre mnogo hiljada godina, tvrde evolucionisti, brza obrada mnoštva spoljnih draži predstavljala je genetičku prednost jer je čovek, sedeći oko vatre u svom staništu, brzo registrovao i procenjivao kvalitete šuškanja trave i lišća iza sebe, razaznajući da li je to vetar ili neka zver koja će ga napasti. To je bio jedan od načina kojim je povećavao sopstvene šanse za preživljavanje i opstanak. Kroz moderne klinike kojih sve više ima širom Evrope, u novije vreme prolaze desetine hiljada pacijenata, koji u 90 odsto slučajeva tvrde da im je terapija bila ili od pomoći ili od vrlo velike pomoći. Danas se modernim lekovima, uz blokatore kalcijumovih kanala, antidepresive, mišićne relaksante i grupne terapije, uspeva u realizaciji nekad teško ostvarljive aspiracije o izlaženju iz kreveta na svetlost dana i pri tome bez glavobolje. To je prilično dobro merilo napretka u lečenju glavobolje, ali istovremeno govori da se još mnogo mora ići napred. Kad ići kod doktora Na konsultaciju kod lekara treba ići ukoliko su ispunjeni sledeći kriterijumi: Dva kriterijuma od: Jednostrana glavobolja Pulsirajući bolovi Osrednji ili teški bolovi Pojačanje bolova tokom kretanja + Jedan kriterijum od: Muka i/ili povraćanje Nepodnošenje svetlosti i buke, + Pacijent je već preživeo pet ataka glavobolje + Ataci glavobolje traju između 4 i 72 sata.