Duci

Samo svečano otvaranje Olimpijskih igara u Londonu koštalo je trideset šest miliona evra. Reditelj kultnog filma Trejnspoting Deni Bojl dirigovao je ovom džinovskom ceremonijom. Stručnjaci se slažu da je ivent bio pravi engleski. Jedni pod tim misle na humor. Drugi na kuhinju. Dakle, fanovi smatraju da je sve bilo priređeno sa ukusom. Kritičari pak da je bilo totalno neukusno. Bilo kako bilo, činjenica je da je u Bojlovoj viziji bilo mesta i za kraljicu i za Seks Pistolse, i za mister Bonda i za Mister Bina, i za Putina i za Obamu. I za Medvedeva. I za Hej, DŽud. Bile su tu, izračunali su pedantni Englezi, još i dve koze, tri krave i tri psa, devet gusaka, deset kokošaka i isto toliko pataka, te dvanaest konja i sedamdeset ovaca. Za sve njih je slavni reditelj obećao da će se lično postarati da „dožive srećnu starost i umru prirodnom smrću”. Misli se na životinje. Ima još egzotičnijih učesnika. Na primer, Hamadou Đibo Isaka. Navodni hit Olimpijskih igara. „U cilj je ušao uz puno muke, minut i 40 sekundi iza pobednika, ali je bio ispraćen ovacijama publike.” Veslač iz Nigera osvojio je navijače. Jer do pre tri meseca, Đibo nije znao ni da vesla. Međunarodni olimpijski komitet je Isaka istakao „kao primer zašto Igre i postoje”. Zlobnici bi rekli, za one koji su sisali vesla. Isak postoji kao reklamni trik. A znamo i zašto postoje Igre. Rekao nam Duci. Ali mu nismo verovali. Olimpijske igre su, između ostalog, veliki izvor bogaćenja. Imovina koju Međunarodni olimpijski komitet trenutno poseduje procenjuje se na „skromnih” petsto miliona evra. Primera radi, samo su televizijska prava donela ovoj firmi pod planetarnim nazivom preko tri milijarde evra. Ako se tome doda da se već prodaju prava za naredne Olimpijske igre, i da se već stiglo do brojke od pet milijardi evra – čovek prosto zanemi.