Glavom kroz zid

U izbornom i međuizbornom nadvikivanju, ruženju, pretnjama i pravdanju nekako se zagubio građanin, birač. Onaj od čijeg glasa i zavisi formiranje vlasti. Čiji stres, što zbog očekivanja, što zbog izneverenih nadanja i te kako može opredeliti izbornu završnicu. O mentalnom stanju birača, reakcijama na ono što mu političari poručuju, za NIN govori psiholog Žarko Trebješanin. „Sigurno je da su i ovi izbori bili stresni. Očigledno je da ljudi ne moraju biti naročito ekonomski obrazovani pa da im i te kako jasno bude da je kriza ozbiljna. Što je kriza ozbiljnija, to su izbori važniji, jer se radi o budućnosti i kako izaći iz te krize“, kaže Trebješanin. Na primeru Niša, gde su na mnogim mestima ponovljeni izbori, izlaznost je bila mnogo manja u odnosu na regularni izborni dan. Da li je to posledica rezignacije birača? Radi se o sasvim drugoj atmosferi jer ljudi dobro znaju da ponovljeno glasanje više ne može mnogo da utiče. Nema onog osećanja da ćete svojim izlaskom nešto da menjate. Dakle, nema neizvesnosti, što utiče i na smanjenu motivisanost ljudi. Krađa je ponovo postala izborna priča. Kako se ona odražava na građane i birače u drugom krugu predsedničkih izbora? Najavljivanje masovnih krađa, da su naprednjaci oštećeni za čitavih 15 odsto, da se maltene kralo na svim mestima, stvara uzbunu i paniku među ljudima. Stvara osećanje nesigurnosti. A pogotovu najava masovnih protesta. To zemlju gura u jedan kovitlac sa neizvesnim ishodom i baca ružnu senku ne samo na izbore već i na čitav demokratski sistem. Ono što je psihološki bitno, stvara se osećanje potpune nesigurnosti ljudi. A ako se izgubi poverenje da se vlast menja na izborima, onda se izlazi na ulicu i nekom uličnom borbom dolazi na vlast. Kako ponašanje Tomislava Nikolića i optužbe za izbornu krađu konkretno utiču na birače. Da li to povećava izlaznost birača ili apstinenciju? Sve u svemu, ipak će to povećati izlaznost. Cela priča utiče sasvim suprotno na dva suprotstavljena bloka. Oni koji su za SNS sigurno će da izađu da bi pokazali da je Nikolić bio oštećen i da bi svojim glasom dokazali da on u stvari ima veliku prednost. S druge strane, to može da probudi i razdrma pomalo uspavane glasače Borisa Tadića. Da kažu – ipak vredi izaći i pokazati da nije bilo nikakve prevare. Da će ga i sada, kada bude maksimalna kontrola, opet potući do nogu. Stvara se atmosfera derbija, da se ne radi o bilo kakvom duelu, već da je to biti ili ne biti. Malo koga će ostaviti ravnodušnim. Velika tenzija će u dobroj meri da povuče i one koji su do sada bili neodlučni. Da li trenutno ponašanje SNS-a više pomaže Nikoliću ili Tadiću? Mislim da neuporedivo više pomaže Tadiću. Oni zbilja prave autogolove. Prvo tri dana slave pobedu, a onda četvrtog dana, kada shvate da nemaju nikakvu šansu da naprave vladu, najednom se prenu, po principu – puj pike, ne važi. Slično onome kada je Nikolić štrajkovao glađu. Te krene se sa najavom protesta, te, opet, insistira na poštovanju institucija. Tu se prosto vidi gubitak kompasa. Čak i za one koji su bili za Nikolića, kako bi kaznili Demokratsku stranku, posle ovih lutanja, pa i one parole, ako je tačna, „ja idem glavom kriz zid, a vi za mnom“, mnoge će odbiti da ponovo glasaju za njega. Negativna kampanja je na ovim izborima imala zapažen prostor. Kako se ona uopšte odražava na birače? U principu negativna kampanja je loš izborni adut. Kao što u ekonomskoj kampanji ne smete da negirate vrednost konkurencije, nije ni ovde dobro da se to radi. Međutim, nije sporno da se iznosi šta je ko nekada rekao. Ali to ne bi trebalo da bude posao onih koji vode kampanju, već medija, koji bi trebalo da objektivno pokažu za sve učesnike šta su svojevremeno pričali.