Za trofej i slavu

Minhen će 19. maja po četvrti put biti domaćin finala nekadašnjeg Kupa šampiona, takmičenja koje se od sezone 1992/93. zove Liga šampiona. Na čuvenom Olimpijskom stadionu, izgrađenom za Olimpijadu 1972, prvi su 30. maja snage odmerili Notingem forest i Malme. Bilo je 1-0 za Engleze koji su tako nastavili uspeh Liverpula (pobednik 1977. i 1978) i najavili dužu dominaciju engleskih klubova jer su u godinama koje su usledile prvaci bili još jednom Notingem forest (1980), ponovo Liverpul 1981. i najzad Aston Vila 1982. Englezi su dominirali šest godina i samo je Real Madrid u periodu 1955-1960. sa pet uzastopnih titula bio tako dominantan. Sledeće finale u Minhenu su 1993. igrali Olimpik Marsej i Milan (1-0) a treće 1997. Borusija Dortmund i Juventus (3-1) 1997. godine. ISTORIJA U čitavoj istoriji ovog takmičenja duel Bajern Minhen-Čelsi biće tek četvrto finale u kome jedan od učesnika igra na svom terenu. Domaćin se određuje godinu dana unapred, ali da bi se imala prednost terena kakvu će imati Bajern treba preći dug put, od takmičenja po grupama, preko osmine finala, četvrtfinala i polufinala. Bajern je sve to pregurao, posebno je bio na visini zadatka protiv Real Madrida (2-1 kod kuće, 2-2 u Madridu) i u finalni meč ulazi kao favorit, realno bliži petoj tituli nego Čelsi prvoj. Istorija kaže da su prethodna tri slična slučaja dva puta slavili domaćini: 1957. Real je u Madridu bio bolji od Fiorentine (2-0), Inter 1965. u Milanu od Benfike (1-0), dok je jedini poraz doživela Roma 1984. izgubivši u Rimu od Liverpula 0-1. Direktni dueli u finalnim mečevima favorizuju Engleze, mada je prvi duel u završnici dobio Bajern savladavši 1975. Lids sa 2-0. Bila je to druga od tri uzastopne titule generacije koju su predvodili Franc Bekenbauer, Gerd Miler i Sep Majer. U finalu 1977. Liverpul je pobedio Borusiju Menhengladbah sa 2-1 a 1980. Notingem forest je bio bolji od Hamburgera (1-0). Bajern je 1982. izgubio od Aston Vile (0-1), što znači da je bilans finala 3-1 za engleske klubove. Tako je bilo nekad, kako će biti u subotu ostaje da se vidi. Svi kažu da je Bajern favorit, pre svega zato što igra kod kuće, na novoj Alijanc areni izgrađenoj za Svetsko prvenstvo 2006, ali Čelsi je ove sezone već napravio nekoliko iznenađenja, od kojih je svakako najveće eliminacija Barselone u polufinalu. Samo po sebi to ne bi bilo iznenađujuće da Čelsi početkom marta nije smenio trenera Andrea Viljaš Boaša. Ispostavilo se da je to bio pravi potez jer se mladi Portugalac, koji je prošle sezone sa Portom napravio senzaciju osvojivši Kup Evrope, nije snašao u Londonu. RANJIVOST I kao što ponekad u životu biva, čovek iz senke znao je da iskoristi svoju šansu: Roberto di Mateo, švajcarski Italijan, nekadašnji fudbaler Čelsija, hrabro je prihvatio izazov, već osvojio engleski FA kup i sada je na korak od slave. I pored toga, barem prema britanskoj štampi, vlasnik Čelsija Roman Abramovič ipak mu traži naslednika. Čelsi ima manji „pedigre“ u fudbalskoj Evropi, osvojio je samo dve titule u nekadašnjem Kupu pobednika kupova, prvu 1971. protiv Malmea (2-1, strelci DŽon Dempsej i legendarni Piter Osgud), a drugu 1998. protiv Štutgarta (1-0) kada su perjanice tima bili Italijani Zola (strelac gola), Vijali i današnji trener Di Mateo. Jedini put u finalu Lige šampiona Čelsi je igrao 2008. u Moskvi protiv Mančester junajteda i izgubio na penale. Čelsi će u finalu biti oslabljen neigranjem četvorice igrača zbog kartona, među njima je i naš as Branislav Ivanović, ali „plavci“ nisu bez šansi iako su Gomez, Švajnštajger, Roben, Riberi, Tomas Miler, Badštuber, Lam i ostali nesumnjivi favoriti. Ipak, da su Bavarci i te kako ranjivi pokazalo je prošlonedeljno finale nemačkog Kupa, u kome je Borusija Dortmund Bajern pregazila sa čak 5-2...