Ivković za istoriju

Ali posle onoga što je uradio u drugom delu evro-sezone, posebno posle fantastičnog trijumfa na „Fajnal foru“ (F4) u Istanbulu, i najžešći kritičari moraće da skinu kapu pred ovim trenerskim magom i priznaju da je titula Olimpijakosa gotovo isključivo njegovo delo. Sa skoro 69 godina Ivković je najstariji trener šampiona Evrope, ali je znanjem, idejama i hrabrošću mnogo mlađi od brojnih kolega. Samo treneru njegovog iskustva moglo je da padne na pamet da u časovima kada je finale pretilo da postane monotono zbog dominacije CSKA (53-34 u 28. minutu) na parket pošalje petorku koja, verovatno, zajedno nije igrala ni na treningu. Samo je Ivković mogao da izvuče 52 od 62 poena od grčkih igrača, samo je on mogao da dobije utakmicu u kojoj se nijedan od tri Amerikanca „ne upiše“, kako se to kaže za igrača koji ostane bez poena. Samo je Ivković uspeo da ponovi titulu sa razmakom od 15 godina i to sa istim klubom, Olimpijakosom. Posle trijumfa u Rimu 1997. grčki novinari su ga prozvali „Dušan Silni“; sada će morati da traže nešto „jače“ a jedan kolega reče da će preko svojih novina lansirati ideju da se Dudi u Pireju podigne spomenik. Klupsko prvenstvo Evrope igra se u ovom formatu od 1988. Od 25 F4 turnira 15 su osvojili srpski treneri: Željko Obradović osam, Božidar Maljković četiri, Dušan Ivković dva, Svetislav Pešić jedan. Od 100 trenerskih učešća 31 otpada na srpske trenere: Obradović 13, Ivković i Maljković po sedam, Dušan Vujošević dva, Svetislav Pešić i Milan Bogojević po jedno. Ako dodamo jednu titulu Željka Pavličevića i učešća Petra Skansija i Duška Ivanovića (po dva), Zmaga Sagadina, Jasmina Repešu, Nevena Spahiju, Velimira Perasovića (po jedno) dolazimo do brojke od 40 učešća trenera koji su izdanci iste, jugoslovenske škole. Čak se može dodati i Oktaj Mahmuti, Turčin odrastao u Skoplju, koji odlično govori srpski. Stručnjaci sa prostora bivše Jugoslavije su, dakle, činili 41 odsto svih trenera na dosadašnjim završnim turnirima F4. Neće biti slučajno...