Zaštićeni Berezovski

Drugog decembra prošle godine, u pet minuta do ponoći, na aerodrom u Tbilisiju sleteo je mali privatni avion sa dvoje važnih putnika - jednim Britancem i jednom Ruskinjom. Britanac, koga je Ruskinja držala ispod ruke, imao je putne isprave na ime Platona Jelenjina, ali su gruzijski policajci odmah u njemu prepoznali starog gosta i ljubazno ga pozdravili na ruskom: “Zdravstvujte, Borise Abramoviču, dugo vas nismo videli.”

Putnik se osmehnuo: tek je krenuo u svet pod svojim novim imenom, a već su u njemu prepoznali slavnog Borisa Berezovskog, jednog od najbogatijih Rusa i velikog prijatelja nekadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. Pre tri godine pao je u nemilost. Tačnije, optužen da je u toku privatizacije ruske automobilske industrije, početkom devedesetih godina, utajio 13 miliona dolara, on je prebegao u Englesku, gde je zatražio - i dobio - politički azil. Da je došao u Gruziju pod svojim pravim imenom, bio bi, verovatno, uhapšen. Ovako, među poternicama Interpola nije bilo imena Platona Jelenjina. A nije uhapšen ni kad je prepoznat, jer ima jake veze u Gruziji, gde su se i drugi pravili Englezi.

Berezovski je treći po bogatstvu među šest najmoćnijih ruskih oligarha, iza naftnog magnata Mihaila Hodorkovskog, koji sada u pritvoru čeka da bude izveden pred sud zbog finansijskih malverzacija njegove kompanije “Jukos”, i Romana Abramoviča, guvernera Čuhotke, vlasnika “Sibnjefta” i britanskog fudbalskog kluba “Čelsi”, koji je ovih dana pozvan da, u vezi sa planiranom fuzijom “Jukosa” i “Sibnjefta”, a nesumnjivo i povodom obračuna ruske vlade sa oligarsima, potvrdi legalnost svog poslovanja. Bogatstvo Hodorkovskog se procenjuje na osam, Abramoviča na šest-sedam, a Berezovskog na tri milijarde dolara. Iza njih su Vladimir Gusinski, sada u egzilu u Izraelu, Vladimir Potanin i Mihail Fridman, takođe milijarderi.

Svi su se oni obogatili u vreme privatizacije naftne i teške industrije, rudnika i banaka, često pod sumnjivim okolnostima. Gotovo svi su finansirali i kontrolisali opozicione stranke, a neki od njih su postali vlasnici popularnih medija preko kojih su sebi obezbeđivali politički uticaj.

Berezovski je među prvima sebe proglasio za političku žrtvu, odnosno tvrdio - i nastavio to da tvrdi pogotovo sada, kad više nije sam na udaru - da su optužbe protiv njega bile politički motivisane. Sam je, međutim, skrivao ili negirao svoju političku delatnost, posebno ako je ona bila sumnjiva. U februaru 2002, kad se već uveliko bio odomaćio u Londonu, gde je kupio kuću za 13 miliona funti, priznao je da je finansijski pomagao neke čečenske separatiste. Tvrdio je, samo, da je dao donaciju za izgradnju jedne fabrike cementa.

Berezovski je saglasan da su on i Anatolij Čubajs, ministar za privatizaciju iz Jeljcinovog vremena i sadašnji moćni predsednik ruske elektrodistribucije, “dve najomraženije ličnosti u Rusiji”. Istina, Čubajsova nepopularnost je nešto veća, ali njega krivično ne gone, dok Berezovskog gone. Sada je veliko pitanje ko prednjači po omraženosti, posle gnevnog reagovanja ruske javnosti na njegovo lagodno putovanje najpre u Gruziju, a potom u Izrael, pod lažnim imenom.

Berezovski je inače, kako je sam objasnio novinarima, prezime Jelenjin uzeo po svojoj ženi Jeleni, koja ga prati na putovanjima, a ime Platon po glavnom junaku iz filma “Oligarh” reditelja Pavela Lungina i scenariste Julija Dubova, takođe ruskih azilanata u Londonu. Film je, naravno, znatno ulepšana autobiografska priča samog Berezovskog.

Britanska isprava sa kojom je Boris Berezovski, alijas Platon Jelenjin, postao na putovanjima bezbedan - poput medveda pod zaštitom države - nije pasoš Velike Britanije, nego specijalni putni dokument (travel document), izdat od strane Ministarstva unutrašnjih poslova u Londonu na osnovu jedne ženevske konvencije o izbeglicama iz 1951. godine. Za britanski pasoš neophodno je, naravno, britansko državljanstvo, koje Berezovski nema, možda i zato što ga nije ni tražio. Kad je u septembru prošle godine saopštio da je Berezovskom dozvoljeno da uzme drugo ime, britanski ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket je to objasnio razlozima bezbednosti na putovanjima.

Zaštićen od strane Britanaca, Berezovski je bio veoma zaštićen i u Gruziji. U Tbilisiju ga je ugostio njegov stari prijatelj i poslovni partner Badri Patarkacišvili, koga takođe ganja ruski Interpol. Proveli su šest sati u prijateljskom i poslovnom razgovoru, a onda je Berezovski otputovao za Izrael.

Rusija i Gruzija se svađaju, ali Berezovski i Patarkacišavili i dalje izuzetno dobro sarađuju, uz britanski blagoslov.