Meso, kost i srž

Šta znači zapravo nepun? – pita se naš čitalac M. S. iz Zemuna. “Navikao sam” – piše on – “da se ta reč koristi ne samo da pokaže količinu nečega, nego i da istakne da je nešto manje (kraće, lakše itd.) od uobičajene vrednosti. Na primer, ako do nekog mesta treba nepunih pola sata hoda, znači da je to mesto relativno blizu. Ako je nešto teško nepuna dva kilograma, znači da je relativno lako. Sada se, međutim, i na televiziji i u novinama nepun koristi i kad nešto dugo traje, kada je teže ili veće od uobičajenog. Teniski meč je, kažu, trajao ‘nepuna četiri sata’. Neko je prvi posao dobio ‘sa nepunih 40 godina’: ja bih rekao sa skoro 40 godina ili tek sa 40 godina. Novorođena, neuobičajeno teška beba ima ‘nepunih 4,5 kilograma’: trebalo je reći čak 4,5 kilograma.” Primedba je na mestu. U Rečniku SANU, pod odrednicom nepun, navode se iz tekstova poznatih književnika primeri kao “U vojsci me zadržaše nepuna četiri meseca”, “U nepunih deset godina napisao je jedanaest djela”, “Bio je tada još mlad, sa nepunih dvadeset godina”. Podrazumeva se da se vojska služi najmanje godinu dana, da za pisanje jedanaest knjiga treba više od deset godina, da je čovek mlad i dugo posle dvadesete. Naprotiv, po primerima koje je naš čitalac citirao iz medija zaključilo bi se da naši novinari očekuju da teniski meč traje od ujutru do uveče, da prvo zaposlenje treba tražiti s prvim sedim vlasima, ili da je prosečno novorođenče teško kao omanje tele. Zanimljivo pitanje postavlja Goran Kapetanović. “Ako je Pravopis već normirao prsni (koji se odnosi na prsa) spram prstni (koji se odnosi na prst), zašto na isti način nije normiran i daleko češći (ekavski) par mesni (koji se odnosi na meso) spram mestni (koji se odnosi na mesto)? (Ijekavica je tu u povoljnijem položaju jer homonimije nema, od meso je mesni a od mjesto – mjesni.) Uzgred, zapazio sam sve češću upotrebu oblika kostni u terminu kostna srž: izgleda da je lekarima, iz neznano kog razloga, smetao izraz koštana srž. Možda smatraju da treba razlikovati ono što se odnosi na kost, što pripada kosti (kostno) od onoga što je sačinjeno od kosti kao gradivne materije (koštano). Ima li za to kakvog opravdanja?” Ekavski i ijekavski izgovor, zna se, ravnopravni su u našem jeziku i treba da budu potpuno “konvertibilni”. Ijekaviziranje je samo po sebi dovoljno komplikovano kad se treba odlučiti između -je- (pjesma), -ije- (riječ), -i- (dio), promene suglasnika (njemački, koljeno) i onih slučajeva gde i u ijekavskom ostaje e. Bilo bi previše da pored svih tih razlika uvodimo i druge, koje se ne tiču refleksa jata. Lepo je što ijekavci razlikuju mesni od mjesni, kao i imenicu svijet od prideva svet, ali homonimi, odnosno homografi (reči jednake u pisanom obliku) nikada se ne mogu potpuno izbeći. Kontekst po pravilu pomaže: umemo da razlikujemo kovrdžavu kosu od kosačeve kose i Bežanijske kose, ili poljsko cveće od poljskog premijera. Tako će se i pridev mesni manje-više uvek javiti uz neku imenicu koja će nam pokazati da li je izveden od meso ili od mesto. U grupama stn i štn uvek se gubi t (bolestan – bolesna, bolesno, dvorište – dvorišni i sl.). Izuzetak su noviji pridevi stranog porekla kao azbestni, protestni, kontrastni (Pravopis, tačka 82a/2). Za pridev robus(t)ni još smo neodlučni: i on je novija tuđica, ali za razliku od prethodna tri nije izveden iz imenice, pa možda ne mora da zadrži t. I prstni od prst pomenuto je u istoj tački Pravopisa, dok se “kostni (prema kost)” može naći samo u rečniku na kraju knjige, nekoliko redova niže od “kosni (prema kosa)”. Ova poslednja distinkcija, zapravo, veštačka je i suvišna. Od imenice kosa nikome nikada nije trebao pridev, dok od kost imamo pridev koštani. Ako su uvaženi doktori, kao što pretpostavlja g. Kapetanović, mislili da je koštani samo gradivni pridev (“sačinjen od kosti”), prevarili su se. Od mnogih imenica izveden je pridev sa gradivnim, ali i sa drugim značenjima: zlatan, recimo, znači “od zlata” (zlatni lančić), ali i “koji se odnosi na zlato, koji sadrži zlato” (zlatni rudnik), da i ne pominjemo zlatnu kosu, zlatnu ribicu ili zlatno dete. Izraz koštana srž (kao i koštano tkivo, koštane ćelije i sl.) odavno je uobičajen kod nas i nema razloga da ga pretvaramo u “kostnu srž”.