Blokadom do međunarodnix voda Jadrana

Spor oko razgraničenja između Slovenije i Hrvatske, pošto je zabrinuo i evropske zvaničnike zbog slovenačke blokade pristupnih pregovora službenog Zagreba sa Unijom o punopravnom članstvu, duge gotovo godinu dana, približava se razrešenju. Pod uslovom da se najnoviji sporazum ne pretvori u novi nesporazum, što je iskustvo iz proteklih 18 godina, koliko traje sporenje LJubljane i Zagreba oko demarkacije. Zaoštravanje odnosa usledilo je posle 19. decembra lane, kada je Slovenija češljanjem nekoliko hiljada stranica hrvatskih dokumenata poslatih u Brisel, utvrdila da većina prejudicira granicu, pa je usledila blokada čak 11 hrvatskih pristupnih poglavlja. Posle kraha predloga o medijaciji, odnosno arbitraži, koje je zavađenim vladama premijera Boruta Pahora i Ive Sanadera nudio evropski komesar za proširenje Oli Ren, Slovenija je naprasno popustila prilikom nedavne posete nove predsednice hrvatske vlade Jadranke Kosor LJubljani. Kosorova je tada iz Pahorovog kabineta poslala sad već znameniti “faks” u Stokholm kojim je švedskom predsedništvu Unije garantovala da nijedan hrvatski dokument ili akt počinjen posle 25. juna 1991. (dan slovenačkog otcepljenja od SFRJ) nema pravnu važnost i stoga ne “prejudicira” granicu. Zauzvrat, slovenački premijer je dao reč koleginici iz Hrvatske da će LJubljana odustati od blokade. Takav razvoj događaja dočekan je sa oduševljenjem u Zagrebu. I dok je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić tvrdio da je Jadranka Kosor u LJubljani “zabila gol”, komentatori u Sloveniji sporazum Pahor-Kosor dočekuju s podozrenjem; prozvali su Pahorovu vladu pitanjem – čemu takav gubitak vremena, čemu zaoštravanja međususedskih odnosa do granice usijanja, ako se sve moglo rešiti jednostavnom izjavom koju su hrvatski zvaničnici nudili još decembra 2008? Kada je opozicija na čelu sa Janezom Janšom, nezadovoljna šturim informacijama o dogovoru Pahora sa Kosorovom, pritisnula vladu pitanjima, slovenački premijer je putem TV Slovenija otkrio neke od elemenata sporazuma uz tvrdnje da je “istorijski”, najbolji po interese Slovenije dogovoren u poslednjih 18 godina. Obznanio je da je sa Kosorovom utanačio da pregovori o demarkaciji budu nastavljeni “na temelju drugog Renovog predloga” jer taj u trećoj tački određuje da će arbitraža odrediti “spoj slovenačkog teritorijalnog mora sa međunarodnim vodama” Jadrana. “Spoj” je u tekstu na engleskom, tvrdi Pahor, definisan rečju “junction” (džankšen). Za LJubljanu je dodir “slovenačkog mora” sa međunarodnim vodama Jadrana vitalno pitanje, posebno što hrvatski stručnjaci za međunarodno pravo tvrde da Sloveniji zbog kratke obale (i principa da teritorijalno more pripada obalnoj državi), striktnom primenom pravila međunarodnog prava – nikako ne pripada direktan “spoj” njenih teritorijalnih voda sa međunarodnim vodama. Zato Zagreb nudi LJubljani samo “neškodljiv prolaz” kroz hrvatsko more. Razlika između “spoja” i “neškodljivog prolaska”, što se tiče svakodnevnog uplovljavanja brodova, naizgled nije naročito velika. Veliki prekookeanski brodovi mogu, na primer, da uplove u luku u Kopru bez problema bez obzira na to da li plove preko “slovenačkog” mora ili “neškodljivo prolaze” kroz hrvatsko more. Što ne uskraćuje obalnoj državi, u ovom slučaju Hrvatskoj, daleko veća prava, pa u izuzetnim slučajevima može da suspenduje pravo “neškodljivog prolaska” nekim lađama, uz mogućnost da sprovede i rigoroznu kontrolu ribarskih brodica (i slovenačkih) unutar svog mora. Upravo takve kontrole koje je Hrvatska praktikovala u prošlosti, ali i zbog jednostranog proširenja hrvatske ekološko-ribolovne zone u Jadranskom moru na uštrb Slovenije, imale su za posledicu da u Sloveniji od 1991. godine naovamo jača otpor “neškodljivom prolasku”. A pošto se granice i sa njima povezani sporazumi ne ugovaraju samo za optimalne, nego i najgore situacije, Slovenija sada koristi članstvo u EU da izboksuje povoljnije rešenje problema sa Hrvatskom. Brz dogovor otežava i “psihološka dimenzija” - ukoliko LJubljana pristane na “neškodljiv prolaz” (koji bi dopustio Zagreb), time bi Slovenija kao samostalna država imala na Jadranu mnogo manje prava nego u vreme SFRJ, na šta neprestano upozorava i Janez Janša, lider slovenačke opozicije. Pridružila mu se i narodnjačka partija (SLS) koja uveliko prikuplja potpise građana za raspisivanje referenduma kojim bi se zakočio ulazak Hrvatske u EU. Nije samo Pahorova vlada u procepu, već i vlada Jadranke Kosor, suočena sa teškim kritikama kod kuće i zahtevom opozicije da ne popušta i ne prodaje hrvatsku teritoriju u zamenu za ulazak u EU. Eksperti za međunarodno pravo poput dr Davorina Rudolfa koji je donedavno predvodio hrvatsku delegaciju u mešovitoj slovenačko-hrvatskoj komisiji za razgraničenje, jesu tvrda brana za prihvatanje rešenja koja bi Zagrebu dala manje prava u Jadranu umesto postizanja maksimalnih. Rudolf je zato (kao i prilikom sporazuma Račan-Drnovšek iz 2001, koji je potom propao) na zahtev LJubljane “odstranjen” iz nove runde pregovora, posle čega je usledilo dogovaranje iza zatvorenih vrata za koje se sada iskazalo da ima dva lica – jedno za javnost i drugo skriveno od očiju medija. Sklapanje tajnog dela aranžmana pomogli su švedski diplomati kao i jedna velesila, tačnije SAD, čiji je državni sekretar Hilari Klinton od Pahora tražila deblokadu hrvatskih pregovora sa Briselom. Danas se o javnom delu “dila” Pahor - Kosor zna sve. Papir koji je Kosorova faksom poslala u Stokholm ne otkriva ništa novo. Zanimljivije je šta je “tiha diplomatija” isposlovala iza kulisa. U tom delu dogovora su američki i švedski diplomati bili i u ulozi svedoka, kako ni Zagreb ni LJubljana kasnije ne bi mogli da se izvlače izvrdavanjem dogovora. Pahor, pritisnut optužbama opozicije da je džabe ispucao “najjače slovenačko oružje” (blokadu hrvatskih pregovora sa EU), ustrajno tvrdi da nije loše štitio slovenačke nacionalne interese jer sve piše u zapisniku razgovora sa Kosorovom. Zapisnik je, međutim, ostao nedostupan javnosti, a Kosorova je sve to demantovala rečima da se u LJubljani nije dogovorila ništa drugo izuzev onoga što je napisala u pismu koje je faksom poslala u Stokholm. Zatim je, suočena sa pretnjom LJubljane da će Slovenija odustati od najavljene deblokade hrvatskih pregovora sa Unijom, Kosorova u poslednji tren iznedrila indirektnu potvrdu Pahorovih navoda. Time je sebe izložila ljutim napadima zastupnika u Saboru, svedenim na pitanje: “Šta si se dogovorila, Jadranka?” Suština tajnog dela dogovora Kosorove sa Pahorom glasi – arbitražni sud mora da odredi među uoči ulaska Hrvatske u EU, nikako posle; sud čini pet sudija, po jednog predlažu Slovenija i Hrvatska, a troje se biraju sa liste Evropske komisije; osnova za nastavak pregovora o razgraničenju je “drugi” (a ne prvi) Renov predlog, jer taj uključuje želje slovenačke diplomatije i sadrži klauzulu o određivanju “spoja” slovenačkog mora sa međunarodnim vodama Jadrana. Da je netom postignuti dogovor Pahor - Kosor na jednako teškom iskušenju kao krahirani sporazum Janša - Sanader i ini, dokazuje hrvatski Sabor koji upozorava da je usvojio “prvi” i nikako “drugi” Renov predlog, jer je poslednji po pitanju kontrole Piranskog zaliva i međunarodnog mora - povoljniji po Sloveniju. Osim toga, slično rešenje je predviđao i sporazum Drnovšek - Račan iz 2001. koji je Slovenija parafirala, ali ga je hrvatski Sabor odbacio. Nije neobično da čim je Pahor odahnuo kod svoje kuće, u problemu se, s druge strane međe, našla hrvatska premijerka. Politički ping-pong je izgledao ovako: Kosorova je isprva tvrdila da je sa Pahorom dogovoreno samo ono “što piše u izjavi koju je potpisala” te da pregovori neće teći na osnovu drugog Renovog predloga; potom je račune u LJubljani morao da položi Pahor, okrivljen da obmanjuje javnost. Spas mu je stigao posle 12 sati teških muka, kako je sam priznao, i to sa neočekivane strane – hrvatski MSP u LJubljanu šalje šturo saopštenje da će pregovori sa Slovenijom biti nastavljeni “na osnovu predloga od 15. juna”. Pahor to pismo iz istih stopa koristi kako bi ubedio nadležne odbore slovenačkog parlamenta da daju “zeleno svetlo” za odmrzavanje pregovora sa Hrvatskom. Tada hrvatska opozicija ponovo sateruje Kosorovu u ćoše, pitanjem šta sad znači to saopštenje hrvatskog MSP, a ona tvrdi da u rečenom saopštenju nigde ne piše da će temelj pregovora sa Slovenijom biti drugi Renov predlog (što tvrdi Pahor). Kosorova objašnjava da će pregovori biti nastavljeni tamo gde su stali 15. juna, a za drugačije interpretacije LJubljane okrivljuje “burnu raspravu u slovenačkom parlamentu”. Tako je priznala da je Jandrokovićev MSP izjavu lansirao samo zato da bi olakšao Pahorovu poziciju u slovenačkom parlamentu. Da je politička igra dobro smišljena na obe strane, dokazuje i dvosmisleno napisan tekst saopštenja hrvatskog MSP u kome stoji da će pregovori biti nastavljeni od predloga od 15. juna. U slovenačkom jeziku to se tumači kao da je reč o drugom Renovom predlogu - onom od 15. juna, posle čega su pregovori bili zamrznuti. Na hrvatskom, međutim, ista rečenica ima i drugi smisao – pa znači da razgovori ponovo počinju od tačke na kojoj su 15. juna zamrli. Zbrka je krunisana cenzurom Pahorove izjave date na TV Slovenija od strane Hrvatske televizije. Odgovorna urednica informativnog programa HRT Hloverka Novak-Srzić je primivši agencijsku vest o Pahorovoj izjavi za TV Slovenija, kako javlja Tportal, “ignorisala” navode slovenačkog premijera koji su se kosili sa tvrdnjama Kosorove, pa stoga hrvatska javnost nije ni dobila priliku da upozna suštinu Pahorovih navoda o načinu produžetka dvostranih pregovora o razgraničenju. Što ne znači da je slovenačka javnost, pa i politika, po istom pitanju u prednosti. Premijer Pahor i šef diplomatije Samuel Žbogar prozvani su od strane parlamenta da skinu veo tajne i otkriju sve detalje sporazuma. U suprotnom, zapretili su poslanici, neće biti odobreno otvaranje i zatvaranje konkretnih hrvatskih poglavlja, netom deblokiranih, što je jednako novoj blokadi. “Želimo da znamo na osnovu kog dokumenta će biti nastavljeni pregovori o granici – da li je to drugi Renov predlog ili nešto, što nije to,” traži u ime opozicije poslanik Jože Tanko. Poslanike je uznemirila nezvanična informacija koja je procurela iz vladinih odaja - da je veći deo arbitražnog sporazuma - već napisan. “Gluvi telefoni” na relaciji LJubljana - Zagreb u nepriliku dovode i švedsko predsedništvo EU koje je za 2. oktobar već zakazalo u proteklih godinu dana više puta zakazivanu pa u zadnji čas, zbog slovenačke blokade, otkazivanu međuvladinu konferenciju na temu pridruživanja Hrvatske EU. Ukratko, ako sporazum Pahor - Kosor ostane na nivou “telefaksa” hrvatske predsednice vlade Stokholmu, onda je Zagreb dobio mnogo, a LJubljana je postigla baš malo. I obratno - ako arbitražni sporazum odredi da će Sloveniji pripasti “kontakt” (junction) sa međunarodnim vodama Jadrana, LJubljana će postići svoj najvažniji cilj već pre početka arbitraže. Kako bilo, nema sumnje da će političari s obe strane međe rezultate pregovora predstaviti kao svoju veliku pobedu i nove “golove”, mada, kako stvari stoje, ceo slučaj može biti okončan i uz pregršt “autogolova” jer je svaki “dogovor” posledica pritiska u trouglu Brisel – Vašington - Stokholm, a ne samostalnih napora LJubljane i Zagreba. EU je iskorišćena ne samo kao posrednik u traženju kompromisa, nego i kao poluga za rešavanje otvorenih problema između članice - i nečlanice Unije. I pčelica je sporna Čak ako granični spor između Hrvatske i Slovenije bude brzo okončan, u izgledu je novi, možda manje presudan, ali ništa manje opasan. “Kranjsku pčelu”, koju (samo ime govori) Slovenija ubraja u svoje autohtone vrste, Zagreb je u svojim pristupnim dokumentima naveo kao hrvatsku autohtonu pčelicu. Predsednik slovenačkih narodnjaka Radovan Žerjav traži da LJubljana odmah protestuje u Briselu kako joj se ne bi ponovio slučaj konja lipicanera koje su kao svoju “autohtonu” pasminu prijavili Austrijanci, iako se Lipica nalazi u Sloveniji. Ogorčeni Žerjav tvrdi da je zbog hrvatskog prisvajanja kranjske pčele zgranut i bez reči. Kranjska pčela (Apis mellifera carnica), nastala na području Slovenije, danas je druga najrasprostranjenija vrsta pčela u svetu. Osim u Sloveniji, živi u Koruškoj i Štajerskoj u Austriji, ali i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji i BiH.