Srce na stolu

Preoperativni transenzor koji je kroz jednjak ušao u njeno telo pokazao je lekarima da njeno srce zahvaljujući reumatskoj groznici ima jedan bolestan zalisak, te da pri tom na suženom ušću “vraća krv”, što će reći - propušta je iz komore u pretkomoru. Vrlo jasna slika, čak i za laika, vidi se na savremenom mitralnom aparatu marke “vivid 7” koji hirurzima pokazuje važne parametre i sliku celog srca tokom operacije. Primat operacije, kažu hirurzi, nije preživljavanje nego kvalitet života posle nje, a ovaj aparat im pomaže da predvide rezultat operacije i budu, na kraju, potpuno sigurni da su ga i postigli. Slika na njemu - hemodinamski i morfološki monitoring, pre i postoperativni, ostaje kao sudski dokument za svakog pacijenta Klinike.

Dan pre, pravi se anesteziološka knjižica i u nju se između ostalog upisuju lekovi koje pacijent pije da bi savladao sve strahove od operacione sale i onog što sluti da će se desiti u njoj. “Ti strahovi mogli bi da izazovu druge kardiogramske poremećaje”, kaže anesteziolog dr LJuborad Petrović. Pre operacije, takođe, svakom pacijentu Klinike osim srca pregleda se i karotidna arterija. Za svaki slučaj.

U sobi za pripremu pacijent je uspavan, a onda priključen na “cevčice” koje mere pritisak, hemodinamske promene i druge parametre tokom operacije i pokazuju ih na monitoru.

Posle “otvaranja” pacijenta i celokupne pripreme na samom “lečenju” srca pincetama, makazama i drugim hirurškum priborom rade dva hirurga - profesor dr Ninoslav Radovanović i dr Jožef Lavač.

Sve vreme umesto pacijenta diše tročlana ekipa za ekstrakorporalni ili i vantelesni krvotok. Krv pacijenta odvodi se u jedan svestrani aparat koji je u isto vreme i oksigenator, tj. odmenjuje pluća, a i pumpa koja zamenjuje srce i svojevrsni regulator toplote pacijenta. NJegova temperatura u tom trenutku bila je trideset stepeni. “Da bi hirurzi normalno radili, srce mora biti potpuno umireno. Pumpa se pre ispunjavanja krvlju iz srca ispuni glukozom i odgovarajućim lekovima. Iz venskog dela rezervoara krv prelazi u ‘membranu’ gde se vrši oksigenacija ili pročišćavanje krvi koja se vraća pacijentu. Bolesniku se postepeno vraća sva krv u skladu sa radom hirurga koji ponovo osposobljavaju aortu. Tako telesna temperatura pred kraj operacije raste”, kaže načelnik Odeljenja za ekstrakorporalnu cirkulaciju Stevan Blanuša.

Menjanje jedne i lečenje druge valvule počinje posle dvadesetak minuta i traje otprilike još toliko. “Tanak titanijumski veštački zalisak treće generacije traje u telu čoveka duže nego sam životni vek. Postoje i biološki zalisci koji imitiraju rad ljudskih i uzimaju se uglavnom od svinje”, objašnjava dr Lavač.

Bećarac, opera ili hercegnovske pesme, svejedno, po muzičkoj želji instrumentarke uveseljavaju, čini se, ionako dovoljno smirenu ekipu. S dosta harmonizovanih gestova u sve tri operacione sale Klinike, u kojima se radi istovremeno, ćutke se sporazumevaju. Iako se bolnica ne može namirisati ni na odeljenju za intenzivnu negu i reanimaciju, ni u sobama za pripremu, pa čak ni u samoj operacionoj sali, svuda na Klinici u Kamenici “bolnički” je čisto i svetlucavo. Za samim operacionim stolom sportski uigrano dvadeset pet godina stari, ali očuvani instrumenti lete iz ruke u ruku. Pričaju se uglavnom šale, a nekoliko brzih, skraćenih pitanja i odgovora (koje verovatno samo oni razumeju) slede tek pred kraj operacije. Tek onda kada puštaju srce da bez ičije pomoći radi onako kako već mesecima ili godinama nije.