Čovek koji je odbio izdati sebe

Problem generala Trifunovića je što nije postupio po nenapisanoj naredbi da zajedno sa 200 vojnika, a u propagandne svrhe, časno pogine za nečasne ciljeve jedne sulude vlasti. I time je propustio priliku da posmrtno bude proglašen herojem, dobije odlikovanje i da neka ulica nosi njegovo ime. Za ono što je učinio nikada neće biti proglašen herojem, niti dobiti bilo kakvo priznanje, osim možda oslobađajuće presude, jednog dana. Problem generala Trifunovića je u tome što, ako već nije poginuo, nije nastavio granatiranje Varaždina i ubijanje nedužnih i završio kao naš heroj u njihovom Hagu. Zauzvrat bi neko od članova porodice dobio ključeve od novog automobila kao mali znak pažnje vlasti za časno vojničko držanje i patriotizam. A u Hag bi išao iz neke vile od 200 kvadratnih metara, kao neki. Problem generala Trifunovića je što, uprkos svemu, i dalje tvrdoglavo živi, mada time pričinjava ozbiljne probleme svojoj domovini koja mu je obezbedila nužni hotelski smeštaj u jednom sobičku i isplaćuje neku penziju. Da to ne čini, sud bi postupak obustavio, a neko bi ga za 10-20 godina rehabilitovao. I vlast sita i ovce na broju. Problem generala Trifunovića je što, po iskazu R. Čačića, hrvatskog političara (u ono vreme komandanta nečega u Bjelovaru), datog na HRT, nije prihvatio nekih milion maraka ponuđenih od hrvatskih vlasti, predao kasarnu i ljude i odabrao zemlju u koju želi da bude sklonjen. Čovek koji napravi ovoliko problema sebi, napravio je problem i svima nama, ili bar nekima. Naš problem je što živimo u zemlji u kojoj je Mladić heroj i patriota, a general Trifunović izdajnik i kukavica. U kojoj je na Pravnom fakultetu u Beogradu održana tragična manifestacija negiranja zločina u Srebrenici i podrške Mladiću od strane dela profesora i studenata budućih (u)delitelja pravde, a da nikada ne bude održana rasprava o sramnim presudama generalu Trifunoviću. U zemlji u kojoj nevini bivaju pomilovani umesto oslobođeni, a bagra slobodna i (po)milovana. Ko se danas još seća tragične žrtve majora Tepića koji je digao u vazduh sebe i skladište municije? Ko misli o mladiću koji je tragično stradao u plamenu ambasade SAD da bi se blesavi Neroni naslađivali? Ko danas sme da se upita u bivšim republikama SFRJ da li je vredelo? Do you feel lucky? General Trifunović je izgubio sve ali je sačuvao dušu svoju, mi ostali smo svoju prodali đavolu nadajući se da ćemo sačuvati sve ostalo. Zato ne možemo doneti rezoluciju o Srebrenici jer bi time izdali Mladića i njegovo herojsko (ne)delo i vlasnika naše duše koji se razbaškario u nama pa smo pobrkali ono čega se moramo stideti sa onim čime se možemo ponositi.