Tadić opet arbitrirao

Nijedan ministar ne sme više da se utrkuje u populističkim obećanjima. Ovo je verovatno i najznačajniji zaključak sa sastanka predsednika Srbije Borisa Tadića sa premijerom i nekoliko ministara održanog povodom brojnih štrajkova i zahteva javnih preduzeća za povećanje plata. Jer upravo su ministri ili barem neki od njih i zakuvali čitavu ujdurmu oko povišica u javnom sektoru. Među prvima potpredsednik vlade i ministar ekonomije, Mlađan Dinkić, koji je još krajem prošle godine, tek što je Misija MMF-a otišla iz zemlje, najavio takvu mogućnost. Doduše, uz ogradu da je uslov za to privredni rast veći od planiranih 1,5 odsto. A izrazio je očekivanje da će biti. Nije dugo trebalo da se digne „kuka i motika”. Prvo, radnici EPS-a sa zahtevom da im se plate povećaju tako da se finansiraju iz buduće dobiti, a zapravo od poskupljenja struje. Odmah zatim, isti zahtevi usledili su u Telekomu, Jat ervejzu, Jat tehnici, Železnici... Požar, koji je izazvao Dinkić, na svoju ruku ugasio je ministar energetike Petar Škundrić odlukom da sa sindikatima EPS-a potpiše sporazum o povišici. Tako je Škundrić sa sindikatom EPS-a 8. januara potpisao dogovor da se radnicima ove godine uz plate podele mesečne naknade od oko 9.000 dinara, odnosno ukupno 3,75 milijardi dinara iz dobiti preduzeća za 2010. Upravo ta Škundrićeva odluka bila je povod za jednočasovnu raspravu na jednoj od prethodnih sednica Vlade Srbije, kada je prvi protiv povećanja zarada ustao upravo Dinkić. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je prisutnima objašnjavao da je njegova najava da bi plate u javnom sektoru mogle da porastu od septembra, zapravo trebalo da spreči štrajkove i da obezbedi mir na sindikalnoj sceni, dok se ne vide privredna kretanja u 2010. godini. Škundrić je, kako NIN saznaje, svoj brzopleti potpis pred kolegama u vladi pravdao time da će „EPS srušiti vladu” i da im se mora učiniti ustupak. Posle sednice vlade usledile su oštre Dinkićeve izjave o tome da bi povećanje plata uništilo srpsku ekonomiju. „Nećemo pristati na ucene radnika EPS-a. Ko hoće veću platu, neka traži drugi posao. To je anarhija i ja to neću dozvoliti i ne verujem da će vlada to dozvoliti. Zašto bi samo ljudima u EPS-u povećali plate, a ne i lekarima, vojsci, policiji“, rekao je on. Dinkić je istakao da će preduzeća koja ostvaruju dobit eventualno moći da isplate bonus oko Uskrsa, ali da neće biti povećanja zarada dok se ne bude videlo da je Srbija izašla iz krize, kada će povišica biti za sve. Pošto Cvetkovićev tim nije uspeo da se dogovori, po običaju se za arbitražu obratio predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koji je presekao da povišica dok traje kriza nema. A mogli su to ministri i sami. Činjenica da kad god gori, čvor razvezuje Tadić, govori ne samo o nesposobnosti vlade da sama rešava ono za šta je zadužena, već i o tome da njen vođa sedi na Andrićevom vencu, a ne u Nemanjinoj 11. Posle dogovora kod Tadića da nema povišica, vlada je formirala radnu grupu koja treba da napravi analizu poslovanja EPS-a na osnovu koje će se doneti odluka od datumu i procentu poskupljenja struje. I dok čekamo analizu poslovanja EPS-a, iz vlade opet stižu različite izjave. Tako ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević kaže da je stav ovog ministarstva da povećanje cene struje treba da sačeka kraj grejne sezone kako bi se na taj način pomoglo građanima koji struju koriste kao glavni energent. „Poskupljenje električne energije od deset odsto još nije odobreno. Sačekaćemo da vidimo kakav je godišnji rezultat EPS”, kazao je Milosavljević. Odmah za njim oglasio se državni sekretar u Ministarstvu energetike, Dušan Mrakić, sa izjavom da će struja vrlo brzo poskupeti za 10 odsto, možda već od 1. februara. Neusaglašene izjave iz vlade unapred devalviraju rezultate analize poslovanja EPS-a, koja treba da posluži i kao glavni argument pred sindikatima da mesta za povišicu nema. Iz sindikata Elektroprivrede su zato poručili da nisu odustali od štrajka, već da je on samo zamrznut do 15. februara. „Sporazum koji smo potpisali s ministrom energetike, Petrom Škundrićem, nije poništen. Vlada bi bila više nego neodgovorna ukoliko bi poništila ministrov potpis”, kaže potpredsednik sindikata EPS-a Branko Tomić. Vladu kao da mnogo ne brine što izgleda neodgovorna i radnicima EPS-a sa kojima je sporazum o povišicama potpisala, i građanima začuđenim što je do dogovora da struja poskupi kako bi se povećale plate u EPS-u uopšte došlo. A imao je Cvetkovićev tim priliku da iskoristi opštu svest građana Srbije o tome da mora još da se štedi, da nema većih plata dok ne bude veće proizvodnje i da nas čeka još jedna teška godina. Umesto toga, iz same vlade je dunuto u leđa lažnim nadama, nerealnim očekivanjima, štrajkovima javnih preduzeća. Naizgled ugašen požar može da bukne bilo kada, svaki put kad nekom iz vlasti padne na pamet da za neki promil popravi politički rejting po cenu da sruši ne samo dogovor sa MMF-om, već i dogovor unutar vladajuće koalicije. Čini se da i MMF zna s kim ima posla. Zato njegovi predstavnici ne reaguju žustro kad jedan ministar svojim potpisom krši sporazum sa ovom inistitucijom. Znaju oni da to u Srbiji ne znači da cela vlada stoji iza toga i da će tako i biti. Predstavnik ovog tela u Srbiji, Bogdan Lisovolik, sa velikom zadrškom reagovao je izjavom da je za poštovanje Sporazuma vlade i MMF-a neophodno da penzije i plate u javnom sektoru ostanu zamrznute tokom čitave 2010. godine. „Ukoliko bi se plate i penzije odmrzle, deficit bi porastao sa planiranih četiri na šest procenata BDP. To je suviše visok deficit i destabilizovao bi ekonomiju”, rekao je Lisovolik. On je izjavio da ukoliko privredni rast u Srbiji bude značajno viši od očekivanog, postoji mogućnost da se razmotri povećanja plata. Ali i napomenuo da je takav scenario teško izvestan. Zato predstavnici MMF-a strpljivo čekaju epilog nove srpske ujdurme. A preživeli su ih mnogo. I mnogo ležernije od naših građana sačekuju februar, kada počinje nova runda pregovora sa Srbijom, u koju naša vlada ulazi za sada bez vidljivih rezultata u smanjenju administracije i sa nejasnom politikom plata u javnom sektoru.