Praznik rada

Prvi maj je već više od sto godina simbol borbe radnih ljudi iz celog sveta za radnička prava, za slobodu i mir, za uslove života i rada dostojne čoveka. Obeležićemo ga i ove godine, onako kako je to najprimerenije određenoj sredini - konkretnom stanju i prilikama u njoj. A to znači – ništa naročito! Nema razloga, bar većina ljudi, da ga proslavlja u posebno veselom raspoloženju jer i dalje jedva sastavlja kraj sa krajem. I dalje su nam osnovne brige - posao, sindikalna prava i slobode, pristojan život od sopstvenog rada. Puno su radnici Srbije energije utrošili u promene i nadu da će demokratske vlasti dovesti do boljeg života, socijalnog sporazuma i odgovorne, kompetentne i nekorumpirane vlasti. Ko danas u Srbiji veruje da je vlast odgovorna, kompetentna i nekorumpirana? Ponekad se zapitam: gde su oni radnici koji su nekoliko decenija ubeđivani da su na vlasti, da određuju, odlučuju, upravljaju, oni koji su rmbačili, a o praznicima dobijali zahvalnice i diplome. Samoupravljači na razdrndanim biciklima – šklopocijama, s kuvanim jajima (sir i slanina, beli luk), manjerkama s pasuljem, menzama, požuteli od zelene „morave” bez filtera? Oni koji su za Prvi maj punili novinske stupce, kojima su horovi pevali „da nam živi, živi rad”... Znam da još ima radnika, tamo iza ograda gradilišta odakle kao čarobni pasulj niču građevine od stakla i betona da bi im ubrzo na čelima zasvetlele bleštave reklame, nazivi nekakvih stranih banaka i firmi. A radenici ostaju nevidljivi. Zatureni po krtičnjacima ove zemlje, kao da ih se stidimo. Procuri ponekad vest da zbog loše zaštite građevinci kao muve ginu na poslu, ali se to brzo zabašuri. Kako to da neki tamo utovarivač uglja, mašinovođa, ložač, vozač grdosije kamiona, vatrogasac, monter, inženjer iz pogona – nije zanimljiv za publikum, osim ako pri tome nije zvezda Granda, učesnik Velikog brata, Farme, prorok ili gatara, ako nije kakav tajkun, čelnik stranke ili fudbalskog kluba, ako nije opljačkao, ubio... Zar samo zato što bi to ličilo na komunizam koji više nije neprikosnoven, a ni u modi? Pa i onda je to bila prigodna i nategnuta pažnja, umnogome lažna i lakirana, jalova i parolaška.