Veliko izborno oranje

Dve jabuke i nekoliko kukuruza nalaze se na stolu ispred Zaharija Trnavčevića, dok su iza njegovih leđa zastave Ujedinjene seljačke stranke (USS ), u koju je ušao nakon što je nedavno saopštio da posle 19 godina napušta Demokratsku stranku. Trnavčević je odavno postao fenomen srpskog novinarstva jer posle 63 godina praćenja poljoprivrede i dalje radi najgledanije emisije o selu i seljacima, ali je ovim činom postao i politički fenomen jer je reč o prvom slučaju da neka viđenija ličnost napusti neku od vladajućih i omnipotentnih stranaka i aktivira se u stranci za koju se jedva čulo. „Moja odluka je u stranci prošla bez komentara, bez osude ali i bez razumevanja. Čekao sam da vidim da li će se predsednik Tadić oglasiti, ali nije smatrao da treba da me pozove da razgovaramo. Bio sam predsednik skupštinskog odbora za poljoprivredu i savetnik ministra, ali nisam primetio da u ovoj vladi postoji istinska želja da se napravi ozbiljan program za poljoprivredu. Vidite ove kukuruze ispred mene – njima je probijen zvučni zid u srpskoj poljoprivredi jer su zabeležili do 12 tona prinosa po hektaru, ali umesto da to bude primer koji će povući za sobom čitavu poljoprivedu, naši seljaci i dalje zavise od toga da li će biti kiše i da li će neko u Vladi uopšte pokazati malo razumevanja za njih. Naša država izdvaja 15 puta manje za poljoprivedu, nego što joj se od tih seljaka uliva u budžet, u Srbiji je bilo 1,8 miliona krava, a sada ih ima 500.000. Imali smo prava da pod posebnim uslovima izvezemo u EU 8.000 tona junećeg mesa, ali nismo uspeli da izvezemo ni 2.000 tona. Zar treba boljeg motiva za seljake da se sami organizuju, kada ostale stranke ne pokazuju ozbiljnu želju da rešavaju njihove probleme“, objašnjava Trnavčević zbog čega je odlučio da promeni stranku. Iako je USS nastala još pre deset godina (počasni predsednik je bio Dragoslav Avramović a osnivački skup je pozdravio Dobrica Ćosić), prelazak Trnavčevića doživljava se među aktivistima kao novi početak. Stranačke prostorije izgledaju kao stan u koji se posle nekoliko godina vratio umorni gazda. U stranku dolaze odbornici Srpske radikalne stranke iz Kruševca, koji su prešli u USS, tu je i najveći proizvođač mocarele u Srbiji, koji veoma ubedljivo niže argumente i brojke o katastrofalnom odnosu prema agraru i s ponosom kaže da samo u njegovoj ulici ima 2.000 krava. Uz pomešano osećanje skromnosti i entuzijazma, sluša se nova himna stranke (“dok je sela i seljaka, Srbije će biti jaka”) za koju je tekst napisao LJubivoje Ršumović, muziku Radoslav Grajić, a horom dirigovala Darinka Matić-Marović. “Na isti način na koji su penzioneri dobili stranku koja štiti njihove interese, i srpski seljaci moraju da se okupe oko Ujedinjene seljačke stranke koja će posle sledećih izbora biti vladajuća. Srbija od knjaza Miloša nije imala seljačku stranku na vlasti, a danas u pet evropskih zemalja imamo seljačke stranke na vlasti”, objašnjava Trnavčević prisutnima razvojne šanse ove političke opcije. Iako se od nekih opozicionara može čuti da je seljačka stranka samo još jedna od rezervnih stranaka Demokratske stranke, pomoću koje žele da uzmu glasove opozicionim strankama, Trnavčević napominje da USS nikome ne uzima glasove jer ne vidi ništa logičnije od toga da ljudi koji žive od zemlje glasaju za svoju stranku. “To su zlobne priče. Pre bih rekao da su ostale stranke do sada uzimale seljačke glasove jer su pokazale veoma slabo razumevanje za probleme seljaka. Mi dakle uopšte ne nameravamo da budemo satelitska ili pomoćna stranka nekoj vladajućoj stranci, već da ulazimo u koaliciju sa evropskim, demokratskim snagama koje će poštovati naše ciljeve”, dodaje Trnavčević, koji će biti zadužen za odnose sa javnošću USS. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, svega 11 odsto stanovnika zemlje seljaka na brdovitom Balkanu živelo je od poljoprivrede iako na selu živi neuporedivo više ljudi. Svetlana Logar iz Stratedžik marketinga podseća da je ruralno ili poljoprivredno stanovništvo ranije bilo sklonije da glasa za patriotske ili tradicionalističke stranke, dok je posle stvaranja ove vlade prilično teško definisati liniju razdvajanja između patriotskih, konzervativnih i evropskih stranaka.. “Za neku novu stranku koja bi se obraćala seljacima od velike važnosti bi moglo da bude što ispitanici na svakom istraživanju sve veći značaj daju poljoprivredi, sve više veruju da šansu, perspektivu zemlje vide u razvoju poljoprivrede. To bi moglo da bude dobra polazna tačka za razvoj neke stranke, ali tu je potrebno još puno uraditi kako bi ta stranka uspela da postane parlamentarna.” Nije uopšte jasno da li postoji prostor na kojem bi mogla da iznikne nova stranka u Srbiji, jer su poljoprivrednici socijalna grupa koja se decenijama nalazi u slobodnom padu, a oni koji još nisu otišli u grad uglavnom se bave politikom jednom u četiri godine kada disciplinovano izlaze na glasanje kao da još nisu sigurni da li je apstinencija kažnjiva. Od svih velikih priča o političkom angažmanu seljaka ispričanih u protekle dve decenije kao najupečatljivija je ostala anegdota Vuka Draškovića o seljaku koji mu je obećao da će glasati za njega čim dođe na vlast. Da ova anegdota nije baš tačna pokazuju istraživanja CeSida, prema kojima upravo SPO ili Nova Srbija prolaze znatno bolje na selu nego u gradovima. Programski direktor CeSida Marko Blagojević kaže da se u njihovim ispitivanjima između sedam i osam odsto ispitanika izjašnjavaju kao poljoprivrednici i da su veoma slabe šanse da bi neka seljačka stranka sama uspela da preskoči cenzus. “Ako me pitate za koga glasaju poljoprivrednici, znatno iznad proseka tih stranaka glasaju za Srpski pokret obnove, Novu Srbiju i mađarsku listu, za naprednjake glasaju na nivou njihovog proseka, a za demokrate i LDP ispod. Pretpostavljam da će ova nova stranka slediti Krkobabićev put i da će na izbore izaći u okviru koalicije oko DS jer ne verujem da može samostalno da nastupi, a mogla bi da svom partneru donese procenat ili dva glasova. Tu uvek treba imati u vidu da će se na narednim izborima stranke boriti za bukvalno svaki glas”, smatra Blagojević. Nova seljačka partija organizuje stalna istraživanja na terenu, vašarima i pijacama koja će trajati do sledećih izbora i nisu baš organizovana po sociološkim standardima. Odgovore zemljoradnika ipak ne treba zanemariti. Na pitanje da li ste zadovoljni agrarnom politikom ove i ranijih vlada, čak 82 odsto njih je reklo da nije, 15 odsto je donekle zadovoljno, a samo dva odsto je zadovoljno. Više od polovine ispitanika (54 odsto) glasalo bi za opoziciju, dok bi 35 odsto glasalo za listu vladajuće koalicije. Jedno od pitanja, koje i rezervisane čitaoce istraživanja preseče u ređanju brojki, glasi - da li svom detetu savetujete da vas nasledi i ostane na imanju. Čak 60,93 odsto odgovara negativno. U letku koji nova stranka deli biračima, pod nazivom „11 pitanja i 11 odgovora“ kao ilustrativno se izdvaja pitanje - je l` to ona stranka Marijana Rističevića. “Nije. On je na farmi ili se zabavlja sa estradnim zvezdama, a Ujedinjena seljačka stranka se bavi ozbiljnim poslom.” Ako bi se analizirala javna scena Srbije, seljaci su danas prisutni samo na „Farmi“ i u jednoj veoma popularnoj seriji u kojoj se građanima, izgleda, najviše sviđaju čudni naglasci i komični deficit u padežima, ali ih uopšte nema u ozbiljnim političkim raspravama. Možda su najbolji pokazatelj položaja seljaka u političkim i ekonomskom životu Srbije u svakodnevnim raspravama o nestašici mleka, u kojima se pominju tajkuni, investicioni fondovi, evropski propisi, ali se seljaci uopšte ne pominju. Kao ni činjenica da je Srbija uspela da za samo dve godine izgubi 280.000 krava. Istoričari podsećaju da je u Titovoj Jugoslaviji Zemljoradnička stranka Dragoslava Jovanovića bila poslednja stranka koja je ukinuta, a njen lider jedan od onih koji su robijali i pod Karađorđevićima i pod komunistima. Pod teretom sumnji da se nisu odrekli crkve te da nisu na vreme shvatili da partizanske glasačke kutije imaju duplo dno, seljaci su nekoliko decenija bežali od bilo kakvog bavljenja politikom. Kada je politika počela da se bavi njima, seljaka u jednoj nekada agrarnoj zemlji nema dovoljno za preskakanje cenzusa. Ali ima sasvim dovoljno da se njihovi predstavnici ukrcaju na neki od koalicionih brodova.