Ko je rekao - medalja ?

Tokom leta 2007. srpska košarka ostvarila je fantastičan uspeh u mlađim kategorijama. Osvojene su četiri zlatne medalje, uključujući i juniorsku svetsku titulu, ali smo te iste godine u Španiji, na seniorskom prvenstvu kontinenta, doživeli najveći debakl: nismo prošli grupu u Granadi i morali smo kući posle prvog kruga. Te berićetne 2007. zlatne medalje osvojili su Milan Mačvan, Marko Kešelj, Stefan Marković, Boban Marjanović, Mladen Jeremić, Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Miroslav Raduljica...Svi su danas u A timu ili oko njega. Ovog leta situacija bi mogla biti dijametralno suprotna. Mlađe selekcije nisu osvojile ni jednu jedinu medalju na evropskim i svetskim prvenstvima (kadeti su bili peti na svetu i u Evropi, juniori u polufinalu evropskog šampionata) i to će biti prvo sasvim „sušno“ leto naše košarke posle dosta godina, ali bi seniorsko prvenstvo sveta u Turskoj (28. avgust-12. septembar) moglo drastično da promeni sliku. Moglo bi, ali ne znači i da sigurno hoće jer bez obzira na evidentan napredak naše najbolje selekcije otkad je na njenom čelu ponovo Dušan Ivković ne možemo reći da naš tim ide u Tursku kao jedan od favorita za medalju. Trofej nije nemoguće osvojiti, ali biće nekako slađi ako ga manje očekujemo. Ne bi valjalo opterećivati igrače pričama o medalji. Ako je zasluže, osvojiće je, ako pruže maksimum a ostanu bez nje opet bismo morali biti zadovoljni jer Ivković od prvog dana rada pred očima ima jasan cilj: stvoriti jaku ekipu za Olimpijadu u Londonu 2012. Na tom putu izvršio je, praktično, bezbolnu smenu generacije, odrekao se mnogih starijih igrača, umesto zvučnih imena opredelio se za talentovane mladiće željne rada i afirmacije, uveo red u odnose, više nema otkaza i moljakanja zvezda da igraju za državni tim. Poljska je pokazala da je na pravom putu, Turska će to potvrditi a pravi test biće Evropsko prvenstvo iduće godine u Litvaniji kada treba izboriti vizu sa Olimpijadu u Londonu. Problem će biti ako Ivković, zbog novog posla u Olimpijakosu ne bude mogao da nastavi posao selektora ali toplo se nadam da će smoći snage da obavlja oba posla paralelno, kao što je već činio u prošlosti. Verujem da će njegov takmičarski duh biti dovoljno isprovociran izazovom zvanim zlatna olimpijska medalja, jedina koja nedostaje našoj košarci i njemu lično. Možda zvuči pretenciozno, ali Srbija bi zaista 2012. mogla da ima tim spreman da se bori za najsjajnije odličje. Objašnjenje je prilično prosto: prvi smo izvršili smenu generacije i ovi momci koji su nas obradovali prošle godine u Poljskoj i koji će nas, nadam se, obradovati i u Turskoj, biće za dve godine na vrhuncu karijera. Ali, do Londona 2012. ima još dosta vremena. Pogledajmo šta nas čeka u Turskoj. Srbija će igrati u grupi A u Kajzeriju protiv Angole (28. avgusta), Nemačke (29. avgusta), Jordana (30. avgusta), Australije (1. septembra) i Argentine (2. septembra). Grupa nije laka, ali je raspored dobar, naročito u svetlu moguće kazne od strane FIBA zbog incidenta na utakmici „Akropolis kupa“ Grčka-Srbija. Postoji realna šansa da, uz novčanu kaznu našem (i grčkom) savezu, FIBA izrekne suspenziju od jedne do tri utakmice igračima koji su bili najviše angažovani u tuči. Moglo bi se očekivati da Nenad Krstić, Miloš Teodosić i Marko Kešelj propuste neku od prvih utakmica, ali ako naša selekcija nije kadra da i bez njih nadigra prva tri rivala, čemu uopšte priče, optimizam i pogled u budućnost? Sve utakmice u pripremnom periodu osim one sa Kanadom u Atini, ekipa je odigrala vrlo dobro i bez obzira na to što su prijateljske utakmice jedno a takmičenje drugo, ono što smo videli daje pravo na optimizam. Poslednji javni test, u nedelju u „Areni“ protiv Kine (89-53) potvrdio je ozbiljnost i ambicioznost tima a Dušan Ivković kao da je već uigravao startnu ekipu bez Krstića i Kešelja. Dakle, ako pretpostavimo da će Angola, Nemačka i Jordan biti savladani bez obzira u kom sastavu budemo igrali, ostaju dve najteže utakmice, sa Australijom i Argentinom, od kojih će zavisiti mesto u grupi a od njega dalji rivali, prvo u osmini finala, pa, nadam se, četvrtfinalu i, zašto ne, polufinalu... Šta znamo o rivalima ? Angola je višestruki afrički prvak, godinama najbolja afrička selekcija. Najveća promena u odnosu na prethodna velika takmičenja je na klupi na kojoj više ne sedi legendarni trener Mario Palma (biće u Turskoj kao selektor Jordana).Zamenio ga je takođe Portugalac Luis Magaljaeš (61). Najbolji igrač je bek Olimpio Sipriano koji je pre četiri godine u Japanu Nemcima ubacio 33 poena. Osnovna odlika su disciplina u igri i dobar šut za tri poena. Nemačka dolazi bez Dirka Novickog i to je automatski druga reprezentacija. Dugogodišnji selektor Nemaca Dirk Bauman polako renovira tim, u Turskoj bi ekipu mogli da nose mladi centar Tibor Pleis i bek Heiko Šafarcik, tu su i iskusni Jan Jagla, Demonf Grin ili Stefan Haman, ali sve u svemu prosečna ekipa. Jordan je prilična nepoznanica. Najbolji igrač je naturalizovani Amerikanac Rašeim Rajt. U pripremnim utakmicama Jordan je uspeo da iznenadi Portugal i Mađarsku ali je pokazao drugo lice gubeći od Filipina, Katara, Libana i Japana... U četvrtom kolu Srbija igra sa Australijom verovatno najvažniji meč u grupi. Australijanci stižu bez povređene prve zvezde Endrjua Boguta, ali priključio im se Aleksandar Marić. Kad već nije mogao da igra za Srbiju, opredelio se za zemlju u kojoj je rođen. Centarska linija biće najjača snaga Australijanaca jer su, uz Marića, tu i NBA igrač Dejvid Anderson, odlični Mat Nilsen koga je Dušan Ivković iz Valensije odveo u svoj Olimpijakos a ritam će diktirati 22-godišnji Aboridžin Patrik Mils, igrač Portlanda, vrlo zapažen na Olimpijadi u Pekingu sa 14,2 poena u proseku. Selektor Bret Braun ima solidan tim, ali svakako ne nepobediv. Za kraj ostaju Argentinci, ovog puta bez svoje „prve ruke“ Manuela Đinobilija koji je rešio da jedno leto odmori i telo i dušu. Svi ostali argentinski asovi na čelu sa Luisom Skolom koji je imao sjajnu sezonu u Hjustonu stižu u Tursku. Tu su Oberto, Noćioni, Karlos Delfino, Kameriks, Priđoni plus manje poznati ali ne manje dobri igrači poput Romana Gonzalesa i Huana Gutiereza koji igraju na poziciji „pet“ kao zamena Obertu dok je Leon Gutierez „četvorka“ sa dobrim šutem za tri poena. Argentinci su zbog povrede izgubili pleja Huan Pabla Kantera pa će Priđoniju pomagati Luis Eduardo Sekeira. U nedelju su na „Efes kupu“ u Ankari jedva pobedili Liban (89-82) uz 19 poena Skole i 16 Oberta. Ako pretpostavimo da će Srbija, Australija i Argentina pobediti ostala tri rivala iz grupe, jasno je da će poredak biti odlučen u međusobnim duelima. Plasman je veoma važan jer se grupa „ukršta“ sa B u kojoj su SAD, Brazil, Hrvatska, Slovenija (bez Erazema Lorbeka i Bena Udriha), Iran i Tunis. Dve poslednje ekipe su autsajderi grupe a između Brazila i SAD, odnosno Hrvatske i Slovenije, mnogo prihvatljivijim rivalom u osmini finala čine se komšije. SAD dolazi sa „C“ timom, ali još uvek dovoljno jakim (Lamar Odom iz Lejkersa, Krstićev saigrač iz Oklahoma Sitija Kevin Durant, Tajson Čanlder iz Šarlota, Derik Ros iz Čikago Bulsa...) da se bori za vrh dok Brazil može biti veliko iznenađenje. DŽordž Edi, komentator francuskog „Kanala plus“, kolumnist na sajtu FIBA, prognozira da Brazil može biti veliko iznenađenje i vidi ga u polufinalu, sa Turskom, SAD i Španijom... U grupi C favorit je domaćin, Turska (bez Memeta Okura), pre svega zbog solidnog tima predvođenog Hidom Turkogluom i fantastične publike a uz Turke u osminu finala trebalo bi da prođu još Grčka (bez Papalukasa), Rusija (bez Kirilenka i Holdena) i Portoriko. Kina bez Jao Minga teško može do jednog od prva četiri mesta a Obala Slonovače - nikako. Neprikosnoveni favorit grupe D je Španija, u drugi krug trebalo bi da je prate Francuska (iako bez Tonija Parkera, Ronija Turiafa i Mikaela Pietrusa), Litvanija (bez Jasikevicusa, Kaukenasa, blizanaca Lavrinovič) i verovatno Kanada dok bi kući, po šansama na papiru, trebalo da odu Liban i Novi Zeland. Titulu prvaka sveta brani Španija koja je, kao nekad Jugoslavija, objedinila svetsku i evropsku titulu. Neće biti Pau Gasola ali u odnosu na prošlogodišnji tim iz Poljske tu su odlični plejmejker Kalderon i centar Fran Vaskez. Španija je i bez starijeg Gasola, koga više nego uspešno zamenjuje brat Mark, prvi favorit turnira mada je nedeljni meč sa Amerikancima u Madridu (85-86) pokazao, najmanje, dve stvari: Amerikanci su bolji nego što se misli (blistao je 22-godišnji Kevin Duran iz Oklahoma Sitija, 25 poena, indeks vrednosti 35) , Španci manje dobri nego što (sami) misle. Osim toga, Španci su u tom meču, zbog povrede mišića, izgubili prvog pleja Kalderona tako da je selektor Serđo Skariolo bio prinuđen da u poslednji čas traži zamenu između Raula Lopeza i Rafe Martineza. Osvajači medalja 1950 - Argentina, SAD, Čile 1954 - SAD, Brazil, Filipini 1959 - Brazil, SAD, Čile 1963 - Brazil, JUGOSLAVIJA, Čile 1967 - SSSR, JUGOSLAVIJA, SAD 1970 - JUGOSLAVIJA, Brazil, SSSR 1974 - SSSR, JUGOSLAVIJA, SAD 1978 - JUGOSLAVIJA, SSSR, Brazil 1982 - SSSR, SAD, JUGOSLAVIJA 1986 - SAD, SSSR, JUGOSLAVIJA 1990-JUGOSLAVIJA, SSSR, SAD 1994 - SAD, Rusija, Hrvatska 1998 - JUGOSLAVIJA, Rusija, SAD 2002 - JUGOSLAVIJA, Argentina, Nemačka 2006 - Španija, Grčka, SAD