Kasa i Čanak na bunjište

Jago, Mrgud i Mašan više podsećaju na družinu iz stripa “Alan Ford” nego na terorističko krilo emigracije. Oni su, doduše, podigli dosta prašine kada su prošle nedelje iz Čikaga poslali smrtnu presudu Nenadu Čanku, predsedniku Skupštine Vojvodine, i Jožefu Kasi, lideru Saveza vojvođanskih Mađara. Zbog, kako kažu, “krivičnog dela secesije Vojvodine, pokušaja razbijanja državne zajednice i saradnje sa inostranim neprijateljima”. Iako je ova smrtna presuda pokrenula lavinu reakcija i negodovanja, pa su se čak i Kasini i Čankovi politički protivnici horski složili da ubijanje i nije baš prihvatljiv način političke borbe, interesantnije je zašto se “dijaspora” odlučila na pretnje. Da li se to slaže sa stereotipnom slikom srpske emigracije, kao u najmanju ruku, tradicionalne, konzervativne, desno orijentisane, pa čak i sklone pretnjama ovog tipa? I stoji li uopšte bilo kakva organizacija dijaspore iza ovog “prekog suda”?

Nikola Kavaja (70), najčuveniji član ilegalne organizacije Srpski oslobodilački pokret “Otadžbina” (SOPO), poznat po pokušajima atentata na Tita, smatra da nijedna ozbiljna organizacija tog tipa ne preti. “Ja i moji saborci nismo pretili nego izvršavali dela”, kaže Kavaja za NIN. “Jedina tajna emigrantska organizacija je SOPO i naši punktovi su ostali po čitavom svetu. A taj preki sud uopšte ne postoji”, dodao je Kavaja.

Samo SOPO napada Radovan Kalabić, autor knjige “Srpska emigracija”, smatra da u istoriji srpski emigranti nikada nisu posezali za terorizmom kao sredstvom političke borbe. “Za razliku od ustaške emigracije koja je svojevremeno u Stokholmu ubila ambasadora Rolovića, podmetnula bombu u bioskopu ’20 oktobar’ i vršila progone ondašnjih diplomata”. Prema Kalabiću, ako govorimo o terorizmu i srpskim emigrantima, onda je za vreme komunističke ere više na delu bio državni terorizam, koji je doveo do ubistva 153 politička neistomišljenika u Evropi i SAD. Dokle, u dijaspori. Izuzetak je Srpski oslobodilački pokret “Otadžbina” (SOPO), tajna organizacija koja je šezdesetih godina objavila rat komunizmu, a čiji je aktivista Nikola Kavaja navodno četiri puta pokušao da likvidira Tita. Kako Kavaja za NIN kaže, ova organizacija se borila “protiv crvene kuge, bandita Josipa Broza Tita i KP Jugoslavije, zbog čega je na hiljade emigranata ostavilo kosti širom slobodnog sveta”. SOPO je šezdesetih organizovao nekoliko diverzantskih akcija: sinhronizovano miniranje šest jugoslovenskih konzularno - diplomatskih predstavništava u Americi i Kanadi, napad na jugoslovensku ambasadu u Otavi i eksplozija mine u hodniku jugoslovenske ambasade u Briselu. Kavaja je uhapšen nakon neuspešne otmice američkog aviona u Čikagu kojim je hteo da se obruši na tadašnju zgradu Ce Ka u Beogradu. Nakon prinudnog sletanja u Irskoj, Kavaja je uhapšen i u Americi osuđen na ukupno 65 godina zatvora. Odrobijao je dvadeset, od kojih sedam i po u samici. U Srbiju se vratio krajem 1997. godine.

Postojao ili ne, najverovatniji povod za ovakve pretnje je Subotička inicijativa koju su krajem februara usvojile Liga socijaldemokrata Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara i još neke partije i nevladine organizacije na Vojvođanskoj konvenciji u Subotici. Učesnici su tada izrazili nezadovoljstvo što Vojvodina nema svoju punu ustavnu autonomiju, a manjinski narodi nemaju svoje predstavnike u republičkoj skupštini. Ili kako je Kasa to tada ilustrovao: “Nismo mi samo ‘čardaš‘ i ‘tancuj, tancuj’, već put ka Evropi.” Subotička inicijativa samo se nadovezala na prethodno usvajanje vojvođanske zastave i izazvala sasvim očekivane burne reakcije stranaka takozvanog nacionalno - demokratskog bloka (DSS, SPO, NS, NDS i SNP “Svetozar Miletić”) i naravno SRS-a. Dok Kasa kaže da mu nije jasno zašto bi inicijativa mogla da iznervira bilo koga u dijaspori jer “ne ide na štetu države, već pomaže decentralizaciju, reforme i dijalog između Beograda i Vojvodine”, Čanak smatra da pretnju nije izazvala Subotička inicijativa, već reakcije beogradskih političkih krugova.

U svakom slučaju, ovo nije prvi put da Čanak i Kasa dobijaju pretnje od dijaspore. Kasi su pretili početkom devedesetih iz Frankfurta, a Čanka je ‘91. osudila na smrt jedna slična organizacija - Srpski preki sud.

Čanak objašnjava: “Dijaspora ima jednu romansiranu viziju zemlje. Radi se o fetišiziranju svega što stiže iz Srbije i što doživljavaju kao pitanje patriotizma i njihovog nacionalnog identiteta, a što nema veze sa objektivnim stanjem stvari.”

I Nikola Kavaja, bivši emigrant ima svoj komentar: “Ne može svaka fukara da parča otadžbinu.”

Da li život u emigraciji nužno pojačava emocije i osetljivost spram sarme i jedinstva srpskog nacionalnog bića? Možda i ne, sudeći po komentarima nekih emigranata na sajtu B92 (pogledajte okvir). Radovan Kalabić smatra da je zato potrebna deideologizacija dijaspore koja se redovno ocenjuje kao tradicionalna i desničarska. “Sva uopštavanja tog tipa su izlišna, jer je dijaspora potpuno heteronomna. Među emigrantima pre ‘41. godine bilo je dosta levičarski i slavenski nastrojenih Srba. S druge strane, emigranti sa početka devedesetih su potpuno drugačijeg profila. To je oko 300 000 mladih i obrazovanih ljudi, ideološki i stranački potpuno rasterećenih koji uopšte ne nose te kvalifikacije konzervativnih i tradicionalista.”

Kalabić smatra da ovakve pretnje sigurno negativno utiču na sliku o dijaspori i dodaje: “Pitanje je, onda, kome tako nešto odgovara. Emigraciji sigurno ne.”

Predstavnici emigracije u Americi su se ovih dana u medijima uglavnom ograđivali, osuđivali pretnje i tvrdili da nisu čuli ni za “preki sud”, ni za čikašku gospodu - Jaga, Mašana i Mrguda. Među njima i Slavko Panović, predsednik Srpske narodne odbrane, najbrojnijeg srpskog udruženja u Čikagu. U potragu za njima dao se i SUP Novi Sad čiji je portparol najavio da će kontaktirati sa Interpolom da bi se utvrdilo da li postoje ova lica. Inače, potvrđeno je da Jago Ivatović, Mašan Kapisoda i Mrgud Govedarica nisu nikad ni imali prebivalište na teritoriji SCG, niti se nalaze na listi onih koji su napustili zemlju.

Ono što o njima možemo zaključiti jeste da im je pismo prilično kuso napisano. Strašna presuda prekog suda je napisana rukom, latinicom (alo, patriote!) i stilski prilično aljkava. Stvar koja upotpunjuje ideološku konfuziju u pogledu dijaspore je krilatica “Smrt veleizdajnicima, sloboda narodu”, koja krasi kraj presude. Neko je očigledno rastao uz partizanske filmove. U pismu, inače, piše i da se smrtna kazna ima izvršiti do kraja godine, da osuđeni nemaju pravo na žalbu, ali eto, milošću suda mogu barem da se upoznaju sa presudom. Ovakva ljubaznost “suda” u stvari više liči na hroniku najavljene smrti ili za one koji su više skloni domaćim izrekama, “Ko laje...”

Da ove pretnje ne zavređuju pažnju, misli i Nikola Kavaja: “Ja, Nikola Kavaja, mogu da garantujem svojim životom da Čanku i Kasi neće faliti ni dlaka sa glave. Nek mirno spavaju i nek igraju Žikino kolo do pokrajinskih izbora, nakon čega će otići tamo gde im je i mesto - na bunjište.”

Kavajin komentar na pitanje autonomije Vojvodine: “Ja sam srpski ultranacionalista. Sve manjine treba da imaju sva prava, ali ima da poštuju ustav, zastavu, zakon i nikad im se ništa neće desiti. Onima koji misle da cepaju Srbiju, to nikada neće poći za rukom. A trenutno što smo izgubili srpske zemlje - Liku, Kordun, Baniju, istočnu i zapadnu Slavoniju, kad-tad ćemo povratiti.”

Komentari Evo kako su neki od učesnika na forumu sajta B92, mahom emigranti, prokomentarisali pretnje Čanku i Kasi: “Srpska dijaspora ne postoji! Postoje različite grupe Srba ovde u Americi. Nažalost, najbučnija, a ne znam da li je najbrojnija ona upravo desnog opredeljenja. To su neadaptirani ljudi koji još ne znaju ni engleski nakon 30 godina života, i pre će pojesti bajatu hranu koja dolazi iz Srbije nego ući u supermarket i kupiti nešto. Dva puta sam bio za Badnje veče u SPC i smučilo mi se, u porti govore o pištoljima i ubistvima, pare lete svuda, niko ne pominje Hrista već samo Svetog Savu i Srpstvo. Strašno. Obrazovani Srbi mlađe generacije gledaju svoja posla i jako se dobro uklapaju u američko društvo. To je potpuno različit svet koji se kloni ovih prvih. Ne posećuju(emo) te idiotske klubove. Kasa je u pravu, ne gajite iluzije o dijaspori!” (Aleksandar, 13. mart 2004, 21:28) “Kakvi političari, takvi i teroristi. Znači, bez mozga.” (Guru, 13. mart 2004, 18:52) “Možda bih se i upecala na ovu vest da se ne spominju ljudi iz dijaspore. Nisam ja upoznala takve likove ’u tuđini’! Naši ljudi jesu račundžije u smislu da im štošta ne odgovara, ali o tome da bi radili nekome o glavi, nema govora. Mislim da svi mi koji smo otišli iz Srbije podsvesno znamo da nemamo pravo da guramo nos gde nam nije mesto. Da smo to hteli, ostali bismo kod kuće. Narod koji je tamo, ima i moralno i svako drugo pravo da sebi bira put kojim će krenuti dalje. Ako je ta budućnost nekima u liku Čanka - zašto da ne?” (Sanja, 13. mart 2004, 18:52) “Takve gluposti zaista ne zavređuju pažnju medija. Takva pisma su mogli napisati klinci koji ne znaju šta će od sebe ili neki jugonostalgičar koji se tek probudio iz socrealističkih snova, pa ga udario mamurluk. Ne treba okrivljavati staru imigraciju: oni nisu pisali takva pisma ni Josipu Brozu. Isto tako, ne treba koristiti ovo kao povod da bi se diskreditovala cela dijaspora.” (Zoki, Vankuver, 13. mart 2004, 18:14) “Treba samo obavestiti SAD da na njihovoj teritoriji deluje teroristička organizacija i da ovi spreče njihovo delovanje. Još da im se nešto napakuje.” (Marko, 13. mart 2004, 16:43)