Baner po baner, milionče

Ne toliko kao u svetu, ali od interneta, ili na internetu, i u Srbiji se može sasvim lepo zaraditi. Samo treba biti promućuran i uporan. Ali se, s druge strane, nikako ne sme biti naivan. Na internetu se mogu naći hiljade oglasa za “brzu i laku zaradu, bez muke i tavorenja na dosadnom poslu“, ali se u stvari najčešće radi o prevarama lakovernih. Zato je sve više zaposlenih u policijskim odeljenjima za visokotehnološki kriminal. Bez namere da deli savete kako da postanete Mark Cukerberg, vlasnik Fejsbuka, i njemu slični, NIN otkriva neke od najpopularnijih i najprofitabilnijih internet poslova. Branislava Gajić, direktorka jednog od najuspešnijih internet-preduzeća Infostud, koji u svom sastavu ima sedam sajtova, 55 zaposlenih i godišnje prihode od blizu milion evra, govori za NIN kako je počela. „Infostud je nastao krajem 2000. godine, na inicijativu mog brata, koji je sa kapitalom u obliku kućnog računara i ličnog džeparca, okupio nekoliko ljudi voljnih da razvijaju sajt. U to vreme Infostud je bio posvećen samo obrazovanju, ali ubrzo smo ga proširili i na oglase za posao.“ Pre pet godina, sajt je pretvoren u preduzeće, a nakon toga krenulo je i preuzimanje drugih sajtova i širenje poslovanja. „Na Infostudovim sajtovima besplatan je pristup svim informacijama i uslugama koje su namenjene fizičkim licima, dok prihodi dolaze od oglašavanja kompanija. Vrste usluga koje se plaćaju različite su od sajta do sajta; oglašavanje radnih mesta firme plaćaju na poslovi.infostud.kom; dileri i auto-placevi oglašavanje na polovniautomobili.kom; turističke agencije na putovanja.info i tako dalje“, objašnjava Gajićeva. Dragan Varagić, stručnjak za e-marketing i e-biznis, koji studente više fakulteta uči modelima zarade na internetu, kaže da se „krajnje pojednostavljeno, može govoriti o nekoliko modela zarade: od direktne, onlajn prodaje robe i usluga, preko indirektne prodaje, do posedovanja sopstvenog sajta ili bloga koji će zarađivati privlačenjem oglašivača“. Evo šta bi on savetovao svojim studentima kada bi ga pitali „kako zaraditi na internetu“: „Ako krenemo od onoga što trenutno radi uspešno, to su sajtovi za oglase, aukcije, prodaje, a zatim i sajtovi o sportu, zdravom životu, kulinarstvu, tračevima i skandalima... Tu je naravno i najveća konkurencija i malo njih uspe tu konkurenciju da preživi. Zato je potrebno dobro razmisliti, naravno biti upućen u oblast koju želiš da radiš i onda osmisliti zabavan i privlačan sadržaj, zanimljiv za posetioce.“ Za početak, poznavaoci informacionih tehnologija, interneta ili veb-dizajna mogu dobro zarađivati na izradi sajtova i internet stranica. Kako nam kažu IT stručnjaci, izrada jednog internet-sajta košta od tri stotine do više hiljada evra. Sve u zavisnosti od toga kakav je sajt, kakvi su zahtevi naručioca posla, da li se radi samo o pravljenju ili i održavanju, administriranju i slično... Onima koji se ovom vrstom znanja ne mogu pohvaliti, a nemaju ni rođaka ili prijatelja koje se razume u izradu sajta, ne preostaje ništa do da tu uslugu plate. Upućeni tvrde da je kod pravljenja internet-sajta neophodno da on bude pregledan, zanimljiv za posetioce, redovno ažuriran, tačan i pouzdan, te da se na njemu može naći što je više moguće informacija o temi kojom se sajt bavi. Bilo da su u pitanju komercijalne ili pak informacije od opšteg značaja, kod kojih nije moguće naplatiti reklamu. Najčešći vid zarade preko interneta, upravo je komercijalno oglašavanje, odnosno zarada od prodaje takozvanih banera. Jedan nedavno pokrenuti internet-sajt, koji na duhovit i karikaturalan način plasira dnevnopolitičke informacije samo u prvih 24 sata posetilo je 10.000 ljudi. Drugog dana već ih je bilo 25.000. Upravo u tome se i krije ključ uspeha za tvorce sajtova. Posećenost sajta, ukoliko ona nije fingirana ili namerno naduvana, signal je kompanijama i različitim oglašivačima da se baš na tom mestu reklamiraju. Cena banera, kako se nazivaju mesta gde se na stranicama sajtova postavljaju reklame, različita je i kreće se od hiljadu dinara do hiljadu i više evra mesečno, u zavisnosti od popularnosti sajta, veličine banera, njegove vidljivosti i slično. Dvadesetosmogodišnja Ana Majski, vlasnik je dva sajta, savršenovenčanje.kom, a odnedavno i sajta dečijaplaneta.kom. Ovim poslom počela je da se bavi pre godinu i po dana i danas, kako kaže, zarađuje oko 400 evra mesečno, ali planira da u toku naredne godine zaradu udvostruči. „Suština je u poseti, a da bi vas neko posetio potrebno je da na stranici imate što više informacija“, kaže Ana Majski. Mesečna cena reklame na njenom sajtu je od 1.000 do 4.000 dinara i za sada se ne žali na poslovne klijente. Iako smo od istraživača interneta saznali da posetioci sajtova uglavnom ne vide baner, a oni malo iskusniji čak i ukinu mogućnost prikazivanja istog, od Miloja Sekulića, iz agencije za odnose sa javnošću Mekenerikson, čujemo da je internet-oglašavanje u konstantnom porastu. Ali je i dalje veoma daleko od razvijene Evrope gde je oko 20 odsto marketinških budžeta namenjeno upravo za oglašavanje putem interneta, dok je kod nas to tek oko dva odsto. U komercijalizaciji interneta, kaže Dragan Varagić, zaostajemo barem jednu deceniju za Britanijom i Amerikom, pet godina za Mađarskom ili Češkom, a dve za naprednijim okruženjem poput Hrvatske ili Bugarske. Naravno, i trka internet-medija sa štampanim ili elektronskim daleko je od dobijene, zbog čega većina internet-medija jedva krpi kraj sa krajem. Blogeri su hit, kažu svi poznavaoci prilika na internet-tržištu. Pre svega zbog mogućnost za zaradu, koja ponekad i nije u skladu sa etičkim načelima. Ova vrsta internet-prezentacije odavno je u svetu, a sada i u Srbiji, prevazišla formu autorskih pisanija, komentara i ćaskanja o različitim temama. Popularnost poznatih i iskusnih blogera, čije stranice posećuje i čita na hiljade ljudi, nije promakla poslovnom svetu. Ipak, zarada na blogu je uglavnom „suptilnija“ od one putem klasične internet- -prodaje oglasnog prostora. Iako se ne gade ni ovog vida zarade, blogeri uglavnom zarađuju pominjući u svojim tekstovima, razume se, vešto napisanim, određene robne marke, proizvode ili usluge. „Ako vi imate posećen blog koji se bavi kafenisanjem, promocijom zdravog života ili nekog sporta, vama će se direktno obratiti predstavnici kompanija koje rade u tom sektoru. Ili će vam platiti da ih promovišete, pominjući ih u tekstovima, ili će vam pokloniti neki svoj proizvod, recimo, merač krvnog pritiska, a onda ćete vi na osnovu iskustva pisati o tom proizvodu“, objašnjava naš izvor. Osim klasičnih blogova, NIN-ovi sagovornici ističu i primere sajtova koji nude informacije o privatnom životu poznatih ličnosti, različite zanimljivosti, viceve, kulinarske tajne i recepte, poput tračara.kom, blejač.kom i tome slično. Na njima je takođe primetno sve manje banera, a sve više takozvanih pi-ar tekstova, koje džet-set svet, ugostitelji ili prodavci prehrambenih proizvoda „debelo“ plaćaju. Internet posetioci uglavnom su već čuli za sajt limundo.kom koji se bave i aukcijskim prodajama svega i svačega, od poštanskih maraka, starog novca, postera, starih uspomena, gramofonskih ploča, diskova, do nameštaja, odeće, obuće, automobila, IT opreme… Baš kao na i svakoj buvljoj pijaci. Sajtova poput pomenutog sve je više, a njihovi vlasnici zarađuju na proviziji koju uzimaju za posredovanje. Ta zarada, kažu znalci, može da bude i više nego dobra. Slično je i sa sajtovima poput kolektiva.kom, koji u dogovoru sa turističkim agencijama, spa-centrima, prodavcima kompjutera i IT opreme, nude najčešće 50 ili više procenata nižu cenu svojih proizvoda, ali pod uslovom da imaju barem 20 kupaca odjednom. Na vlasnicima sajta je, dakle, da pronađu što više kupaca, jer će u tom slučaju dobiti procenat od prodatih aranžmana, proizvoda ili usluga. Ako, pak, niste od onih hrabrijih koji bi sami sebi da budu gazde, internet nudi i mogućnost da radite kod „poslodavca“, za platu. Najčešće, u stvari, za proviziju, odnosno po učinku. Slobodan Vasić poznati je novosadski fotograf i vlasnik foto-studija. Do pre dve godine radio je u Telekomu, a uporedo sa tim pravio je i komercijalne fotografije, više iz ljubavi prema fotografiji, nego zbog dodatnih prihoda. “Pre dve godine odlučio sam da odem iz Telekoma, a od otpremnine koju sam dobio kupio sam bolju i kvalitetniju opremu. Radim komercijalne fotografije i kačim ih na „Istockphoto“, a za svaku moju fotografiju koju oni prodaju dobijam određeni procenat“. Slobodanova priča možda i nije toliko tipična za ono što se podrazumeva pod zaradom preko interneta, jer se on ipak bavi klasičnim fotografisanjem, ali sajtovi na koje plasira svoje fotografije, to svakako jesu. Ovakvi sajtovi, čije usluge s vremena na vreme koristi i NIN, zarađuju upravo tako što naplaćuju svoju posredničku ulogu između onoga ko prodaje i onoga ko tu fotografiju kupuje. NJihova zarada je, kažu upućeni, višemilionska. Pored fotografija, ovi sajtovi posreduju i u razmeni muzike, video-materijala, dizajnerskih i grafičkih rešenja... Oprezno sa lakom zaradom, savet je poznavaoca interneta. Brze i lake zarade nema ni na internetu baš kao što je nema ni u realnom životu. Najpopularniji vid „brze zarade“ je takozvano kliktanje banera ili otvaranje sajtova, koji će vam stizati kada se prijavite na neki od hiljade sajtova koji „plaćaju za čitanje i otvaranje reklama“. Osim što je zarada od nekoliko desetina dolara mesečno mala, neizvesno je da li ćete je ikada i dobiti, jer je zapravo reč o nelegalnom poslu sa namerom da se prevare oglašivači. Za „klik“ se, u ovom poslu, uglavnom dobije od dva do pet dolarskih centi, a pare vam ležu na račun tek kada zaradite prvih 25 dolara. Ukoliko preko svog naloga u ovaj posao uključite i druge, popularno nazvane referali, na konto ćete knjižiti i dodatni novac. Za neke je, bez sumnje, i to pristojan džeparac, pa se ovim poslom širom planete bave milijarde ljudi, a zarade vlasnika tih sajtova mere se takođe milionima evra. Sve ih je više i uvek su korak ispred policajaca obučenih za internet-kriminal. Zato, ako ste nezaposleni i očajni, a uz to i „internet manijak“ oprezno sa ovakvom vrstom posla, jer možete ostati bez zarade ili, još gore, bez novca na platnoj kartici. Ima i za kockare Malo je poznato da u Srbiji postoji i virtuelna berza na kojoj se zarađuje od kursnih razlika. Najpre se prodaje ili kupuje virtuelni novac, a onda kada ocenite da ste savladali veštinu kupoprodaje deviza, ulažete prave pare. I igra počinje. Ko zna, u zavisnosti od uloženog novca, može da profitira na kursu. Internet, naravno nije zaboravio ni kockare. Različiti sajtovi nude vam da za njih igrate poker ili neku drugu kartašku igru, pa ako ste vešti u tome, dobićete mesečnu platu koju ugovorite sa „poslodavcem“, a ako niste, dobijate otkaz. Sve što zaradite preko ugovorene plate, ide naravno na račun vlasnika sajta. Srbija: domaćinstva sa internetom (u %) 2006. 18,5 2007. 26,3 2008. 33,2 2009. 36,7 2010. 39,0 Korisnici interneta (u %) Rumunija 32,5 Bugarska 33,1 Srbija 40,9 Hrvatska 47,5 Mađarska 52,5 BiH 31,4 Slovenija 67,5 EU 27 65