Fijat još nije stigao

Fijat je na potezu. Država im je dala sve i sad je red na njih da nešto ulože i pokažu koliko su ozbiljni u Srbiji. Ovim rečima, Kragujevčanin Nikola možda najbolje sublimira utiske svih žitelja Kragujevca sa kojima je NIN razgovarao, ali i čelnika Vlade Srbije iz koje se nezvanično čuju slični komentari. Srbija, dakle, dve godine po potpisivanju ugovora sa italijanskim Fijatom, još oprezno iščekuje njihova ozbiljna ulaganja. Do sada je od obećanih milijardu evra stiglo samo 100 miliona. Država je, sa druge strane, na ovaj ili onaj način, davanjem fabrike, subvencija, infrastrukture, već dala daleko više. Deset puta više, tvrdi Zoran Mihajlović, predsednik Sindikata Zastava automobili koji, iako je sindikalni lider, tvrdi da je država Fijatu dala previše podsticaja. „Fijat još nije tu. Još nije stvarno stigao. Sve ovo što se radi, radi država, a Italijani uporno odugovlače investicije. Mislim da je to zato što su okrenuti Americi i preuzimanju Krajslera, pa su usporili sve druge investicije. Trenutnim stanjem Fijat samo dobija, a naša država gubi“, tvrdi Mihajlović. Podele oko aranžmana sa Fijatom već su oštre u Srbiji, malo je ravnodušnih, a ocene se kreću od toga da se radi o „poslu veka“ do tvrdnji da je u pitanju „preskupo, besmisleno podmićivanje investitora da dođu“. Ekonomisti uglavnom ocenjuju da je bolje stvoriti ambijent za ulaganja nego podsticati ih iz budžeta, kao i da ovako velike podsticaje Srbija može da izdrži samo za jednog, najviše dva investitora. Koja i po kom kriterijumu, takođe su pitanja za javnost. Analitičari se uglavnom slažu da bi se posao sa Fijatom, uz sve podsticaje i subvencije mogao Srbiji isplatiti tek ako bi godišnja proizvodnja u kragujevačkoj fabrici sa sadašnjih 20.000 dostigla 100.000 vozila. Dakle, ako se upetostruči. A Italijani obećavaju i više od toga. Dva nova modela klase B, „idea“ i „muza“, trebalo bi da se od februara 2012. godine, proizvode u količinama od 200.000 vozila godišnje, od kojih bi čak 95 odsto išlo u izvoz na evropska tržišta. Ipak, dosadašnja obećanja o ulaganjima često su prolongirana, a država je Italijanima uglavnom „gledala kroz prste“, ne naplaćujući ni kaznene penale na koje je po ugovoru imala pravo. Tako su Italijani imali rok do 31. marta prošle godine da ulože 200 miliona evra u fabriku, a iako nisu ispoštovali rok, država nije naplatila 30 miliona evra odštete. Uz obrazloženje, „da ne oteramo Italijane“. Još ih nisu oterali. Ali, zato je i država, nepoverljiva prema obećanjima, kao deo taktike i uslovno-posledičnih ulaganja (neka prvo daju Italijani, pa ćemo onda mi) i sama kasnila u odnosu na ugovoreno. Još nema obilaznice, autoput Batočina - Kragujevac nije završen, kao ni pruga Lapovo - Kragujevac. „Obe strane kasne, što Italijanima ostavlja otvorena vrata da svakog trenutka kažu kako Srbija nije ispunila obaveze i da se povuku iz posla bez gubitaka. Jer na `puntu` su samo profitirali“, tvrdi Mihajlović. Zato ocenjuje da će pravi pokazatelj ozbiljnosti Fijata i stvarne namere da dugoročno ostane u Srbiji biti april, kada treba da stigne oprema za proizvodnju nova dva modela. „Na proleće će sve karte biti otvorene i dići će se ova magla u kojoj smo sada. Ako oprema stigne, namere su im ozbiljne. Sve ćemo znati u aprilu“, kaže Mihajlović. LJubić priznaje da ima kašnjenja od šest do sedam meseci, ali podseća na to da je ekonomska kriza najviše pogodila upravo automobilsku industriju. „Naša sreća je da je Fijat najbolje prošao u toj krizi, pa je uspeo da ostvari dogovoreno“, tvrdi LJubić. Ugovor potpisan u septembru 2008. godine predviđao je zajedničku investiciju vrednu 950 miliona evra. Srbija je uz fabriku, trebalo da u kompaniju unese 200 miliona evra, a Fijat 700 miliona. Država se takođe obavezala da će napraviti autoput Batočina – Kragujevac, obilaznicu oko Kragujevca i obnoviti prugu Lapovo - Kragujevac. Za uređenje potrebne infastrukture procenjeno je da je potrebno oko 300 miliona evra. S druge strane, Fijat se obavezao da će nabaviti opremu za proizvodnju, rekonstruisati hale i izgraditi nove, podići novu energanu i ispuniti ekološke standarde. NJihova ulaganja u tom trenutku procenjena su na 710 miliona evra. Srazmerno tome i udeo u zajedničkoj kompaniji „Fijat automobili Srbija“ (FAS) iznosio je 67 prema 33 odsto za Italijane. U međuvremenu, ulozi su malo porasli. Na izdašnu pomoć iz budžeta, Fijat je krajem prošle godine odgovorio obećanjem većih investicija (od 940 miliona evra). Grad Kragujevac dao je besplatno zemljište za komponentaše, obezbedio infrastrukturu (vodovod, kanalizacija, struja) uz oslobađanje od svih poreza i carina u narednih deset godina. Povrh svega, država je programima subvencionisanih kredita za „punto“, programom „staro za novo“ i subvencijama za plate radnika, prema nekim procenama, potrošila stotinak miliona evra samo u ovoj godini, a blizu 150 za ukupno 18 meseci. U Ministarstvu ekonomije ne priznaju ovoliku cenu projekta Fijat u Srbiji. Subveniconisane kredite tretiraju kao stimulisanje domaće tražnje, a tvrde da su na programu „staro za novo“ za „punto“ zaradili. „Država je za 18.000 automobila, koji su prodati u ovom programu, dala 18, a kroz poreze zaradila 26 miliona evra. Dakle, zaradila je osam miliona evra. Što se tiče infrastrukture, ona nije rađena zbog Fijata, nego zbog nas. Autoput Batočina - Kragujevac trebalo je da bude tu pre 30 godina. Obavezali smo se takođe da ćemo da sredimo prugu od Lapova do Kragujevca, koja nije elektrifikovana, idu nam dizel-lokomotive. Oko Kragujevca mora da se napravi industrijska obilaznica. To je logistika za Fijat, ali i za sve druge kompanije koje su tamo ili će doći. Sad vi možete da kažete da nas to košta zbog Fijata, ali to nije tačno, to je zbog nas. I Slovaci su gradili stotine kilometara autoputa da bi povezali automobilsku industriju i obezbedili infrastrukturu”, tvrdi za NIN Aleksandar LJubić, savetnik u Ministarstvu ekonomije. Iako ne poriče da ovakvu pomoć države Fijat nije dobio nigde drugde u svetu, Đuzepe Zakarija, portparol ovdašnjeg preduzeća, odgovara kontrapitanjem: a ko bi došao u Srbiju da ne nudite najviše? I tu nas ostavlja bez argumenata. Jer, iako je u Srbiji jeftina radna snaga (sa prosečnom platom od 300 evra, radnik u kragujevačkoj fabrici tri do četiri puta je jeftiniji od italijanskog, a dva puta od Poljskog), slična je cena rada i u Bugarskoj i Rumuniji, članicama EU, u kojima bi Fijat takođe mogao da posluje. Uostalom, slična poreska oslobođenja i pomoć iz budžeta nudile su svojevremeno i Slovačka i Mađarska, kada su privukle Kiu, a naš severni sused Suzuki. Slovačka je time uspela da konkuriše večitom rivalu - Češkoj, u kojoj je domaća Škoda prešla u ruke Folksvagena, a Mađarska Rumuniji, čija je Dačija otišla u „zagrljaj“ Renoa. Prednost Srbije u odnosu na pomenute dve zemlje koje su praktikovale subvencije za automobilsku industriju jeste tradicija u proizvodnji automobila i višedecenijska saradnja sa Fijatom. Prelazni period do formiranja zajedničkog preduzeća obeležila je proizvodnja „zastave 10“, koja ima simboliku, jer je ona deseti model proizveden po licenci Fijata. Zastava je istorijski uvek bila vezana za Fijat, čak je fabrika pravljena kao replika torinske fabrike Mirafjori davne 1953. godine. “Srbija je obećavajuća iz više aspekata. Kada smo pre dve godine odlučili da investiramo, ekonomska situacija nije bila najpovoljnija, odnosno krenula je nizbrdo. Ipak, nismo se povukli već smo nastavili projekat. Odlučili smo da krenemo sa `puntom klasikom` kao nekom vrstom mosta ka novim modelima. Proizvodnja `punta` se pokazala kao veoma uspešna zahvaljujući i partnerstvu vlade i programu “staro za novo”. Već imamo rezultate”, kaže za NIN Đuzepe Zakarija. Gde smo danas, dve godine nakon potpisivanja ugovora? Srbija je u zajednički posao unela fabriku (dakle 50 miliona evra), a Fijat je prošlog decembra uneo 100 miliona evra u kešu. Drugi krug predviđa da Srbija 2011. godine unese još 50 miliona evra i da garancije za kredit od 150 miliona evra kod Evropske investicione banke, a Fijat novih 600 miliona evra. Očekuje se da Italijani preostalih 340 miliona ulože tokom 2012. godine. O dinamici ulaganja obećane milijarde evra Zakarija ne voli da govori. Šali se da na to pitanje precizan odgovor može da da samo Serđo Markione, prvi čovek italijanskog Fijata. Podseća da su već naručene prese za kragujevačku fabriku vredne 150 miliona evra (treba da stignu do aprila), u energanu će biti uloženo 100 miliona evra, u novu farbaru još toliko… “Sada je teško proceniti koliko smo tačno uložili. Samo u sistem navodnjavanja uloženo je više od milion evra. Isto toliko i u sistem bezbednosti. Kad biste sabrali milion po milion došli biste do značajne sume novca, ali ne mogu da vam kažem precizno koliko”, kaže Zakarija. Uloženo je i u sistem prečišćavanja koji je obezbedio da zagađenja više nema, iako su nekada Kragujevčani po boji Lepenice znali kojom bojom se tog dana farbaju automobili u Zastavi. Decenijama je sav industrijski otpad išao u reku. Rekonstruiše se i hala, koja će se koristiti za proizvodnju dva nova modela. Upravo zato se u kragujevačkoj fabrici menjaju podovi, krovovi, instalacije. Do kraja aprila treba da se okončaju građevinski radovi. Tada će biti obustavljena proizvodnja, kako bi se od aprila do septembra instalirala oprema za proizvodnju dva nova modela – „idee“ i „muze“. Na jesen treba da počne njihova probna proizvodnja. “Zaposlili smo hiljadu radnika, dakle oni više nisu na teretu srpskih poreskih obveznika, proizveli smo više od 30.000 `punto klasika` za 18 meseci, u proseku 1.200 mesečno. Prodali smo 28.000 automobila, počeli smo sa redovnim izvozom oko 500 vozila mesečno, uglavnom na tržište severne Afrike”, ubraja u rezultate Zakarija. U narednim godinama Fijat bi u Srbiji trebalo da zapošljava 2.400 radnika, a pošto na jedno mesto u proizvodnji dođe 4-5 radnika uslužnih delatnosti, to znači još desetak hiljada novih radnih mesta. I LJubić i Zakarija tvrde da je Srbija samo na dobitku. Dodatni benefit biće najavljeni dolazak komponentaša, uglavnom na Korman polje, koje je dao grad Kragujevac u te svrhe, a gde će od januara početi izgradnja njihovih fabrika. Planovi Fijata su da godišnje izvozi iz Srbije u vrednosti od 1, 3 milijarde evra, što je šestina današnjeg celokupnog izvoza. Sa komponentašima, taj iznos godišnje može da pređe i dve milijarde evra. „Fijat je poslao poruku komponentašima da će od njih od 2013. na ovom tržištu nabavljati delove u vrednosti od milijardu evra godišnje. Dakle, šalje im poruku da se ovde pozicioniraju”, objašnjava LJubić. “Ovde često vidim predrasude, možda ste skeptičniji zato što ste prošli brojne loše i sumnjive privatizacije. Ali Fijat ne krade već nudi i stvara poslove. Ne uzimamo novac, već investiramo”, tvrdi Zakarija. A da li bi Fijat otišao ako bi se prekinule državne subvencije? “Ako pogledate činjenice, jasno je da je to smešno. Ako neko ulazi u takvu investiciju u opremu, životnu sredinu i drugo, onda želi da radi ovde. Naravno, dok može da ostvaruje profit. U trenutku velike krize desilo se da su jedna kompanija, jedan grad i jedna država uspeli da u kratkom periodu naprave rezultat za koji su obično potrebne godine. Ova priča već funkcioniše. Našli smo prostor u jako nepovoljnim uslovima da napravimo povoljnu priču za obe strane”, tvrdi Zakarija. Izdašne pakete pomoći srpske vlade, koje čelnici Fijata ovde pravdaju time da zemlja “koja je poslednja u trci, mora da ponudi više”, u Italiji koriste kao vid pritiska na tamošnju vladu. Tako prvi čovek Fijata, Serđo Markione, pred italijanskom vladom i sindikatima maše primerom Srbije, koja uz jeftinu i sigurnu radnu snagu (bez štrajkova) nudi i izdašan paket državne pomoći. Poručuje da slično očekuje i u Italiji, u kojoj kompanija jedino beleži gubitke. Uprkos tome, italijanska vlada nije omogućila “Fijatu” prodaju automobila po sistemu “staro za novo”, uz poruku da treba da posluju tržišno. Srbija je tržišne principe u ovom slučaju zanemarila. Asocijacija uvoznika automobila i delova zatražila je od države prestane da favorizuje „punto“, koji, kako tvrde, i nije domaći proizvod. Uvoznici kažu da država krši pravila EU o konkurenciji, koja proizvod tretiraju kao domaći ako se najmanje 60 odsto njegovih komponenata proizvodi u zemlji. U slučaju „punta“ nije tako, jer se delovi uvoze iz Italije, a automobil samo sklapa u Kragujevcu. I Komisija za zaštitu konkurencije u prethodnom sastavu ocenila je da država ovakvim subvencijama krši Prelazni trgovinski sporazum. Država ne haje za ova upozorenja, uverena da će se dugoročno projekat Fijat samo isplatiti, a da će već od kraja 2012. godine i ona početi da ubire dividende od zajedničkog posla sa Italijanima. Ima onih koji veruju da će se Fijat, ukoliko izdejstvuje veće pakete pomoći od italijanske vlade, bez mnogo razmišljanja povući iz Srbije. Saradnja bi se tada završila na „puntu“, na kome su Italijani sasvim sigurno profitirali. Ako ipak oprema za nove modele stigne na proleće sledeće godine, a proizvodnja zaživi početkom 2012, biće jasno da su namere Fijata u Srbiji strateške i dugoročne. Na putu Kragujevca da postane srpski Detroit, kako ga već nazivaju u italijanskoj štampi, prečesto se čuje „ako“. I sva zavise od Italijana. Opet je Fijat na potezu.  Neispunjena obećanja najavljeno Srbija Fijat Kragujevac Fabrika Investicije Besplatno (50 miliona evra) (940 miliona evra) zemljište Investicije Zapošljavanje Poreska (50 miliona evra) 2.400 radnika oslobođenja Garancije za kredit Dva nova modela (150 miliona evra) (200.000 vozila) Poreska i carinska oslobođenja Autoput Batočina - Kragujevac, pruga Lapovo - Kragujevac, obilaznica oko Kragujevca (sve oko 300 miliona evra) Urađeno Srbija Fijat Kragujevac Data fabrika 100 miliona evra Korman polje (50 miliona evra) (u proceduri) Subvencije Naručena oprema, Poreske i podsticaji energana, farbara olakšice Od infrastrukture započet samo autoput Grad izneverene nade Svi se nadaju i svi sumnjaju, u Kragujevcu. Izneverene nade iz prethodnih dvadeset godina slile su se danas u jednu veliku – Fijat. Podignuta očekivanja nose i rizik razočaranja. Zato su Kragujevčani oprezni, a svaki razgovor o Fijatu počinje sa „sačekaj da vidimo pare“ ili „ništa im ja ne verujem“. Ipak, oseća se da grad diše nadom. I kad pričaju da im Fijat za sada nije doneo viši standard ni bolji život, jasno je da Kragujevčani veruju da će to vreme tek doći. “Fijat mi zasad nije doneo ništa. Plata mi je ista, čak i manja u odnosu na vreme pre njih. Svi smo očekivali više”, priča nam Nebojša Mandarić, jedan od hiljadu “srećnika” koje je preuzeo Fijat. Italijanski menadžment nije omogućio ekipi NIN-a da obiđe fabriku, navodno zbog strogih kompanijskih pravila nametnutih iz Torina. Zato razgovaramo u upravnoj zgradi Zastave, u centru Kragujevca, ledenoj zbog neplaćenih računa za grejanje još od devedesetih. Mandarić, koji radi na generalnom servisu (održavanju) u Fijatu, priseća se radničkih nada iz prošle godine uoči prijema u Fijat. Tada su mnogi od njih prikrivali lekarske nalaze i loše zdravstveno stanje samo da bi povećali svoje šanse da budu deo moćnog Fijata. “NJih 30-40 primljeno je tako, iako nisu mogli da izdrže naporan ritam rada. Bilo je među njima teških šećeraša, srčanih bolesnika... Na kraju su sami tražili da odu, jer nije bilo lako”, priča Mandarić. Od većih plata, međutim, nije bilo ništa. Umesto toga, zbog rekonstrukcija hala i smanjenog obima proizvodnje, radnici su 15 dana radili, a isto toliko mesečno provodili kod kuće. Uz smanjenu platu na 65 odsto u neradnim danima. Tako im se plata od 300 evra “istopila” na svega 23.000-24.000 dinara. Trinaestu platu, koju im Fijat sada isplaćuje iz dva dela, Mandarić naziva bonusom, kojim im je samo vraćen deo umanjene zarade. “Sa tim je teško preživeti, pa mnogi rade na njivama ili imaju drugi dopunski posao da bi preživeli. Nema razlike između mene koji radim za Fijat i ovih 1.600 koje plaća država. Osim u mojoj uniformi FAS”, priča Mandarić, koji od 1986. radi u kragujevačkoj fabrici. Ipak, priznaje da su uslovi rada sada bolji. Posle niza godina, fabrika konačno ima grejanje, radnici se ne smrzavaju tokom zime, veća je bezbednost na radu, a obećan im je i fabrički restoran. “Pokušavamo svi da izdržimo, jer nam obećavaju da će, kad krene veća proizvodnja, i plate biti veće. Strpljenja ponestaje, ali još se nadamo”, kaže Mandarić. Sličnu nadu dele i ostali Kragujevčani. Promet u kafanama i radnjama nije povećan otkako je došao Fijat, jer, kako kažu, samo malobrojni menadžeri u Fijatu imaju dobre plate. “Tih nekoliko Italijana, ovde nije moglo da nađe ni pristojne stanove. Zato su stanodavci u centru grada morali da renoviraju stanove, kako bi ih rentirali Italijanima”, priča stariji Kragujevčanin. Iako direktnih efekata još nema, oni indirektni već se osećaju. Prvo je na dolazak Italijana odreagovalo tržište nekretnina, na kome su cene kvadrata drastično skočile, sa 700 na 900 evra po kvadratu. Sada se opet smiruju. Mogućnost buduće zarade nanjušili su i biznismeni. Mišković je u Kragujevcu ovih dana otvorio prvi Tempo, a gradi i veliki tržni centar Delta park (pandan beogradskom Delta sitiju). U izgradnji je i hotel Holidej in, kao i njihov Belvil - tamo se zove Smolvil, sa 360 stanova, a Kragujevčani tvrde da iza njega stoji Vlade Divac. “Ako su Mišković, Divac i ostali procenili da će ovde biti tržišta, a oni to rade na osnovu analiza i procena, onda verujem da je tako”, kaže Slavoljub - Đani Galić, vlasnik nekoliko zlatarskih radnja u Kragujevcu. Poručuje da će dolazak Fijata promeniti Kragujevac, koji je decenijama tonuo. “Bilo je ovo mrtvo more, močvara. Već smo živnuli, a kad Fijat stvarno dođe, biće ovde navala, svi će hteti u Kragujevac. Zapamtite šta sam vam rekao.” Zabranjen ulaz ekipi NIN-a Posle kratke konsultacije, Đuzepe Zakarija, Fijatov portparol u Srbiji, nije dao dozvolu ekipi NIN-a da poseti kragujevačku fabriku. Obrazložio je to odlukom centrale u Torinu. Ipak, konsultovali smo tim povodom nekoliko poznavalaca ove problematike. “Ulazak u krug fabrike Fijat automobili Srbija je od nespornog javnog značaja, pre svega zbog činjenice da sve u vezi sa investicijama Fijata izaziva interes javnosti“, kaže za NIN Saša Gajin, docent Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Gajin podseća da u kragujevačkoj fabrici i država Srbija ima vlasništvo, te da se ne može tek tako zabraniti novinarima da uđu u fabrički krug. „Nijedna interna odluka menadžmenta Fijata ne može biti iznad zakona“, smatra Gajin. Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže da bi razumeo da je zbog industrijske špijunaže ili nečeg sličnog zabranjen ulazak u određeni deo fabrike ili pojedine hale, ali je, kako kaže, čudno to što se zabranjuje poseta celokupnom fabričkom krugu. Sa druge strane, Miloš Živković, asistent Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže da Fijat, kao privatna kompanija, može da zabrani ulazak novinara u fabriku i da je to legitimno ograničavanje novinarske slobode. „Nije dozvoljeno da menadžment uskraćuje mogućnost radnicima da kažu šta žele, ako se ne radi o poslovnoj tajni ili informacijama koje daje samo menadžment“, kaže Živković.