Princ Čarls, a ovamo - rođak!

Znao sam da CIA čita, redovno, sve što napišem. Sećate se, valjda, da sam u julu prošle godine pisao o dunavskoj Troji ispod Viminacijuma. I, evo, “Večernje novosti” javljaju da je američki satelit “Ikonis” snimao, prošlog jula, i to dubinski, arheološko nalazište Viminacijuma. Imaju satelite, al’ mozak nemaju. Sve moraš da im crtaš, kredom na tabli. I, videćete; neće nam uzeti samo Kosovo, uzeće nam i dunavsku Troju. Američki arheolozi su već u Požarevcu.

Nego, moje komšije, moji mali vitezovi FK “Obilića” dva puta su, za deset dana, trenirali u crnim dresovima. Prvi put “zbog dešavanja na Kosovu”, drugi put “zbog fudbalskih dešavanja” ispred kancelarije FS SCG. Elem, televizijske voditelje i spikere treba streljati, pa tek onda dvadeset i pet po turu... Vrše, bre, jezikocid nad srpskim. Kao da ih smišljeno postavljaju po televizijama da uništavaju, sakate, siluju jezik. A jezik će nam, uskoro, ostati JEDINA SRPSKA TERITORIJA. Uskoro će i u Knez Mihailovoj biti nepristojno govoriti srpski. Kod kuće, može.

Gledam iz ligenštula, sa Crnom u krilu, goluždrave viteščiće na šljaci FK “Obilića”. Mali Obilići u kopačkama srčano, još od osme godine, traže mesto pod suncem. I, malo, malo, pa sevne i neki Miloš Obilić. Vidiš ga, juče se ispilio, dres mu do kolena, a meko prima loptu! I mek dribling, bokče mu detinje! Ne može to da ti promakne ni sa šestog sprata. Naravno, ako si i ti nekad riljao kopačkama po Bežanijskoj kosi, ako ti je deda krstio Rajka Mitića.....

Svuda po belom svetu igraće ti mlađani Obilići samo ne na Kosovu. A kakva je to gluva zemlja, kakva je to nema država u kojoj ne može ni fudbal da se igra? U kojoj ne ubijaju generalne sekretare? Eh, moja Crna, moja crna Srpkinjo! A Crna samo žmirka na martovskom suncu; kojoj ženskoj može da bude zanimljivo da bulji u trening “Obilićevih” petlića.

I, ajd, što ne može fudbal, kažu, ne može ni naša vojska na Kosovo. A mogu li kibuci? Srpski kibuci na Kosovu. I Voja i Boki dobro stoje sa Jevrejima pa neka se raspitaju za ulogu kibuca u stvaranju nove jevrejske države. Neki pametnjaković će odmah reći da u kibucima živi svega sedam odsto jevrejskog stanovništva. Ali, zato, brale moj, kibuci daju 47 odsto poljoprivredne proizvodnje Izraila! Pokazalo se da su kibuci mnogo rentabilniji od kapitalističkih glomaznih poljoprivrednih kombinata. Tako sada u Izraelu muku muče kako da tiho pridave kibuce te divne zajednice “izvornog komunizma”.Jer, nije lepo da komunizam u Izraelu uspeva kada smo se dogovorili, i globalno i lokalno, da je komunizam, civilizacijski, propala stvar. I ne samo što kibuc uspeva ekonomski, već se pokazalo da je kibuc najbolji način za - OČUVANJE TERITORIJE! A to nam, u ovom momentu, treba! Zar ne Srbi!? Ili, možda grešim?

Da se razumemo: nije ni meni lako da sa svojom Crnom krećem u kibuc na Kosovo. Ako Voja piše Ustav, ja pišem “Skicu za Novu Bibliju”. I koliko ti vredi novi Ustav bez Nove Biblije? Ali, ako sada ne pođemo na Kosovo, onda zbogom koreni, zbogom kolevko! Zbogom Bogorodice LJeviška! I zatri nas, Gospode, učini nam toliko! Lakše mi je, nekako, od tvoje ruke..

Mada, potpuno razumem strah od kibuckomunizma, ali kod Tita ste, gospodo draga, sasvim lagodno disidentovali. I ako kibucima na Kosovu možemo zaista da povampirimo komunizam, ajde onda, braćo pravoslavna, da na napuštenoj manastirskoj zemlji organizujemo hrišćanske kibuce. Jer, i manastir ti je, Srbine, kibuc, samo jednopolan, a što se pokazalo kao greška. Kibuc ti je, bre, isto što i srpska seoska zadruga, a o čemu je lepo pisao Dobrica Đosić. A ako vam je to “zakasneli romantizam”, onda dajte laičke neoliberalne kibuce. Neka nam kosovske gazde budu Bogi Karić i LJuba Šiptar. Neka nas oni eksploatišu za naše zajedničko srpsko dobro, za našu kosovsku stvar. Ali, da i oni, dole, sede... Da nas hrabre. Lakše ti je kada znaš da ti Bogi čuva leđa.

‘Ajde, bre Srbi, da Srbijom upravljamo, odozdo, iz Prištine, da Patrijaršija bude u Peći, a ne kod Kalemegdana! Neka Patrijarh dole, metaniše od jutra do sutra, neka Voja dole piše Ustav. Ako neće sa Dorćola do Dedinja, neka mrdne do Kosova. Evo, nudim se da budem ministar za paradajz, to znam. Mada, čujem, Kusturica mi se, nešto, trpa u resor. Dobro, ustupam paradajz zbog mira u kući! Vodiću ministarstvo za krompir! A Boki? Neka bude ministar vojni ili šef države. Neka bude i jedno i drugo, kad je Buš toliko zaleg’o za njega. K’o da mu je teča, bre! Neka bude naš Boki, i vlast i opozicija, samo nemoj da mi kreće sa onom kožnom vindjaknicom kakvu ima i Klinton. Jer, kratka je klintonka, a na Kosovu još ‘ladno, može da ga stegne u krstima. A vaterpolisti su tu najtanji. Pričali mi to i Gale Muškatirović i Željko Simić.

E, da! Neka na Kosovo pođu i Toma i srpski radikali, Čović obavezno. Podrazumeva se i Vuk Drašković, ali bez sablje, ako može. Neka pođe i Dana, njoj najviše verujem. Ajde, bre ljudi, jednom da se složimo i da grunemo na to Kosovo. I danju, kopaj, sadi, plevi, navodnjavaj, a u podne, dok se odmaraš, piši Ustav, ko ti brani! A noću, zna se, na stražu, bato. Metak u cev, pa bdi. Ko sova do zore. I tako dvadeset, trideset godina, dok ne zaživi multietnički koncept. Kao u Irskoj, Baskiji, Sardiniji. Koga, bre, ti, Evropo, kecaš u zdrav mozak!?

Ako, pak, nijedan srpski državnik ne sme ni da izgovori reč “kibuc”, onda ‘ajde da više ne spominjemo ni reč “Kosovo”! I idite ispred Barjakli džamije i puštajte golubove kao u vreme Tita kada nas je Evropa htela.

Duško Lopandić, stručnjak za evropsko pravo, napisao važnu knjigu. “Letopis velikih župana”. Da zineš ko tele! Ispada da su od Nemanjića nastale, bre, skoro sve EVROPSKE DINASTIJE, lebac ti se ogadio!!! Tu se setim da sam u jednom rodoslovu Đurđa Brankovića čitao da Sava i Nemanja vode poreklo od Isusa i Mojsija!? I strepim, ispašće da je Srbija, zemlja biblijska, da je ovo teritorija i Starog i Novog zaveta. Zaboravljeni srpski brend... Jer, i ono u Palestini, izgleda, da je bio samo dobar marketing...

I, da li zato hoće da nas satru? Što smo biblijski narod? Što smo Evropi dali dinastije? Što je Filip od Edinburga bio pravoslavac!? I da li sam kriv samo zato što mi princ Čarls dođe rođak? I što su nam lože na Vimbldonu blizu jedna do druge, pa mi mahne, a nije po protokolu. Ali, vidi moj Čarls Nemanjića i ruka sama krene, mahne. Jače je to od njega. Krv nije voda. To, valjda, još znaš, moj Srbine.

Nego, mojoj Crnoj došlo ono njeno. Ima teranje... Mjauče po celu noć. Budi me, zavodi me. Ah, ljubavni jadi! Šta to beše? I ta luda žudnja za potomstvom u prokletoj zemlji. Šta će joj to? Ne mogu da je shvatim. Jer, moja Crna nije šiparica. Ženka je, bre, u zrelim godinama, a, evo, ponaša se kao klinka u proleće...#