Arhiva

Sandžak: Nacionalno bez građanskog

Aida Ćorović | 20. septembar 2023 | 01:00
Da uvek postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo i da kvantitet ne daje uvek kvalitet, potvrđuje politička scena u Sandžaku. Osnivanjem Bošnjačke demokratske zajednice, koja je dobila visok stepen medijske pozornosti jer joj je pokretač i osnivač glavni muftija IZ u Srbiji Muamer Zukorlić, Bošnjaci su zvanično dobili jedanaestu stranku. Godinama je Sandžak imao dva dramatično sukobljena bloka, koje su predvodili (radikalniji) Sulejman Ugljanin i (umereniji) Rasim LJajić. Ugljaninova osmogodišnja vlast zapamćena je po katastrofalnoj kadrovskoj politici, nepotizmu, bezočnoj pljački budžeta i enormnoj korupciji. Slogan koji su plaćeni terenci često ispisivali po gradskim zidovima: „Mi ovde vladamo”, shvatio je doslovce, pa je zaista vladao uz pomoć svojih brojnih telohranitelja i siledžija. Pljačke stranih donacija, pravljenje sopstvenih NVO i drugih paralelnih institucija, trebalo je da stvore iluziju Ugljaninovog ličnog Potemkinovog sela. Država je, naravno, znala za sve to i, naravno, gledala kroz prste. Posle poraza na izborima 2008. nagradila ga je izmišljenim ministarskim mestom, bez resora, novca i sadržaja, što je sasvim dobar izbor za poslušnog Miloševićevog eksponenta, koji je pokazao da može uvek da bude na usluzi državnobezbednosnim strukturama. LJajićeva SDP je na istim izborima, konačno, uz pomoć DS-a i koalicije srpskih stranaka uspela da dođe na vlast, ali se početak njihovog lokalnog angažovanja poklopio sa svetskom krizom, ekonomskim kolapsom i talasom štrajkova. Garnitura koja je došla na čelo novopazarske opštine zatekla je višemilionsku (deviznu) rupu u budžetu i brojne tužbe onih koje je ojadio Ugljaninov siledžijski aparat. Loše kadrovsko rešenje za gradonačelnika pokazaće najslabiju stranu LJajićevog SDP-a - neodgovoran odnos prema kadrovima i partijsko poltronstvo. Bez obzira na to što je gradonačelnik promenjen posle godinu dana, ostalo je vidljivo da LJajić strankom upravlja iz Beograda i uz „malu pomoć” nelojalnih ljudi koji dobro unovčavaju svoj udvorički stav. Najnovijim kadrovskim rešenjima i vraćanjem u igru kompromitovanih ljudi koje je Ugljanin, zbog neuspeha na izborima, izbacio iz stranke, izazvao je odijum sopstvenih pristalica. LJajićev angažman na lokalu opterećuje i potreba da se dodvori radikalnijim biračima, dok se rapidno uvećava broj političkih apstinenata građanske orijentacije. Jaz koji je delio Ugljanina i LJajića poslednjih se meseci smanjio pod pritiskom vlasti u Beogradu i u atmosferi opšteg političkog pomirenja, te su u Sjenici formirali koaliciju. Takva konstelacija snaga napravila je mesto za nove političke opcije, ali ih ne treba tražiti u postojećim, malim strankama, koje su se već neuspešno oprobale na izborima. Gromoglasno najavljivano osnivanje BDZ-a kao treće političke opcije, samim startom je ostavilo mlak utisak u javnosti. Stranka koja na svom čelu ima osobu čiji se identitet određuje svojtalukom sa muftijom Zukorlićem i čiji su eksponenti u zavisničkim relacijama u odnosu na muftiju, nema baš slavan početak. Averziju dodatno stvaraju politički autsajderi, izbačeni ili dobrovoljno otišli zbog neispunjenih očekivanja iz neke od ranije njima bliskih stranaka, kao i razni magistri, doktori i ini koji su na Zukorlićevom univerzitetu napabirčili „sertifikate”, kako reče jedan od vlasnika istih. NJihova nacionalistička, ratnohuškačka, anahrona retorika može privući samo napaljene bošnjačke nacionaliste i one koji apsolutno ne razumeju ni vreme, ni prostor u kome živimo. Slabašne nade da građanski orijentisane Sandžaklije mogu da se okupe ili glasaju za stranke poput LDP-a, sada su gotovo sasvim devastirane, jer se LDP svojom nepromišljenom i ličnom korišću vođenom odlukom da podrži Zukorlića, odrekao građanskih glasova. Što se mene tiče, bojim se da na sledećim izborima neću imati za koga da glasam, pogotovo što sam se posle mnogo godina glasanja za manje zlo, ovoga puta zarekla da to više neću uraditi. Iz prostog razloga što nisam videla jasnu razliku između manjeg i većeg zla i što me niko nije ubedio da će manje zlo promeniti nešto na, makar malo, dobro. (Autorka je građanska aktivistkinja iz Novog Pazara)