Zapostavljeno tržište od 200 miliona evra

Nusret Omerović, iz Novog Pazara, kaže da je ponuda mesnatih proizvoda sa halal sertifikatom sve bolja, mada se on lično snabdeva „u domaćoj radinosti“, tj. onim što pripreme njegovi roditelji. S druge strane, nastavlja svoju priču NIN-ov sagovornik, koji inače u Pazaru drži apoteku i prodavnicu zdrave hrane, na tržištu se mnogo više oseća nestašica mlečnih proizvoda i slatkiša pripremljenih u skladu sa pravilima islamske veroispovesti. U ovom pogledu, međutim, Novi Pazar mu dođe kao neka „meka“. Jer, u drugim delovima Srbije muslimani - kojih je ukupno oko pola miliona - praktično nemaju gde da kupe proizvode sa Halal sertifikatom. Tržište halal, odnosno proizvoda koji su dozvoljeni za upotrebu muslimanskim vernicima, u Srbiji je procenjeno na oko 200 miliona evra. I praktično je potpuno neiskorišćeno. Dok su u razvijenim evropskim zemljama trgovinski ili lanci brze hrane već odavno desetine svojih prodajnih objekata usmerili na prodaju isključivo halal proizvoda, u Srbiji toga nema. Nema čak ni nekoliko izdvojenih rafova u bilo kom prodajnom objektu na kome bi se prodavala hrana ili kozmetika namenjena muslimanima. Mustafa Jusufspahić, direktor Agencije za sertifikaciju halal proizvoda Islamske zajednice Srbije, kaže da je bilo pregovora sa Delta Maksijem da se u njihovim prodavnicama postave rafovi sa ovom vrstom hrane, ali da od posla nije bilo ništa jer je domaća ponuda vrlo slaba. Ništa bolje nije ni u restoranima ili hotelima, pošto se u Srbiji na prste jedne ruke mogu izbrojati ugostiteljski objekti koji imaju posebnu ponudu hrane za muslimane. Iako kroz našu zemlju svake godine prođe nekoliko miliona Turaka, nikome od domaćih ugostitelja na pamet nije palo da neke od njih zaustave i privuku prilagođenom restoranskom ponudom. A grube procene govore da bi im to moglo doneti prihod od (najmanje) dvadesetak miliona evra. Najbrže rastuće tržište na svetu upravo je tržište halal proizvoda. Najnovije procene govore da samo svetsko tržište mesa, koje muslimani mogu da jedu, vredi oko 650 milijardi dolara, dok se u Evropi tržište halal proizvoda procenjuje na oko 70 milijardi dolara. Takođe, s obzirom na visok prirodni priraštaj muslimanskog stanovništva, ovo tržište za deset godina neće imati današnjih milijardu i 600 miliona potrošača, već znatno više, a njegova vrednost uvećaće se za najmanje 25 odsto. Poznato je i da mesa u bogatim muslimanskim zemljama nema dovoljno, te da su oni prinuđeni da ga uvoze, kao i to da tamošnje tržište nije zaštićeno kao evropsko pa bi se na njega moglo doći daleko jednostavnije. Čedomir Nestorović, profesor pariske ESSEC biznis škole i autor knjige „Marketing u islamskom okruženju“ kaže za NIN da je mala zainteresovanost domaćih preduzeća za konzumente islamske veroispovesti posledica neinformisanosti o mogućnostima koje to tržište nudi. „Ne samo da firme iz Srbije ne učestvuju na sajmovima i konferencijama, nego ne čine napore, ili bar ne u dovoljnoj meri, da pronađu kontakte i izgrade veze koje bi omogućile prodor na ta tržišta. Naša preduzeća, očigledno, nisu spremna da investiraju i više se, kao po nekoj inerciji, interesuju za tržište EU na koje je mnogo teže doći nego na tržišta islamskih zemalja. Ne verujem da će uskoro shvatiti kakva im se šansa nudi“. Podsećamo, Halal sertifikat izdaju islamske zajednice. U Srbiji već više od četiri decenije ovim se bavi Agencija za sertifikaciju Islamske zajednice Srbije. Doduše, postoji i agencija u Novom Pazaru, kao ogranak tuzlanske agencije za Halal sertifikat, ali je njen rad u Srbiji praktično zanemarljiv. Sticanje sertifikata je, kako kaže Mustafa Jusufspahić, relativno jednostavno i potrebno je proizvodnju hrane ili klanje životinja prilagoditi pravilima Kurana. Od proizvođača koji su do sada dobili sertifikat saznajemo i da košta tek nekoliko hiljada evra, ali je to samo prvi korak u pokušaju da se ugovore i realizuju izvozni poslovi. Čedomir Nestorović podseća da je dobijanje sertifikata jednostavno, ali je sam sertifikat beznačajan ukoliko nema želje da se ide dalje i pokušaju ugovoriti izvozni poslovi. Ne treba zaboraviti ni da je za otvaranje posebne proizvodne linije za proizvodnju halal hrane u konditorskoj industriji, na primer, potrebno barem stotinak hiljada evra, ali je i to, kažu stručnjaci, sitna investicija u poređenju sa potencijalom ovog tržišta, bilo da se radi o regionalnom, evropskom ili pak tržištu tradicionalnih islamskih zemalja. Jusufspahić dodaje i da su zahtevi za dobijanje sertifikata koje izdaje Islamska zajednica Srbije u porastu, ali je to još uvek nedovoljno, ukoliko želimo da se vratimo na tržišta gde je nekadašnja Jugoslavija bila pre više od tri decenije. Oko trideset preduzeća, pre svega prehrambenih, do sada je u Srbiji dobilo Halal sertifikat za neke od svojih proizvoda, uglavnom sa namerom da te proizvode izvoze. Ipak, ozbiljnijeg izvoza još uvek nema, ni u okolne zemlje sa brojnim muslimanskim stanovništvom, a kamoli na tržišta islamskih država, naročito onih bogatijih poput Kuvajta, Saudijske Arabije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata. Uprkos tome što se među tim preduzećima nalaze konditori, mlekare i proizvođači mesa, najvećih domaćih kompanija, čast izuzecima, nema. Oni manji niti imaju dovoljno novca, niti znanja ili kontakata da ugovore bilo kakav izvozni posao. Jedna klanica sa halal sertifikatom u Novom Pazaru zainteresovana je da preskoči prvi stepenik i okuša se u izvozu mesa na tržište Turske i drugih islamskih zemljama, ali nema novca za potrebne investicije. Drugi to ni ne pokušavaju. Zadovoljavaju se prodajom mesa lokalnom stanovništvu. Iako interesovanja i u Turskoj i u drugim islamskim zemljama i te kako ima. Poslednja je (za sada) Halal sertifikat dobila Šabačka mlekara. Ugovori o izvozu feta sira, aromatizovanog mleka i „ala“ kajmaka u Libiju, Azerbejdžan i Egipat već su potpisani, ali se na tome neće stati. “Već smo u pregovorima sa još nekim islamskim zemljama o izvozu našeg sira i kajmaka i nadamo se da će realizacija tih poslova početi već 2011. godine“, kaže za NIN Zoran Matić, generalni direktor Šabačke mlekare. Matić očekuje da će od do sada dogovorenih izvoznih poslova, mlekara ostvariti prihod od oko šest miliona evra, te da će njihov izvozni saldo već na kraju 2011. godine biti povećan sa 30 na 35 odsto od ukupne proizvodnje. Privrednici smatraju da bi i država trebalo da se uključi, barem u posao oko promocije i informisanja privrede o potencijalima halal biznisa. „Potrebna je svest o potencijalu halal biznisa na svim nivoima, od vlade, preko privrednih komora, do strukovnih udruženja. Ta svest za sada ne postoji. Imao sam prilike da postavim to pitanje u nekoliko ministarstava i nisam naišao na razumevanje. Da Srbija ima firme kao što su Nestle, Danone ili Laktalis, to se pitanje ne bi postavljalo, jer su te firme dovoljno jake da mogu i same, ali preduzeća iz Srbije su mala i zato im je potrebna pomoć“, smatra Nestorović. Mustafa Jusufspahić se slaže da je u ovom pokušaju da se meso i prehrambeni proizvodi Srbije vrate na islamska tržišta neophodna podrška Vlade. „Mi nažalost nemamo dovoljne količine mesa ni hrane, iako imamo potencijal da u nekom narednom periodu zdravom hranom snabdevamo celu Evropu. Ali, kada mi je nedavno došao biznismen iz Egipta i tražio 50.000 ovaca, ispostavilo se da mi to jednostavno nemamo. I propao je ogroman posao. To je zaista žalosno. Stočni fond se gubi, a nema ni baze podataka šta mi to imamo i čime raspolažemo. Proći će godine dok to što smo izgubili ne povratimo. Drugi za to vreme idu dalje i uveliko osvajaju ta tržišta“, ističe sagovornik NIN-a. Jusufspahić kaže da ima ideju da zajedno sa državom i privredom napravi tržne centre domaće prehrambene industrije, naravno sa halal proizvodima, u kojima bi naša preduzeća imala svoje prodajne objekte i promovisala domaću prehrambenu industriju. Jusufspahić podseća da Halal agencija Srbija već ima svoja predstavništva u Egiptu i Maleziji, pa bi upravo ove zemlje mogle biti i prve u kojima bi se otvorio tržni centar „Halal mejd in Srbija“. Ipak, i to je malo verovatno sve dok se preduzeća iz Srbije ne osveste i shvate da propuštaju veliku izvoznu šansu. Jer, procenjuje se da samo regionalno tržište vredi blizu dve milijarde dolara. Poznato je i da su pojedine hrvatske prehrambene kompanije sertifikacijom proizvoda i prodajom na halal tržištu regiona povećale svoj izvoz za oko četrdesetak odsto. Da ne govorimo da se, svojevremeno, kompanija Nestle hvalila da je lansiranjem halal slatkiša povećala izvoz na svetskom nivou za više od trećine. Halal agencija Islamske zajednice Srbije vodi svake godine po nekoliko domaćih kompanija na najveći Svetski sajam halal proizvoda u Maleziji. Tamo se, kažu, svaki put pokaže da postoji veliko zanimanje za proizvode iz naše zemlje. Ipak, od posla uglavnom ne bude ništa, jer naša preduzeća za to nemaju dovoljno snage, ali čini se ni znanja, upornosti i kvaliteta.  Vrednost halal biznisa Svet 650 milijardi dolara Evropa 67 milijardi dolara Region 2 milijarde dolara Srbija 200 miliona evra Halal i haram Halal označava proizvode i usluge koje su islamskim vernicima dozvoljene po šerijatskom pravu, za razliku od haram proizvoda koji im se strogo zabranjuju. Muslimanima je strogo zabranjeno konzumiranje svinjskog mesa i alkohola, kao i aditiva i emulgatora sa primesama svinjskog porekla. Takođe, Halal sertifikat podrazumeva isključivo slatkiše bez dodatka likera ili nekog drugog alkohola, ali i aditiva koji služe za učvšćivanje proizvoda i svinjskog su porekla. Kuran, odnosno šerijat propisuje i poseban način klanja životinja, pa je zabranjeno konzumiranje krvi, ali i mesa životinje iz koje, prilikom klanja, nije iscurela sva krv, a zabranjuje se i korišćenje mesa uginule ili ubijene životinje. Nije dozvoljeno jesti ni meso životinje koja nije zaklana u Božije ime, odnosno koju je zaklala pijana ili luda osoba, kao i meso životinje koju nije zaklao musliman, hrišćanin ili jevrejin. Zanimljivo je i da se halal ne odnosi samo na prehrambenu industriju, već je sve popularniji i u kozmetičkoj, hemijskoj ili industriji kože i obuće, ali i u bankarstvu. U razvijenim evropskim zemljama već nekoliko godina postoje islamske banke, koje funkcionišu po drugačijim principima nego one na Zapadu.