Arhiva

Odlazak don Batonija

Gorislav Papić | 20. septembar 2023 | 01:00
Odlazak don Batonija

Gledaoci globalnog sportskog kanala “Eurosport” u petak 26. marta saznali su da je u Holandiji Dik Advokat izabrao 18 reprezentativaca za meč sa Francuskom, da se u Portugalu Postiga vraća u nacionalni tim a da je u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora ubijen generalni sekretar Fudbalskog saveza.

Od tog kobnog trenutka kada je ispred lifta u zgradi Fudbalskog saveza na Terazijama pucano u potiljak Branku Bulatoviću, prošlo je do, zaključenja ovog teksta, pet dana a ni u nagoveštaju ne postoji odgovor ni na jedno od dva ključna pitanja: ko i zašto?

A Branko je ubijen pri dolasku na posao, u najužem centru Beograda na mestu koje je pod video-nadzorom.

Ključni igrač

Greške u fudbalu mogu da se otklone. Greške u životnim koracima,

obično su kobne...

U jednoj iskrenoj besedi Branko Bulatović je izrekao i ovo: “Kad sam došao u FSJ, pomislio sam da trenutak ne može da bude gori. Iskreno, bila je to možda i jedina moja loša procena. Šta nam se sve dešavalo u narednoj deceniji, koliko je problema imao naš fudbal, to malo ko može da razume...”

Ogromne probleme trebalo je rešiti tokom minulog rata na prostorima SFRJ. Prethodnu državu, ligu i Savez napustili su, redom, Slovenci, Hrvati, Bosanci i Makedonci. Raspadom Jugoslavije, Branko Bulatović je 1991. izabran za vršioca dužnosti generalnog sekretara Fudbalskog saveza SFJ, a dve godine kasnije prefiks je uklonjen. Na isti položaj reizabran je 1997. i 2001. U momentu smrti tekao mu je treći mandat. U poslednjoj deceniji prošlog veka i do današnjih dana bio je redovni član Komisije vropske fudbalske unije (UEFA) za status i transfer fudbalera.

Retoriku i fudbalsku diplomatiju svog mentora Miljana Miljanića posebno je primenjivao nakon događanja i Rezolucije 757 Saveta bezbednosti kada je naš fudbal proteran 1992. sa svetske fudbalske scene. U jednom značajnom periodu i kada smo imali jaku fudbalsku reprezentaciju, nismo mogli da učestvujemo na šampionatu Evrope u Švedskoj kao i kasnije u kvalifikacijama za šampionat sveta 1994. u SAD, odnosno Evrope 1996. u Engleskoj. Tih godina čelnici Saveza predvođeni Miljanom Miljanićem i Brankom Bulatovićem pokrenuli su akciju “Tražimo hiljadu mladih fudbalera, trenera i sudija”. Svi danas aktivni izrasli su u tom pogubnom vremenu za srpsko-crnogorski fudbal. Diplomatskim kanalima Bulatović je 1995. uspeo da našu fudbalsku selekciju odvede na stadione fudbalskih velesila Brazila i Argentine da igraju prijateljske utakmice...

U godini kada je fudbalska kruna na glavi Miljana Miljanića bila ozbiljno poljuljana i pretila da promeni vlasnika na fudbalskom tronu Saveza, Bulatović se zdušno potrudio da se to ne dogodi. Svi napori nadolazećeg kandidata LJubomira Mihajlovića, poznatog bankara i predsednika Komercijalne banke, ostali su bez uspeha. Čak i onda kada je Mihajlović imao izvesnu podršku fudbalskih gromada iz “Crvene zvezde” i “Partizana”. Tolika je bila moć generalnog sekretara.

Nakon oktobarskih raspleta sa klikom Slobodana Miloševića prvi operativac Saveza po ko zna koji put se sučelio sa protivnicima svojih fudbalskih umeća. Ekipa, koja je pre koju godinu osnovala Udruženje za “Zaštitu, prosperitet i spas jugoslovenskog fudbala” sa nekadašnjim legendarnim fudbalerom i pravnikom Veliborom Vasovićem, banula je u prostorije nacionalnog fudbalskog saveza. Onako nenajavljeno, da smeni postojeću garnituru “vlastodržaca”. Bulatović se nije iznenadio. Prihvatio je njihov “upad” u prostorije, a potom u pomoć pozvao zemljaka Dragoslava Božovića, poznatog karatistu, sa konspirativnim imenom “Zeka”. Istaknuti član Demokratske stranke “Zeka” po kratkom postupku “razjurio” je “uljeze” na buljuke...

O tim vremenima Bulatović je govorio: “Najviše zahvaljujući Miljanu Miljaniću zaustavili smo upliv političara u sve instance organizacije. Fudbalski savez bio je jedini koji je sačuvao sportsku autonomiju u teškom periodu za naš narod. Nismo to činili na grub, već veoma sportski kulturan način. Kao posledicu smo dobili muku sa novcem, ali smo se snalazili, pre svega od donacija UEFA i FIFA. Ćutali smo o tome. Miljanić je izdao novu parolu: ‘Ko nema pare, svi od njega beže. ‘Čestitke nismo nikome slali, ni Slobodanu Miloševiću, ni Vojislavu Koštunici, ni bilo kome trećem. Prihvatili smo volju glasača i držali se potpuno neutralno...”

Imao je Branko Bulatović i rešenje za predstavnike “Otpora” koji su u jednom trenutku, korpom za otpatke, poželeli da “očiste” Savez. Primio je dvočlanu delegaciju generalni sekretar i posle dvočasovnog razgovora razišao se sa njima kao dugogodišnjim prijateljima fudbala.

Greške u fudbalu mogu da se otklone. Greške u životnim koracima, obično su kobne...

# Aleksandar Mihajlović

Ubica je, prema policijskom foto-robotu, visok oko 180 cm, ima četrdesetak godina iako na crtežu izgleda bar desetak godina mlađe, a u momentu ubistva nosio je kožnu jaknu, kapu i jareću bradicu. Ne pripada nikakvim eskadronima smrti. Bar tako tvrdi Dragan Jočić, ministar policije. Kome god pripadao, čovek koji je povukao oroz sigurno nije razočarani ljubitelj fudbala već profesionalni ubica. Jer, kako ističe Marko Nicović, predsednik međunarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge, za ovakvo ubistvo su potrebne tri stvari: hladnokrvnost, proračunatost i iskustvo. Ubica je sve to imao. “Odlično je proračunao da u trenutku ubistva tu neće biti nikoga ili će eventualno biti jedna osoba kao i da će moći neprimetno da se izvuče sa mesta zločina i utopi u uličnu gužvu. Tako nešto mogao je da uradi samo neko ko je to mnogo puta ranije radio.”

Za Batu Bulatovića se govorilo da je neuništiv. Kao tačna se pokazala teza da će lakše biti smeniti Slobodana Miloševića nego Bulatovića i Miljanića. “Preživeo” je i upad u tadašnji FSJ od strane Vasovićevog Udruženja za zaštitu i prosperitet fudbala neposredno posle 5. oktobra kao i “plastične korpe” Otpora u istom periodu. Ni legalnim putem mu nisu mogli ništa. U maju 2001. Fudbalski savez Srbije je podržao izbor Velibora Vasovića za generalnog sekretara ali su se tada fudbaleri usprotivili i uslovili svoje nastupe za reprezantaciju ostankom Batine ekipe. Jedan od najkategoričnijih bio je Dejan Savićević, tada jedan od članova selektorske komisije. “Ako njih izaberu, istog trenutka podnosim ostavku,” - jasan je bio Dejo. Slično su postupili i Stojković, Milošević, Mijatović... I, naravno, Bata je ostao u sedlu.

Boro Krivokapić, novinar i pisac

Poruka - još nekome!

S velikom sigurnošću, isključujem prosti lični motiv. Način izvršenja ubistva Branka Bulatovića apsolutno upućuje na vrhunskog profesionalca, apsolutno sigurnog u svoju vještinu. Ubica nije htio da “potroši” čak ni drugi metak! Time se ova likvidacija razlikuje od svih, dosadašnjih i mnogobrojnih. Takav profesionalac može se jedino unajmiti od moćne grupe ili organizacije. Najzad, unajmljeni ubica očigledno nije dobio samo “zadatak”, već je morao da prihvati visoki rizik tačno određene lokacije izvršenja ubistva. Ubistvo je moralo biti izvršeno javno i na javnom pragu Fudbalskog saveza. Zaključujem da striktnost mjesta zločina istovremeno ispunjava i uslov poruke - još nekome! A možda treba i uprostiti: čemu uopšte istraživati motiv? Zar premijer Đinđić nije, sada već testamentarno, rekao: “Naručiti ubistvo u Srbiji, to je isto što i u drugom svetu nekoga pozvati na kafu.”

Ne samo tada već i uvek Bata Bulatović je iza sebe imao fudbalere. I gotovo sve fudbalske radnike. Dragan Stojković Piksi nije mogao da sakrije suze zbog odlaska “njegovog Batonija”, Miljan Miljanić je rekao da se nikada u životu (a nije baš u cvetu mladosti) nije osećao poniženije a sva izdanja sportskih novina u danima posle smrti bila su posvećena Bulatoviću. Nebojša Leković, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, to objašnjava time što je Bata bio čovek uvek spreman da porazgovara sa svima, da pomogne svakome i da ga je cela jedna generacija fudbalera doživljavala kao drugog oca. Marko Nicović, Bulatovićev zemljak, svedoči da je Bata imao fenomenalan menadžerski talenat. “Ja Batu znam sto godina, on je moj Kolašinac i mogu da kažem da je imao fenomenalan talenat za komunikaciju. Bio je prijatan za svaku vrstu kontakta bez obzira ko je u pitanju. Imao je neku pozitivnu energiju koja razoružava sagovornika, i mogu da kažem da nema čoveka koji je bio u kontaktu s njim a koji bi rekao nešto loše o njemu.”

Povodom ubistva Branka Bulatovića

Poreske finte

Poreznici dosad nisu vršili ukrštanje podataka o imovini i prijavljenom prihodu sportista jer im je zakon takvu mogućnost dao tek od ove godine

Tek od ove godine poreznicima je zakon dao ovlašćenje da vrše unakrsnu procenu imovine kojom građanin raspolaže i prihoda koje je poreskim organima prijavio za oporezivanje. Ranije takvo ovlašćenje poreznici nisu imali, pa se u našoj stvarnosti nisu događale filmske scene sa zapada da ti poreznik upadne u kuću i pita te odakle ti skupa umetnička slika kad si za oporezivanje prijavio bedan ili nikakav iznos.

Svako mora od nečeg početi, pa su naši poreski organi, u zemlji u kojoj se vrhunskim herojstvom smatra prevariti državu a posebno poreznika, pozvali građane da do sredine prošle godine prijave posedovanje ukupne imovine veće od 20 miliona dinara. Ko je takvu imovinu do zakonom propisanog roka prijavio biće amnestiran od provere njenog saglasja sa ranijim poreskim prijavama. Prema rečima Mome Kijanovića iz Poreske uprave Republike Srbije tako vrednu imovinu dosad je prijavilo 1348 građana. “Sad je u toku postupak utvrđivanja poreske obaveze godišnjeg poreza na dohodak građana, pa kad tu bazu podataka sredimo moći ćemo da je ukrstimo sa bazom podataka o imovini i videćemo šta će iz tog ukrštanja da izađe na površinu”. Na pitanje da li je Poreska uprava dosad imala, recimo, zahteva tužilaštva ili drugih organa da takvo ukrštanje izvrši, Kijanović decidirano kaže da nije.

Povodom čestih rasprava poslednjih dana, u javnosti oko oporezivanja igara na sreću, pa i onih koje se odvijaju u sportskim kladionicama, Kijanović kaže da se porez na te igre plaćao i do sada. Država je prošle godine po tom osnovu naplatila 41,3 miliona dinara, a ove godine do 27. marta 21,4 miliona dinara. Porez na igre na sreću plaća se po dva osnova, uvek ga obračunava organizator igara na sreću, a plaća ga ili fizičko lice dobitnik igre na sreću ili njen organizator. Porez se ne plaća na dobitke do 10 000 dinara. (Poznato je, međutim, da u privatnim kladionicama igrači, kladioničari, prilikom isplate nikada ne plaćaju porez 20 odsto, već uzimaju na ruke čistu dobit.) Fizičko lice koje ostvari dobitak plaća porez od 20 odsto, a organizatori plaćaju porez na promet usluga od 20 odsto. Organizator, ako je pravno lice, plaća i porez na dobit od 14 odsto, a ako je preduzetnik plaća porez na dohodak građana za obavljanje samostalne delatnosti od 20 odsto. Sportske kladionice se uglavnom vode kao preduzetnička delatnost.

Kijanović kaže da izdvojenih podataka o tome koliko su poreza organizatori igara na sreću platili nema, jer se taj porez vodi na zajedničkom računu sa porezom koji su na dobit platila i sva ostala pravna lica.

Sportske organizacije plaćaju porez na dobit preduzeća kao nedobitne organizacije, kao i svako privredno društvo dužne su da vode dvojno knjigovodstvo i da na kraju godine podnesu poresku prijavu. “Svi sportski klubovi i sportska udruženja dostavljaju poreske prijave i poreske bilanse i ako su ostvarili dobit, naplati im se porez”, kaže Kijanović.

Ni u ovom slučaju poreznici nemaju izdvojene podatke o tome koliko su poreza ukupno platile sportske organizacije, a zakon im zabranjuje da daju podatke o pojedinačnim slučajevima.

Ove godine su porez na dohodak prijavili i sportisti. Više njih, kaže Kijanović. Kao što je poznato u toku utvrđivanja izmena Zakona o porezu na dohodak građana, koji je stupio na snagu prošle godine, Božidar Đelić se dogovorio sa sportskim klubovima da se reguliše i pitanje plaćanja poreza na transfere sportista, na naknade za korišćenje lika sportiste, novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama, na stipendije i hranarine sportista amatera, stipendije vrhunskim sportistima, nacionalna priznanja sportistima i na naknade trenerima, sudijama, delegatima. To ranije nije bilo regulisano.

Ministar i sportisti su se dogovorili da se poreska osnova umanji za polovinu na ime normiranih troškova i na taj prijavljeni iznos naplati porez od 20 odsto, što znači da sportisti plaćaju faktički porez od 10 odsto na bruto naknade. Kijanović ne može da kaže po kojim osnovama je ovaj porez već naplaćen, ali jeste. Ne može da kaže ni koliko je po tom osnovu naplaćeno jer uplate sportista idu na isti račun na koji idu i uplate drugih građana. Ne može da navede ni pojedinačna imena ni visinu prihoda sportista i sportskih radnika koji su prijavili dohodak na oporezivanje jer mu to zabranjuje zakon.

# R. Ćirković

Iako je srpskim fudbalofilima, zbog ne baš retkih neuspeha reprezentacije, Bata bio sve samo ne omiljen lik, na javnoj sceni su se njegovi protivnici mogli nabrojati na prste jedne ruke. Najžešći je verovatno Nikola Simić, novinar Sportskog žurnala. On smatra da je Bata Bulatović uništio naš fudbal. “To je bio čovek kome je jedna noga bila u fudbalu a druga u podzemlju. On je Fudbalski savez pretvorio u privatnu organizaciju za zgrtanje para. Pa, sam se, kada su ga u Madridu uhvatili sa 120 hiljada dolara u torbi, hvalio da je pre toga uneo više od 30 miliona maraka u najlon kesama. Gde su završile te pare?” - pita se Simić. On kaže da je Bulatović iskoristio neiskusnost nekadašnjih velikih fudbalera Stojkovića i Savićevića i starost Miljanića da potpuno zagospodari našim fudbalom. “Postao je sve i svja. Kroz njegove ruke prošli su svi transferi u poslednjih deset godina u Srbiji. Bio je blizak svim političkim ali i kriminalnim strukturama. Motive ubistva treba tražiti u njegovoj biografiji.”

A zvanično - biografija je čista. Posle petooktobarskog prevrata, Aleksandar Radović, tada predsednik Komisije za ispitivanje finansijskih zloupotreba, najavio je da će “pročešljati” Fudbalski savez. Izašao je u javnost sa podacima da FSJ drži pare na privatnim računima u švajcarskim bankama, da se zna i za duple ugovore ali otvorena Pandorina kutija je sa Radovićevim odlaskom zatvorena. Nebojša Leković, koji je i funkcioner Liberala Srbije, kaže da je Radović verovatno u početnom zanosu rekao nešto što se ispostavilo da nije tačno i da je zato zaćutao. Uverava nas da niko iz političkih struktura nije stopirao istragu nego jednostavno nije pronađeno ništa sumnjivo a “bar pet finansijskih policija smo imali u poslednje tri godine od kad sam ja u Savezu”.

Uticaj Jupitera, Italije i bele magije

Dok policija ćuti (NIN nije dobio odgovor na pitanja koja je uputio po redovnoj proceduri), astrolozi i razni vidovnjaci naporno rade. Tako, Zlatko Zlatković kaže da će biti otkriveni organizatori ubistva jer planeta Jupiter kreće u direktan smer, što ubrzava izlazak istine na videlo. Jasminka Holclajtner se slaže sa Zlatkovićem ali i locira ubice. Moguće je, veli Jasminka, da oni imaju veze sa Crnom Gorom, Italijom i Nemačkom. Parapsiholog Selim LJuljanović takođe je mišljenja da će ubice biti otkrivene i to zato što će proraditi svest onih koji se bore protiv kriminala. Među onima “kojima se javlja” da ubice nikada neće biti otkrivene su beli mag Lav Geršman, iridodijagnostičar Tihomir Miletić i astrolog Milorad Krstić.

# G. P.

Po pravilima FSSCG, pet odsto od svakog transfera fudbalera u inostranstvo pripada Savezu. Iako je u poslednjih 11 godina koliko je Bulatović u Savezu “prodato” nekoliko stotina fudbalera od kojih su mnogi bili milionski, teško je pretpostaviti da se tu krije motiv ubistva. Mnogo je verovatnije, smatra Marko Nicović, da razloge treba tražiti u predstojećoj privatizaciji velikih klubova. Jer, po pravilima UEFA, privatizacija mora da ide preko nacionalnog saveza i nije nerealno pomisliti da bi čovek Batinog iskustva, veza i znanja mogao zasmetati raznim tajkunima u nameri da u svoju imovinsku kartu ubeleže i neki od klubova po mogućnosti od nacionalnog značaja. “Sportski klub je ogromna mašina za pranje novca ali i biografije jer donosi mnogo bolji status. Onima koji tako razmišljaju, ubistvom alfe i omege Fudbalskog saveza ostavlja se beskrajno polje mogućnosti da u prazninu koja je nastala, ubace svoje interese,” - smatra Nicović. Po njegovom mišljenju, kada govorimo o mogućim motivima, ne treba zaobići ni novi zakon o igrama na sreću koji će kladionicama, tim novim institucijama našeg društva, doneti mnogo tamniju budućnost a na koji je Fudbalski savez kroz predlog parlamentu mogao da utiče.

Nebojša Leković, koji je svakodnevno sedeo sa Bulatovićem, kaže da mu nije jasno da je iko mogao da ima bilo kakav razlog da ubije Batu. Kaže da se u danima pred ubistvo ponašao potpuno normalno i da ni tad kao ni nikad pre nije koristio usluge telohranitelja.

Ovo nije prvo ubistvo u našem sportu a, upozorava Nikola Simić, ako država konačno ne odluči da se pozabavi mahinacijama u sportu, sigurno neće biti ni poslednje. “Naš fudbal je u rukama mafije, razni sumnjivi tipovi imaju svoje fudbalere koje prodaju kao robu. Danko Lazović je, recimo, bio vlasništvo Milorada Lukovića Legije. U reprezentaciji igraju oni koji su spremni da plate a u ligi se nameštaju utakmice” - tvrdi Simić. Nicović se slaže da država mora da reaguje ali pre svega dobrom zakonskom regulativom. “Na Zapadu se klubu koji kroz transfere zaobiđe zakon propisuju rigorozne novčane kazne od kojih se često klub nikad ne oporavlja. To mora da uradi i naša država.”

Naravno, ako i dalje ne želimo da budemo crna tačka na karti Evrope koja na evropske fudbalske kanale dolazi samo kada se pojave događaji koji su do sada bili mogući samo u Južnoj Americi i Africi.