Zemlja bez vlasti

Prvog dana ove godine Bosna i Hercegovina je preuzela jednomesečno predsedavanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ili, kako neki vole reći, ’’vodi svetsku vladu’’. Na domaćem terenu to ipak nije top-vest, čak se većina, kao i na Ist Riveru, na celu situaciju kiselo smeje, jer je to više vest koja svedoči i objašnjava kako savremeni svet funkcioniše nego što bilo šta govori o samoj BiH. BiH je, poznato je, zemlja pod međunarodnim starateljstvom, najmanje dva puta godišnje je na dnevnom redu samog Saveta bezbednosti, jer se u njoj nalazi četvrta po veličini od svih misija Ujedinjenih nacija koje deluju na neuralgičnim mestima planete. I pored snažnog međunarodnog starateljstva, u ovom trenutku BiH ne uspeva da reši ni najelementarnije unutrašnje probleme – tri i po meseca nakon opštih izbora vlast nije formirana ni na jednom nivou, osim Republike Srpske. Takođe, nisu utvrđeni budžeti ni na jednom nivou vlasti, opet sa izuzetkom Republike Srpske. I, naravno, zbog ta dva problema nastao je niz drugih za koje se rešenje ne nazire. U dramaturgiji najnovijeg zapleta najtrapavije poteze u nizu povlačila je Socijaldemokratska partija Zlatka Lagumdžije, najjača politička snaga u Federaciji BiH. Prvo su pokušali, gotovo na silu, da sami sebe proglase pobednikom na nivou BiH, a reč je samo o tome da imaju osam poslanika od 42 koliko broji Predstavnički dom Parlamenta, dakle, ni petinu poslaničkih klupa. Imaju isti broj poslanika kao i Dodikov SNSD, samo što Lagumdžijini imaju pet-šest hiljada glasova više. U trijumfalističkom zanosu, mada tu nikakve pobede nema, pokušali su potpuno da zaobiđu hrvatske političke partije koje kontrolišu više od tri četvrtine tog biračkog tela i ušli su u pregovore sa nekim prilično marginalnim političkim grupacijama. Među njima i sa Hrvatskom strankom prava, filijalom iste takve stranke iz susedne Hrvatske, čija je programska osnova neoustaštvo. Poznato je, Hrvatska se godinama borila, pod oštrim nalogom Vašingtona i Brisela, da tu partiju isključi iz glavnih političkih tokova. I taman kad su uspeli došla je egzibicija Lagumdžije koja je rasrdila pozicioni, a još više opozicioni Zagreb. Poruke Lagumdžiji iz Hrvatske dolaze sa svih strana, a najviše odakle je najmanje očekivao – s levog političkog spektra. Nakon nekoliko izjava Josipovića da se Hrvati u BiH ne mogu marginalizovati, oglasila se ’’najevropskija’’ hrvatska političarka Vesna Pusić. Ovoga puta njena poruka je: ’’Težnja za građanskom državom ne može se ostvariti na prevaru“. Srpski i hrvatski političari u BiH razumeli su da im je Pusićeva dala za pravo jer oni već godinama tvrde da Lagumdžijin koncept ’’normalne građanske države’’ znači prikriveni koncept majorizacije molobrojnijih, kao prepakovanu ideju Stranke demokratske akcije iz ranije faze, koja je svojevremeno proklamovala ’’BiH je država Bošnjaka, kao temeljnog naroda’’, dok bi se Srbima i Hrvatima obezbedila neka vrsta kulturne autonomije. Lagumdžijine egzibicije proizvele su sad već višemesečne blokade, mada je još na samom početku bilo jasno da se za vlast na nivou BiH ne može obezbediti nikakva ideološka ili programska koalicija, već samo matematička, dakle pobednici iz sva tri naroda. Trenutno stanje stvari je takvo da su, kad je reč o pravljenju vlasti na nivou BiH, formirana dva bloka – jedan Lagumdžijin, koji još nema ni matematičku većinu u Predstavničkom domu, i drugi Dodikov koji je za sebe dobio sve srpske političke partije, dve frakcije HDZ-a koje su dobili skoro osamdeset odsto hrvatskog biračkog tela i neke manje bošnjačke partije, kao što je Savez za bolju budućnost medijskog tajkuna Fahrudina Radončića. Praktično taj Dodikov blok je na ivici, nešto je prešao pedeset odsto kontrole poslaničkih klupa, ali on, zasad, ne želi da formira vlast bez jedne od vodećih bošnjačkih partija – SDP-a ili SDA. BiH zbog svega ovoga još nema budžet za ovu godinu. Gotovo ista situacija se preslikala na nivo entiteta Federacija BiH. I tu je pokušaj Sarajeva da iz celog procesa isključi vodeće hrvatske partije doveo do sveopšte blokade i cela vlast je u tehničkom mandatu, sve je na privremenom finansiranju. Baš kao i u skoro svih deset kantona. U tom pogledu stanje u Republici Srpskoj je potpuno drugačije. Odmah posle izbora u RS je konstituisan novi parlament, donet je budžet, izabrana nova vlada. Sve u predviđenim rokovima. Ni to, međutim, nije bez začkoljica. U okviru Veća naroda, Bošnjaci su apelacijom Ustavnom sudu zakočili izbor vlade, mada je svima jasno da je to samo kupovanje vremena, pokušaj blokade. Suštinski se tu, veruju vodeći pravnici, ništa neće promeniti jer će se Ustavni sud RS brzo oglasiti i verovatno neće naći ništa sporno. Istina, SNSD je zadržao vodeću poziciju, ništa se nije promenilo u njihovoj koncepciji pozicije Republike Srpske u BiH (uostalom zbog toga su i dobili izbore) i dalje se smelo suprotstavljaju nekim idejama iz sveta po kojima bi opet trebalo nešto menjati u BiH (uglavnom je to dodatna centralizacija i unitarizacija). Ipak, pomeranje Dodika sa premijerske na poziciju predsednika RS donelo je i vrlo primetno seljenje adrese mnogih tema iz vladinih odaja u kabinet predsednika. Vladi su ostali oni uvek, a u ovom vremenu krize posebno, teški ekonomski i socijalni problemi. Sam ministarski tim, mada u njemu ima nekoliko uspešnih ministara iz prethodnog saziva, ne deluje preterano ubedljivo, čak je delimično i prilično bledunjav. Vlada uverenje da su se samo namirili neki klanovi i frakcije u okviru Dodikovog SNSD-a. Četrdesettrogodišnji premijer Aleksandar DŽombić je čovek koji je, za ovdašnje prilike, imao vrlo uspešnu karijeru bankara, zatim petogodišnje iskustvo kao ministar finansija. Deluje vrlo hladnokrvno i u vrlo dramatičnim situacijama. Ipak, procenjuje se da će prilično veliku nevolju imati u činjenici da u partijskoj hijerarhiji mnogi njegovi ministri bolje stoje od njega. I prvi potezi koje je vlada morala povući nisu dobro dočekani u najširoj javnosti. Da bi se kako-tako skrpio budžet došlo je do osetnog povećanja poreza i doprinosa na plate, čak za devet odsto u odnosu na dosadašnja izdvajanja. Ekonomski analitičari veruju da će u niskoprofitnim sektorima doći i do većeg otpuštanja radnika. Dalje, poljoprivredi su smanjeni podsticaji za četvrtinu i na to se ne gleda sa odobravanjem. U poslednji čas su se, više činovničkom gimnastikom nego stvarnim merama, zadržale neke privilegije za borce, vrlo brojnu grupaciju poslednjeg rata. Jedini potez koji je dobio nepodeljene simpatije i podršku jeste činjenica da je u novoj vladi od šesnaest ministara čak pet žena, što je za ovdašnje običaje i te kakva promena.