Naopaka reforma suprotna ideji prava

Grupa najuglednijih pravnika u Srbiji, više od dvadeset advokata, profesora pravnih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, akademici, bivši državnici, uputili su apel javnosti, jer smatraju da pokušaji da se otklone propusti u reformi pravosuđa nisu u skladu sa Ustavom. U apelu su navodi da su zakoni kojima pokušava da se otkloni manjkavost reforme pravosuđa loši i retroaktivni, te tendenciozno usvojeni na brzinu pred novogodišnje praznike. Zakoni o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, smatraju, suprotni su svakoj ideji prava, elementarnoj pravnoj sigurnosti i ideji podele vlasti. Ministarka pravde Snežana Malović uspela je na strani suprotnoj reformi pravosuđa da spoji ljute protivnike. Javni apel su, naime, potpisali politički, ideološki i u političkoj karijeri sasvim suprotstavljeni stručnjaci. Među potpisnicima su, pored ostalih, i bivši potpredsednik Vlade Srbije Ratko Marković, Kosta Čavoški, Vladimir Vodinelić, Vesna Rakić-Vodinelić, Jovica Trkulja, Zoran Ivošević, Nebojša Šarkić, Momčilo Grubač, Slobodan Beljanski, Marijana Pajvančić. Uprkos uobičajenim razlikama oni su se složili da reaguju i predsedniku države, Ministarstvu pravde, Društvu sudija, Visokom savetu pravosuđa, skupštinskom Odboru za pravosuđe dostave zajednički predlog kako da reše nastali problem. “Neophodno je da Ustavni sud donese odluku o predlozima ovlašćenih predlagača iz decembra 2009. godine o ustavnosti Ustavnog zakona koji prekida stalnost sudijske funkcije, zatim da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca rasporede sudije i tužioce prema novoj, reformisanoj mreži sudova i tužilaštava, i da nedostojni, nestručni i neosposobljeni pojedinci budu razrešeni na osnovu obrazložene odluke o tome”, kaže se u saopštenju dvadesetak pravnih stručnjaka. Novim setom zakona se prekida stalnost sudijske funkcije, oni su loši i retroaktivni, što je pravno nedopustivo, smatraju potpisnici apela. Upozoravajući i da je nedopustivo i da se žalbe neizabranih sudija Ustavnom sudu zakonskim izmenama sada tretiraju kao prigovor novom Visokom savetu sudstva, u apelu se kaže da je novim zakonima onemogućeno pravo glasa nereizabranim sudijama (njih preko 800) i tužiocima (oko 200) o čijem statusu još nije doneta pravnosnažna odluka da učestvuju u izborima za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Propisuju se nerazumno kratki rokovi za izbore članova VSS i DVT i predlaže način izbora koji ne može dati legitimitet iz temelja poljuljanom ugledu ovih tela, navodi se u saopštenju. „Pojedinačne izjave volje više stotina lica, koje sadrže jedan pravni lek uložen Ustavnom sudu (žalbe), zakonodavac hoće svojom voljom da pretvori u drugi, do sada nepostojeći pravni lek” Što je, ocenjuju oni, suprotno svakoj ideji prava, elementarnoj pravnoj sigurnosti i ideji podele vlasti.