Domoljubni zločini

Da je Tihomir Purda iz Vukovara znao kakvu će složnu podršku dobiti od Hrvatske i Hrvata, posle hapšenja u Bosni, dozvolio bi, možda, da ga uhapse čak u Beogradu. Jer, ko sme da hapsi hrvatskog branitelja – rečenica je koja najbolje sublimira sva reagovanja u Hrvatskoj na pomen hapšenja Hrvata osumnjičenih za ratne zločine. Tihomir Purda uhapšen je 5. januara u BiH, po međunarodnoj poternici koju je za njim raspisala Srbija zbog zločina u Vukovaru 1991. godine. U Sarajevu mu je određen pritvor do 18 dana, a u tom roku pravosuđe Srbije treba da dostavi BiH eventualni zahtev za izručenje. A onda su u Hrvatskoj usledila reagovanja, gde su na istom govornom fonu bili Danijel Srb, predsednik proustaške Hrvatske stranke prava, premijerka Jadranka Kosor, Vlada Hrvatske, razne udruge hrvatskih branitelja, novinski komentatori, nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava. Nisu izostali ni protestni skupovi, od Vukovara do Zagreba. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je obećao „gospodinu Tihomiru Purdi“ svu pomoć i učtivo zatražio da se „postupak protiv g. Purde provede u Republici Hrvatskoj“. Vlada Hrvatske zatražila je službeno reagovanje od nadležnog ministarstva u Vladi Srbije i na kraju Jadranka Kosor lično telefonom pozvala predsednika Tadića zahtevajući da joj objasni o čemu se tu radi, kako se to Srbija usudila da hapsi hrvatske branitelje. A Srbija, ne samo da ne insistira na izručenju čoveka za kojim je raspisana poternica (ni deset dana posle Purdinog hapšenja nije Bosni uputila zahtev za ekstradiciju), već izražava spremnost da digne ruke i slučaj prepusti Hrvatskoj. „Procesuiranje ratnih zločina je obaveza i dužnost i Srbije i Hrvatske, na putu ka Evropskoj uniji. Nije bitno gde će se suditi i čije pravosuđe će okrivljene procesuirati“, kazala je srpska ministarka pravde Snežana Malović. Tek, da ministarka ne bi pokleknula postarala se Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, komentarišući da „takve optužnice doprinose nekom nepoverenju u odnosu na Beograd“. I to baš pošto je predsednik Tadić onomad, na sednici glavnog odbora DS-a, proklamovao „politiku nultog konflikta sa susedima...“ Suđenja u Beogradu za zločin na vukovarskoj „Ovčari“ govori o sposobnosti srpskog pravosuđa. Kroz proces prodefilovao je niz svedoka iz Hrvatske, bez smetnji i problema. Današnja srpska vlast to očekuje i od druge strane. Sva je prilika da se Srbija, bar kada su optužnice za zločine u pitanju, i bukvalno približila zacrtanoj nuli. Na spisku osumnjičenih za ratne zločine, koji je Beograd jula prošle godine dostavio Zagrebu, ukupno je 40 imena (piše zagrebački „Jutarnji list“) od kojih su 39 Srbi, pripadnici nekadašnje Vojske Republike Srpske Krajine. Iz Zagreba je ka Beogradu otišla lista sa 1.549 imena. Opet, uglavnom Srba, uz tek nekoliko izuzetaka. A koliko poverenja Beograd može da ima u hrvatsko pravosuđe, posvedočio je Savo Štrbac, predsednik udruženja „Veritas“, otkrivši da „Hrvatska poseduje sudske spise koji terete Tihomira Purdu i dvojicu njegovih saučesnika, ali više od 18 godina nije ništa preduzela da budu izvedeni pred lice pravde“. Štrbac podseća da je bivša SRJ još 1992. godine, tokom „Panićeve razmene“, oslobodila više od 750 Hrvata koji su bili u centrima u Sremskoj Mitrovici i Begeju. Hrvatska je tada preuzela i obavezu da završi postupke koji su pokrenuti protiv njih, ali to nije uradila. Deo odgovora krije se u komentaru Jadranke Kosor o slučaju Purda, posle susreta ministara pravosuđa dveju zemalja u Zagrebu: „Mislim da je okvir za te razgovore stvoren u mom razgovoru s predsednikom Tadićem i ono što mogu u ime vlade reći jeste da ćemo mi učiniti sve za zaštitu hrvatskih branitelja koji su najzaslužniji za slobodnu Hrvatsku. Ovde se nije vodio građanski rat nego je Hrvatska bila žrtva agresije i to su istorijske činjenice na koje se naslanjaju i hrvatski zakoni.“ Sasvim jasna poruka zašto se u Hrvatskoj tako teško i nerado sudi počiniocima zločina na hrvatskoj strani i zašto se sada podigla tolika galama u odbranu Tihomira Purde. Nije samo jasno da li i Srbija, svojim poslednjim gestovima, deli stavove hrvatske premijerke i sličnomislećih Hrvata o proteklom ratu.