Moć prokislog mleka

Neuništivo zdravlje čobana sa Svrljiških planina, i planinskog lanca između istočne Srbije i zapadne Bugarske, obično se vezuje za potrošnju kiselog mleka, jogurta, i sireva; veliki broj stogodišnjaka u Japanu tumači se efektima zelenog čaja; dobro zdravlje američkih farmera u Vermontu ima podlogu u sirćetu od divljih jabuka, a dugovečnost Francuza, uprkos obilnoj i masnoj hrani oduvek je objašnjavana velikom potrošnjom crvenog vina („francuski paradoks“). Ipak, niko nije uspeo da dokaže da izvanredno zdravlje svih tih ljudi jeste isključivi rezultat načina ishrane. Istorija prehrambenih proizvoda „posebno korisnih“ po zdravlje prilično je duga. Za probiotska svojstva jogurta, na primer, zna se više od 100 godina. Ukrajinski biolog, zoolog i imunolog, Ilja Iljič Mečnikov (1845 –1916), objašnjavao je da su neverovatna fizička spremnost i neobično zdravlje čobana, u stvari, rezultat redovne i prilično velike potrošnje jogurta i kefira. Bio je ubeđen da starenje nastaje zbog dejstva toksičnih bakterija u crevu i da mlečna kiselina produžava život. Zbog toga je svakog dana pio prokislo mleko s obiljem bakterija (Lactobacillus bulgaricus). Mečnikov je kumovao nazivu nauke o starima, nazvavši je gerontologijom. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1908. Kao što se naslutiti može, nobelovac je pritisnuo lansirno dugme i poslao probiotike u potrošačku orbitu. Izvesno je da crevne bakterije deluju povoljno na organizam ukoliko se kombinuju sa mlečnim bacilom. Međutim, za sve to nisu neophodni probiotski jogurti i druga pića kojima je preplavljeno tržište. Najobičniji jogurt ima isto dejstvo na crevnu floru kao i probiotski. Ali, ono o čemu se ćuti, a što treba reći glasno, jeste da probiotska pića na policama većine supermarketa u sebi sadrže veštačke boje, previše šećera i tzv. pojačivače ukusa. Čak i hrana za bebe obogaćena je probiotskim suplementima. Očigledno je da se radi o rascvetalom i gigantskom biznisu. U trenucima kada smo najzad shvatili katastrofičke efekte brze hrane koja izaziva gojaznost i. naravno, porast količine masti, holesterola i šećera u krvi, pojavili su se promućurni proizvođači „funkcionalne hrane“ sa dobro uravnoteženim odnosom masti, proteina i šećera i uz to obogaćene vitaminima, mineralima, celuloznim vlaknima, i mnogim drugim dodacima. Potencira se „naučno dokazana činjenica“ da voće i povrće imaju premalo bioloških materija u poređenju sa vremenom od pre nekoliko stotina godina. Proizvođači funkcionalne hrane zbog toga u sokove i druge namirnice ubacuju sve ono što, inače, u prirodi nedostaje. Za sada niko nije dokazao tezu o materijama koje nedostaju u prirodi, iako se ne može osporiti da je bolje kupovati funkcionalnu hranu nego brzu. Takođe nije dokazano da je funkcuionalna hrana bolja od hrane koja se priprema u kući. Nasuprot tvrđenju proizvođača, biohemičari su ustanovili da u današnjoj hrani ima više materija kojih nije bilo pre više stotina godina, a sve zahvaljujući većoj upotrebi đubriva. Zbog đubriva i đubrenja, retkih elemenata ima u većini povrća, a u svinjskom mesu ima više cinka nego ikada. Hemijski sinergizam u namirnicama, prilično je kompleksan da bi ih čovek mogao sve izučiti u laboratoriji. Samo u voću i povrću nalazi se najmanje po 10.000 različitih materija. Od toga, za sada ih je identifikovano samo četiri hiljade. A način uzajamnog delovanja tih materija samo je delimično poznat. Limunade i pića namenjeni bodibilderima i sportistima, prepuni su vitamina C i sredstava za konzervaciju tog vitamina. To sredstvo je benzoeva kiselina (kod nas se koristi kao konzervans u turšiji). Pod nekim okolnostima, iz nje može nastati benzol koji se, inače, dodaje benzinu da bi mu se poboljšao efekt iskoristljivosti u motoru. Osim toga, za benzol se zna da je otrovan, da je kancerogen i da uništava ćelije - prethodnice spermatozoida. U suštini, uopšte nije važno da li benzoeve kiseline u sokovima ima malo ili mnogo, već da bi bilo bolje da je uopšte nema Dobro je setiti se najstarije žene na svetu, gospođe Žan Kalman, koja je umrla 1997. u 122. godini. Ona je bila poznata po neumerenoj potrošnji čokolade i uživanju u guščjoj pašteti. Uz sve to, umesto crvenog vina, pila je „porto“ jer je gušći i u sebi ima više alkohola od običnog vina. Ali gospođa je kuvala sama samcita do svoje 114. godine, volela je da se šeta po Arlu i da razmišlja o advokatu kome je ustupila stan u zamenu za doživotno izdržavanje. Advokat je umro pre nje. Suština stvari, dragi moji, nije u funkcionalnoj ili običnoj hrani već u stilu života i u izboru roditelja, što nije baš jednostavno.