Pesak, znoj i adrenalin

Sve je počelo 1977. godine kada se Tjeri Sabin izgubio u Libijskoj pustinji na reliju Abidžan-Nica. Kad se vratio u Francusku, prepun utisaka iz pustinje, rodila se ideja da organizuje reli koji bi se vozio od Evrope, preko Alžira do Dakara. Plan je vrlo brzo postao stvarnost i već sledeće godine održana je prva trka Pariz – Dakar, koja je startovala sa popularnog pariskog Trokadera. Sto sedamdeset takmičara imalo je pred sobom 10.000 kilometara puta kroz Alžir, Nigeriju, Mali, Gornju Voltu i Senegal. Prvi kroz cilj u Dakaru, 14. januara 1979. godine, prošao je mladi Francuz Siril Nebo na svojoj jamahi XT 500. Ovaj prvi Dakar reli je otkrio lepe pejzaže i poznat je po originalnosti same rute trke. Najzahtevniji off-road reli svih vremena bio je rođen. Pokretanje relija kakav je Dakar izazvalo je ogromno interesovanje auto i moto industrije. Već u narednom reliju najveće kompanije, kao „Jamaha“, „Folksvagen“, „Lada“ i BMW, imali su svoje timove. Ovaj trend među proizvođačima se proširio, a vremenom im se višestruko isplatio pokretanjem proizvodnje modela koji su direktno nastali od vozila konstruisanih za ovaj reli. Među najpopularnijim su „Micubišijev“ terenac pajero, „Hondin“ motocikl Africa twin, BMW-ova cela serija motocikala GS, i još mnogi drugi danas već legendarni automobili i motocikli. Sama trasa relija je često modifikovana i menjana. Startovalo se, osim iz Pariza, i iz Marseja, Grenade, Barselone, Lisabona, pa čak je 1997. godine trka krenula iz Dakara. I sam cilj relija je menjan, osim Dakara, kao krajnja odrednica trke bili su i Kejptaun, Pariz, Kairo i Šarm el Šejk. Sve do 2008. godine kada su, posle ubistva četvoro Francuza i troje Mauritanaca, i terorističkih pretnji, organizatori na preporuku francuskog ministarstva otkazali Dakar reli. Pretio je krah najpopularnijeg relija na svetu. Bezbednost takmičara u Africi niko nije mogao da garantuje, na drugoj strani, evropsko izdanje relija nije opravdalo očekivanja kako učesnika tako ni gledalaca i zaljubljenika u ovu sportsko-avanturističku trku. Organizatori su bili u potrazi za novom lokacijom, pa su tako počele da kruže glasine o raznim lokacijama u Aziji, Evropi, ali na kraju došli su do rešenja. Dakar se seli u Južnu Ameriku, Argentina i Čile su domaćini „afričkog“ relija. Već na premijeri u Buenos Ajresu 1. januara 2009. godine, počeo je da se oseća onaj stari duh ovog adrenalinskog karavana. Ukupno je startovalo 501 vozilo. Na ovoj trci se prvi put takmiče i dva naša predstavnika, Božo Ristić i Gabor Sagmajster, obojica u klasi motocikala. Nažalost, Ristić je morao da odustane posle pada u petoj etapi, a Sagmajster završava trku ma 89. mestu u konkurenciji od 217 motora. U svom drugom nastupu na Dakar reliju, Sagmajster ulazi na cilj kao 59. od 151 vozača motora, koliko ih je startovalo. Pored takmičarskog i avanturističkog, ovaj reli ima i značajan finansijski aspekt. Zbog same težine relija, troškovi su veliki. Da bi se takmičar, odnosno vozilo, prijavio za trku, potrebno je da uplati depozit od 2.000 evra (vraća se nakon završetka relija) i da platiti ulaznicu 10.000 evra i dodatnih 8.000 ukoliko želi vozilo za podršku. Ostali troškovi uključuju 375 evra za rentiranje GPS-a za motore i 800 evra kao garanciju da će uređaj biti vraćen nakon relija. Za uređaj za signaliziranje da je u nevolji takmičar će morati da odvoji 300 evra za rentiranje plus 1.220 na ime garancije da će isti vratiti nakon trke. Tu naravno nije kraj troškovima, treba dodati još i transport vozila do Argentine, pa gorivo, troškove smeštaja i transporta mehaničara, gume, rezervne delove. Po gruboj računici, za učešće na jednom Dakar reliju, na primer, potencijalni takmičar će pored troškova za psihofizičke pripreme, morati da računa i na trošak od oko 100.000 evra (u ovu cenu ulazi i sam motocikl). I napokon, kad se obezbede sva sredstva i takmičar dođe na reli, suočava se sa pomalo diskriminirajućim položajem u odnosu na takozvane fabričke vozače, odnosno profesionalne reli vozače koji voze za neki fabrički tim ili neki od timova koji su sponzorisani od velikih kompanija. Osim same startne pozicije, „privatni vozač“ će se suočiti sa činjenicom da kolege profesionalci imaju logističko-mehaničarsku podršku vrednu po nekoliko miliona evra. Već nakon prvih etapa moći će se uveriti koliko je u nepravednom položaju u odnosu na fabričke vozače, samo u pogledu vremena za odmor, jer „amateri“ uglavnom sami ili uz pomoć svog mehaničara moraju da pregledaju vozilo i pripreme ga za sledeću etapu. I onda opet nastupa finansijski aspekt, jer na primer profesionalni timovi na motorima menjaju gume nakon svake etape, dok pojedini privatni vozači voze i po 4-5 etapa sa jednim kompletom guma. Sve ovo baca senku na neki ravnopravni odnos prema takmičarima. Ali, nažalost, „beneficije“ fabričkih vozača se ne završavaju samo na prethodno spomenutim primerima. Za 32 godine Dakar reli odneo je 54 života. Ove godine bilo je 430 posada, a pratilo ih je četiri puta više vozila, desetak helikoptera, mobilna bolnica sa 53 doktora. Svakog dana pojela se jedna i po tona hrane i popila 12.000 flašica vode. Dakar je biznis u kome se testiraju i tehnološka dostignuća poslednje generacije. Interesovanje za ovaj reli svake godine raste, što pokazuje i podatak da više od 190 zemalja svakodnevno preuzima polusatnu specijalnu emisiju, svih 15 dana koliko traje reli. Celu trku prate četiri televizijska helikoptera, šest kamera po etapi i tri TV ekipe po kampovima, koji proizvedu preko 1.000 sati programa za dve nedelje. I pored svih negativnih stavki koje je Dakar pobrao za poslednjih 33 godine postojanja, on je i dalje najpopularniji reli na svetu.  Šampioni govore za NIN Motociklista Mark Koma odavno ima status svetskog asa. Osvajao je Dakar reli tri puta: 2006, 2009. i ove 2011. Uvek je vodio bitku sa Sirilom Depreom iz Francuske i nekako među srpskim ljubiteljima motociklizma bio omiljeniji junak. - Drago mi je da i u Srbiji imam navijače. Svima želim sve najbolje u novoj godini. A sebi sada želim samo da se odmorim. Bilo je izuzetno teško ove dve nedelje, bez i najmanje mogućnosti da se opustite. Završite jedan naporan dan, a odmah slede još gori. Morate biti maksimalno koncentrisani, jer je to jedini način da stignete do pobede. Imao sam odličan motor i veoma dobar tim, bez toga je nemoguće osvojiti Dakar – rekao je za NIN Mark Koma, vozač fabričke ekipe KTM-a. Naser Al Atijah potiče iz bogate porodice. Rođen je u prestonici Katara u Dohi 21. decembra 1970. Trijumf na Dakar reliju svakako je njegov najveći uspeh. Prošle godine bio je drugi iza Karlosa Sainca sa najmanjom razlikom u istoriji najopasnijeg auto-moto takmičenja na svetu (2 minuta 12 sekundi posle više od 9.000 kilometara). Ovog januara trud se isplatio i vozač Tuarega pobedio je slavnog Sainca. On za NIN kaže: „San mi je bio da osvojim Dakar. Ovo je veliki trenutak za mene, moj tim i zemlju. Dosta lepih stvari desilo se poslednjih meseci. Katar je dobio organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022, sad sam i ja u prilici da proslavim moju državu. Svi će znati gde se nalazi Katar.” Subotičanin Gabor Sagmajster ima 39 godina. Vozio je 6 maratonskih relija, ali je tek na Dakaru (ove godine bio je 61.)stekao ugled na svetskoj sceni. Takmičari ga poštuju, jer uvek stiže do cilja i pomaže drugima u pustinji. Dakaristi Gabora zovu „Veliki čovek“ (Big man), jer je visok 192 centimetra i težak je 112 kilograma. „ Ove godine bila je jača konkurencija, 30 odsto više takmičara i vratilo se dosta starih „Dakarista“, koji su pauzirali prošle godine zbog ekonomske krize. Zadovoljan sam, jer nisam imao ozbiljnijih povreda kao ranijih sezona. Dakar reli je nešto posebno. Pre svega, do pobede mogu samo fabrički vozači i to nekolicina njih. Svi ostali testiraju sopstvene mogućnosti. Verovatno se pitate: pa zašto učestvovati ako nema šansi za pobedu? Zato što je izazov snaći se u nenormalnim uslovima. Ako uspete, osećate veliko zadovoljstvo. Kad nešto počnem, hoću to i da završim, bez obzira na to koliko je teško. Ukoliko ne uspem, a dao sam sve od sebe, neće mi biti žao. LJudi to znaju da cene. Drugo, Dakar reli je Svetski šampionat, ima tradiciju, opasan je, prati se u skoro svim zemljama sveta i čast je biti deo te priče. Treće, možete biti brz vozač i fizički jak, ali ako niste u stanju da prebrodite psihičke krize, kojih uvek ima, teško ćete nastaviti dalje .”