PIČVAJZ

Posle dužeg vremena odgledali smo odista žestok verbalni meč dvojice političara. Vuk Jeremić, šef srpske diplomatije (DS) i Čedomir Jovanović, lider opozicione LDP, iskoristili su priliku (Upitnik, RTS) da kažu sve ono što su mislili da je u ovom času, prvenstveno za njih, vrlo bitno. Naslov „2011: najvažniji srpske poslovi?“, sem dve izjave u uvodu i u ovlaš odgovorima aktera pri samom kraju emisije, nije imao mnogo veze sa onim što je najvećim delom u studiju, tokom duela, dominiralo. Autor (?) Olivera Jovićević, čvrsto se držala - ko zna zašto - osnovnog postulata u tabloidnom novinarstvu, po kojem ono što je u naslovu, ne sme biti u tekstu. Primenjeno, to je ovoga puta značilo da sve što je najavljeno kao ljuta ekskluziva (prvo gostovanje Vuka Jeremića na televiziji posle poraza na stranačkim izborima, njegove nevolje na poslu. sprdnja oko „Nobela“, moguća smena...) jednostavno je izignorisano od pitanog V. J., uz alibi-odgovor da je reč o unutrašnjim, stranačkim pitanjima o kojima ne želi da se izjašnjava!?! Buuuuć! Stoga tek tri rečenice o domaćici programa: bila je - za mene makar - najdelotvornija u trenucima kada je demonstrirala znatiželju ribe u akvarijumu i glagoljivost Harpa Marksa. Kada je, premudra, gledala i ćutala. Dovoljno. Uostalom, nepokolebljivo nastojanje Jeremića i Jovanovića da jedan drugom kažu sve što su, očito je bilo, odavno želeli - često povišeni tonovi, pokoja uvreda, naglašene emocije, neskrivene antipatije, animoziteti čak - učinili bi, u datom trenutku i u takvoj atmosferi, gotovo nekorisnim i mnogo bolje, spremnije i spretnije moderatore od narečene službenice javne televizijske kuće. Uveren sam da je i gledalište bilo žestoko podeljeno. Jeremić, u inat svemu što mu se u poslednje vreme događa, slovi i dalje za jednog od najpopularnijih srpskih političara, dočim svako medijsko, posebno televizijsko pojavljivanje Jovanovića, ne ostavlja ravnodušnim ni njegove pristalice, a posebno one mnogobrojne koji bi rado gađali sopstveni televizor kada god ga na ekranu ugledaju. A te noći je bilo ubedljivih razloga za svakojaka reagovanja. Pravi pičvajz, kazalo bi se u Preku. Produkciono-tehnička ekipa sa rediteljkom Minom Stanojević na čelu, odlično je obavila posao. Razigrani kamermani, neumorni u traženju najilustrativnijih detalja, koncentrisani video-mikser i, što je za srpske standarde sasvim neubičajeno, izvanredna rasveta Željka Petrovića, učinili su da okršaj dvojice političara, čije vreme tek dolazi, bude vrlo, vrlo upozoravajući. Baš me zanima kako se, gledajući ih, osećao Boris Tadić. Ne bih voleo da mi takvi duvaju za vrat. Kao moguće poređenje, naročito...