Ko se ljuti...

Sve je počelo u trenutku kada je pisac i upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić poslao pismo glavnom i odgovornom uredniku NIN-a Nebojši Spaiću i direktoru izdavačke kuće Laguna, Dejanu Papiću, sa zahtevom da se njegov roman „Neznanom junaku“ nikako ne uzima u obzir za NIN-ovu nagradu. U dugačkom obrazloženju, Ugričić je rekao da „ovakva NIN-ova nagrada kakvom se uglavnom pokazala u poslednjih 20 godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje“. Nesporazum je ybrzo okončan, jer su članovi žirija, još pre Ugričićevog zahteva, odlučili da njegov roman ne zaslužuje da uđe ni u najširi izbor od 30 knjiga. Slučaj pisaca Miljenka Jergovića (roman „Otac“) i Muharema Bazdulja (roman „Sjetva soli“) bio je drugačije prirode. Nastao je zbog neulaska njihovih dela ni u najširi izbor. Iz polemike na stranicama nedeljnika „Vreme“, može se zaključiti i to da ti romani ne zadovoljavaju osnovni kriterijum iz prvog člana Pravilnika o NIN-ovoj nagradi kritike, za najbolji roman godine. Naime tu, između ostalog, piše da roman prvi put mora biti objavljen „na srpskom jeziku“. A jezik kojim su pisali Jergović i Bazdulj, očigledno, nije srpski! I time je otvorena stara/nova tema - treba li menjati Pravilnik, kako bi i romani objavljeni u Srbiji, bez obzira na jezik, bili u ravnopravnoj konkurenciji. Posle najšireg izbora, iz dalje konkurencije ispao je Svetislav Basara (dobitnik NIN-ove nagrade 2006. godine), sa romanom „Početak bune protiv dahija“. To je bio povod da dnevni list „Danas“ postavi pitanje da li je iznenađenje što se poslednji roman kolumniste ovog lista, ali i NIN-ovog kolumniste, nije našao u užem izboru. Odgovarali su književni kritičari Petar Arbutina, Vladimir Arsenić i Teofil Pančić, te urednik izdavačke kuće Gradac Branko Kukić. Arbutina smatra da izbor NIN-ovog žirija više govori o Basarinom kvalitetu, nego o kredibilitetu tog žirija, a Arsenić tvrdi da je „istorija rada NIN-ovog žirija, posebno poslednjih godina, pokazala da je mnogo važnije imati prijatelje, stratešku i/ili političku podršku u žiriju, nego napisati dobar roman.“ Nagrada je ubrzo dobila i novu dimenziju osporavanja. Kada je objavljen spisak romana iz najužeg izbora, videlo se da je jedan od kandidata i Vladan Matijević (dobio NIN-ovu nagradu 2003. godine) sa knjigom „Vrlo malo svetlosti“. U „Večernjim novostima“ je objavljen tekst u kome se utvrđuje da li je ova knjiga roman ili zbirka priča, jer je pored kandidature za NIN-ovu, uvrštena i u izbor za „Vitalovu“ nagradu, kao - zbirka priča! Mileta Aćimović Ivkov objasnio je da su se on i ostali članovi NIN-ovog žirija rukovodili autorskom definicijom da je posredi „omnibus roman“. Član „Vitalovog” žirija Jovan Zivlak je, međutim, upozorio: “Mi smo ozbiljni ljudi, sa značajnim književnim i čitalačkim iskustvom, i naš stav je da Matijevićeva knjiga nikako ne može biti roman!“ U užem izboru od 16 naslova završio je svoj pohod na nagradu roman Miroslava Toholja „Zvona za Trojicu“. U intervjuu koji je dao „Pravdi“, ovaj književnik i nekadašnji ministar informisanja u vladi Republike Srpske, tu činjenicu komentariše: „Zamislite kakav bi skandal izazvala vest „NIN-ova nagrada Toholjevom romanu“. Pa zar onaj neznani junak, direktor srpskih knjiga i sekretar soroševskih magluština, jedan od komesara u ovdašnjem kulturnom plićaku, nije na vreme podviknuo na svoje stado da pase tu gde mu se kaže. Mislite li da je isključeno i neposrednije uvrtanje ušiju, čak i zbog užeg izbora?“  Pismo glavnom uredniku NIN-a Zašto, pobogu? Poštovani gospodine Spaiću! U nedavnom reagovanju na stranicama vašeg nedeljnika napisali ste da je svaka polemika o relevantnim temama dobrodošla. Nakon skandalozne odluke ovogodišnjeg NIN-ovog žirija za roman godine, kojim je predsedavao dvostruko nazočni Vasa Pavković, u isti mah i potpisani urednik nagrađene knjige (?!), obraćam vam se, manje u želji da polemišem, jer ne znam o čemu bi tim povodom istinski moglo da se polemiše, a više iz očajničke potrebe da pitam: Zašto, pobogu? Zašto ste dozvolili da pod vašom uredničkom palicom uopšte dođe do ovakve situacije, koja kao rezultat ima moralno i proceduralno možda i najsporniju odluku u decenijskom istorijatu NIN-ove nagrade? Ne obraćam se Vasi Pavkoviću – jasno je kao dan da je on zbog kolizije interesa trebalo da se bezuslovno povuče iz učešća u radu žirija – jer slični postupci pomenutoga već godinama nisu iznenađenje za ovdašnju kulturnu javnost. Ne obraćam se ni dobitnici nagrade i cenjenoj književnici, Gordani Ćirjanić, budući da nema proceduralnih osnova za to, iako ima i te kakvih moralnih razloga. (Da li neko može stvarno verovati u validnost priznanja žirija čijim radom do samog kraja predsedava urednik njegove knjige, čak i u operetskom epilogu u kojem dotični „samopožrtvovano” glasa za drugo ostvarenje?). Obraćam se vama, jer vi, kao glavni urednik, osim podrazumevane moralne, imate i nedvosmislenu insitucionalnu odgovornost u ovom slučaju. Ne samo kao stalni kritičar proze i u nekoliko navrata član žirija, nego pre svega kao dugogodišnji čitalac NIN-a, očekujem od vas reč objašnjenja za ovaj kulturni skandal. Zašto, pobogu, čak i ako ste „nasledili” ovakav sastav žirija, niste iskoristili mogućnost koja, ako se ne varam, kao obavezujuća postoji u pravilniku o dodeljivanju nagrade, a koja predviđa izuzimanje iz rada potencijalnih članova žirija koji su u profesionalnoj relaciji s piscem, odnosno izdavačem u konkurenciji? A ako kojim slučajem ta obaveza i ne postoji, zašto, pobogu, niste upotrebili svoje ingerencije postavljanja i razrešavanja članova žirija, ili bar svoj urednički autoritet, a u cilju očuvanja digniteta nagrade koja predstavlja zaštitni znak i verovatno najveći javni kapital vašeg glasila? Vaše novine s pravom se ponose uspehom skorašnje akcije za sprečavanje frapantnog povećanja poreza na imovinu građana, kao i ukazivanjem na malverzacije izvršne vlasti. Pa kako biste onda, gospodine Spaiću, okarakterisali pojavu da, recimo, najveći godišnji javni tender u državi resorni ministar demonstrativno dodeli firmi koju istodobno zastupa kao izvršni direktor, a predsednik vlade mudro ćuti? Predsedavanje Vase Pavkovića sastavu žirija koji je najprestižniju domaću književnu nagradu dodelio knjizi i izdavaču s kojima je transparentno povezan ima otprilike tu težinu i značenje. Vi ste to mirno posmatrali i svojim nečinjenjem, moram da primetim, doprineli onome što se dogodilo. I šta je sledeći korak u ovoj naopakoj „demokratizaciji” NIN-ove nagrade: trogodišnji „mandat” povlašćenom izdavaču/uredniku, ili „samoupravno” rešenje, u okviru kojeg bi nekoliko vodećih izdavača „delegiralo” svoje predstavnike, pa kom nagrada, a kom uži izbor, u veselom „balu pod maskama” na kojem bi svi imali duple identitete i ukrug glasali po principu „žrtve tempa za kvalitet”? Kritičari i urednici dolaze i smenjuju se, ostavljajući tek dobar ili rđav trag u novinama koje će trajati i posle njih s više ili manje ugleda i kredibiliteta. Voleo bih da ovo pismo razumete kao poziv za odbranu tog kredibiliteta, koji, bojim se, gospodine Spaiću, neće sam sebe odbraniti u skretanju pogleda u stranu, čak ni u tako beznačajnoj i nezanimljivoj godini koju ste vi lakonski podesno označili kao „ništa 2011”. Ako pak i vi, kao onaj Andrićev polutragični junak, mislite da je u ćutanju sigurnost i da ja pravim halabuku bez potrebe, rubrika i prostor na kojem objavljujem svoje tekstove u vašim novinama stoje vam na raspolaganju.  S uvažavanjem, Tihomir Brajović