LJudski faktor prirodne katastrofe

Bes raste među Brazilcima, dok vlada pokušava da se izbori sa posledicama katastrofalnih poplava koje su pogodile zemlju. Broj žrtava u međuvremenu prešao je 600, a policija navodi da će tačan broj biti veoma teško utvrditi jer su u katastrofi nestale cele porodice. „Toliko je nestalih i toliko onih koji verovatno nikada neće biti pronađeni”, kaže Angela de Silva iz Teresopolisa, koja strahuje da je izgubila 15 rođaka, od koji su petoro deca. “Ništa nismo mogli da učinimo. To je bio pakao.” Dostava pomoći ide sporo, helikopteri otežano lete zbog nepovoljnih vremenskih prilika, mnoga mesta u kojima su se stacionirali preživeli takođe su teško dostupna i do njih ne stižu hrana, voda i medicinska pomoć. „Voda je loša, ali ljudi su primorani da je piju. Nema hrane. Imao sam meso kod kuće, ali se pokvarilo”, kaže Amari Souza iz Teresopolisa. Helikopteri koji stižu samo spuštaju povređene, ali voda i hrana ne stižu. Souza se plaši da pomoć neće ni stići uskoro. Na planinama 100 kilometara od Rio de Žaneira kiša neprekidno pada od 1. januara. Obilne padavine izazvale su klizišta u gradovima Nova Friburgo, Teresopolis i Petropolis. Hiljade ljudi su bez krova nad glavom. Blato koje je ostalo nakon poplava, na nekim mestima dostiglo je dubinu do tri metra, putevi su zbrisani, električne linije su uništene. Mauricio Berlim iz Teresopolisa je četvrta generacija u porodici koja vodi mrtvačnicu. Već dan pošto je počela poplava našao se u garaži policijske stanice okružen telima beba i staraca. Sledećeg dana dobio je porudžbine za 100 sanduka. „Radim ovaj posao i čak ni ja ne mogu da se nosim sa ovim što vidim”; kaže Berlim. “Ovo je kao Haiti. Kao cunami. Kao da je veliki talas došao i uništio sve i svakoga”. Vlada je angažovala sve raspoložive snage, uključujući i vojsku, ali spasioci još uvek ne uspevaju da dođu do svih udaljenih područja ugroženih poplavama. „Volonteri obavljaju veliki posao, vlada ne čini ništa”, kaže Fernando Pfister, koji je izgubio četvoro dece. “Ne dozvoljavaju nam ni da se vratimo i sami tražimo stradale. Voleo bih da nikada nisam glasao za Dilmu Rusef!” Novoizabrana predsednica Dilma Rusef tek je stupila na dužnost 1. januara i do sada nije imala priliku da se pokaže. Stambena izgradnja i raseljavanje ljudi sa rizičnih područja bila je i jedna od centralnih tema Dilmine kampanje, a već u prvim danima mandata nesreća je izbacila u prvi plan temu bespravnih naselja. Dilma je, na optužbe koje stižu na račun onih koji su bespravno gradili, odgovorila: „Kada nema stambene politike, gde da žive ljudi koji minimalno zarađuju?” Veliki broj stradalih živeo je na ugroženim područjima sklonim klizištima, gde je zemlja jeftinija, u kućama koje su sami izgradili, najčešće bez dozvole, uglavnom od drveta. One su, naravno, prve uništene u ovakvim okolnostima, ali siromašni stanovnici divljih naselja uglavnom nisu ni imali previše mogućnosti izbora. Vlada je sada za pomoć ugroženim područjima odvojila 418 miliona dolara, ali to nije ublažilo bes stanovnika postradalih mesta. Sa svih strana sada stižu optužbe da je nesreća ipak mogla da se predvidi i da bi broj žrtava bio daleko manji da je vlada preduzela odgovarajuće mere.Tokom kišnih sezona u Brazilu reke često poplavljuju teren i svake godine poplave odnesu stotine života. Vlada je, međutim, nedavno upravo smanjila budžet za prevenciju katastrofa za 18 odsto. Kastelo Branko, iz neprofitne organizacije Kontas Abertas koja se bavi kontrolom novca koji troši vlada, kaže za “Gardijan” da su lokalni političari u ugroženim područjima propustili da konkurišu za sredstva za prevenciju katastrofa iz vladinog budžeta, jer nisu obezbedili odgovarajuće geološke studije. Ili nisu mogli da pronađu stručnjake da ispitaju zemljište i naprave predlog za budžet, ili nisu imali novca da ih plate. „Novac za prevenciju se često koristi u političke svrhe, više od pola prošlogodišnjeg državnog fonda za sprečavanje katastrofa otišlo je u Bahiju gde se ministar zadužen za taj novac kandidovao za guvernera”, kaže Kastelo. “Brazilske političare i inače bije glas da više vole da daju novac na saniranje štete, nego na prevenciju. Osnovne mere prevencije su izgradnja i deblokiranje odvoda, sprečavanje erozije zemljišta i pomoć siromašnima da ne grade na jeftinom ali ugroženom području. To je naravno manje popularno nego kada se sve desi - mahati novcem za pomoć. Policija i vojska pokušavaju da pomognu u mestima gde su smešteni preživeli, ali nedostatak vode i hrane postaje sve veći problem. Major Aleksandar Aragon kaže da je dobio trostruki zadatak – da pomaže u spasavanju preživelih, da pomaže u identifikaciji tela i da sprečava krađu. Broj mrtvih raste iz dana u dan, a oni koji su preživeli nemaju smeštaj i suočeni su sa borbom za hranu i vodu. La Ninja Istovremeno sa poplavama u Brazilu katastrofalne kiše pogodile su i Australiju, Sri Lanku i Filipine. Stručnjaci govore da je reč o La Ninji, prirodnom fenomenu koji je tipičan za Tihi okean, a koji nastaje kada jaki vetrovi pokrenu hladnu vodu koja onda potiskuje topliju, priobalnu, i usled isparavanja dolazi do oluja i obilnih padavina. Australiju su pogodile najteže poplave u poslednjih sto godina. Čitava severoistočna pokrajina Kvinslend je poplavljena, poginulo je 27 osoba, a oko 14.000 je ugroženo. U Sri Lanki život je izgubilo najmanje 13 ljudi, a oko 200.000 je raseljeno i smešteno u privremene kampove. U južnom delu Filipina poginule su 42 osobe, a još petoro se smatra nestalim. Evakuisano je oko 400.000 ljudi, uništeni su usevi, mostovi i putevi. Prema izveštaju Oksfama iz 2009. godine, koji je preneo „Independent“, godišnje je oko 250 miliona ljudi ugroženo prirodnim katastrofama, a čak 98 odsto njih sušama i poplavama. Procenjuje se da će se do 2015. broj ugroženih povećati za 50 odsto, tako da će 375 miliona ljudi godišnje patiti od posledica katastrofa izazvanih vremenskim neprilikama.