I tebe sam sit kafano

Kafane su krive za sve! Uzvičnik! Da nema kafanskog života, ne bi bilo one slobodne, lepršave misli... a ne bi bilo ni onog bezrazložnog optimizma, koji je tako stran današnjoj Srbiji. Kafane su nosioci najvećih pošasti koje srpski rod može da zamisli – tu se jede, pije, puši, peva, a bogme, registrovana je i pojava da baš u kafanama priča ko šta hoće – dakle, sve ono što nije poželjno raditi jer, ili narušava zdravlje ili atakuje na vladajući moral... ili bar na vladajuću nomenklaturu! Toj mrskoj pojavi – kafani po sebi – majka otadžbina pokušava da doaka od sâmog svog postanka. Prvo je nadležnim organima za sprovođenje reda i mira, zasmetalo bludničenje po ovdašnjim kafanama i kao takvo, proterano je raznim dekretima i sredstvima prinude, još va vremja Miloša Obrenovića. Od tog doba pomenuta rabota prešla je u nadležnost onih koji su bili zaduženi za njeno iskorenjivanje. To, da je politika kurva, znano je od pamtiveka, ali tek je ovdašnja politička praksa od toga sočinila državnu religiju! Potom je država iz kafana proterala kocku. Moralno je kockati se ugledom porodice, familije, firme... pa, čak i države, nije ni tako nepoćudno boraviti u kladionicama i kockarnicama. Kockati se u kafani... e, to je porok! Pošto je kafana žilava tekovina, od čvrstog materijala sagrađena, baš kao i njeni stalni posetioci – ni ta mera nije pripomogla da država iskoreni kafanski život. Trebalo je smisliti nešto što će udariti u njegove temelje. I država se dosetila – treba atakovati na duvan i piće! Ako neko može da zamisli kafanski život bez duvana i pića, taj može da zamisli sve: Srbiju do Šar planine, Dačića kao najevropljanina, Palmu s akcentima i sve Betovenom pride, Velju Ilića sa „Bontonom“ pod miškom, a tek Mrkonjića... njega takav ne mora ni da zamišlja, priviđaće mu se u svakom trenutku „pre roka“ – a naročito za vreme seksa. Duvan se, dakle, kao najveća pošast današnjice, konačno proteruje iz kafana! Država brine o zdravlju svojih podanika! Još samo fali da konobari teraju goste da rade gimnastiku... znate već ono „odruči – obruči“, „maši nožicama“... itd – pa da kafane postanu nosioci zdravog života! Jedini je problem taj što oni koji bi da umru zdravi – ne posećuju kafane. Takvima je i teretana dovoljna! Borbom protiv pušenja Srbija će pre da stigne u EU! Malo morgen, što bi rekao onaj što je zbog prekomernog „pušenja“ sahranjen u svom dvorištu. Pušenje je organska potreba za pojedince, poput kiseonika. Zaista ne znam šta su ljudi disali pre pronalaska kiseonika 1874. godine, ako su uopšte disali – ali analogno tome: mada ne znam šta su Evropljani pušili pre no što je duvan stigao iz Amerike – moraće na to da se vrate! I konačno, kao tačka na i (latinično, da oproste ljubitelji ćirilice), kao kruna svih napora države, e da bi doakala kafanskom životu – najavljeno je proterivanje alkohola iz kafana! Proneo se glas, naime, da će konobari imati obavezu da cinkare one koji su prekomerno konzumirali a potom seli u sopstveno prevozno sredstvo... Do sada su se konobari bavili cinkarenjem na nervnoj bazi, onako iz duše, za svoj groš... a sada imaju i radnu obavezu! Nekada je u kultnim beogradskim kafanama bilo toliko ljudi da se svaki normalan gost posle pete ture zapitao – A koji sam ovde ja? Danas se ne pita jer nema gde... Nekada su se najlepši podočnjaci pravili u kafanama. Danas je za to dovoljan i kompjuter. Potpuno razumem državu. Konačno je na dobrom putu da iskoreni kafanski život i u tu svrhu, kao opravdanje, koristi duvan i alkohol. Duvan je štetan po zdravlje a u alkoholu garantovano ima ženskih hormona, jer kada čovek prekomerno popije – ne zna da vozi automobil, ima problema sa parkiranjem... a bogme, počne da priča i stanovite gluposti. Gost kafane, koji puši i pije – definitivno je biće nižeg reda. Samo još nedostaju natpisi „Zabranjeno hraniti i pojiti goste“, pa da utisak o tretmanu bude kompletan. Kafana ovde nema šta da traži! (Autor je novinar, satiričar i književnik)