Radio-Mileva, glasine, fama

Fama, govorkanje, brbljanje šire se brzinom vatre, poplave, stihije. Što je više skrivanja i potiskivanja istina, ili informacija, što je društvo zatvorenije, u njemu bujaju i sve uočljivije javnost oblikuju poluistine, ono što smo načuli i drugima prepričali - glasine. Različiti su interesi onih koji glasine produkuju, šire, kao i onih kojima je stalo do istinskog uvida u život koji žive, u vlast i lidere kojima poklanjaju poverenje. I ne samo poverenje. Nagađamo kakav je ovaj ili onaj čin ili čovek, Đelić ili Dinkić; do nas iz različitih pisanih i usmenih izvora stižu protivrečne informacije. Tek što ste otpočeli tiradu o nekom vašem favoritu, čovek do vas, koji vam može biti i prijatelj, gnevno i razdraženo vas uverava da je čovek koga vi hvalite nešto najgore što nam se moglo desiti! Mi smo među majstorima zataškavanja, guranja istine pod tepih. Kažemo mi „istinu na sredu“, ali se zalaganje za jasne odnose i istine pretežno odnosi na govor o krivicama onih koje smo svrgli sa vlasti, ili jednostavno na ljude koji ne dele naša mišljenja. Naša štampa i usmena javnost pune su afera, priča od kojih vam se diže kosa na glavi! I pitamo se, da li je to moguće? Bez zanovetanja: naša javnost je preplavljenja nagađanjima, spekulacijama, često monstruoznim pričama o događajima i akterima nedavne i minule istorije. Da ti pamet stane! Šta sve nećeš čuti o Janku i Marku, naravno pošto ova dva pobratima siđu sa vlasti! Pitanje glasi: kome je u interesu da vodu muti? I zašto je danas tako teško utvrditi da li je nešto tačno ili je u pitanju samo glasina koja ne podriva samo jednog lidera, već i veru i poverenje u ukupan politički sistem i njegove glavne „izvođače radova“? Strah je moćan regulator ljudskih odnosa i verovanja, osobito u sredini u kojoj još posreduje tradicionalni slogan – živi i gledaj svoja posla, istina je i tako mnogima koji su je zastupali došla glave! Dakako, i oni koji bi želeli da žive u istini imaju svoj interes i nečim su zakinuti, osujećeni. Ne govorim, dakle o pravednicima, posvećenim nosiocima istina. Jednostavnije: ima puno razloga, onih koje nasleđujemo i onih koji nas motivišu da okrećemo leđa istini, da lukavimo i odbijamo da istini pogledamo u oči. Da ne govorim o slepoj istini, ili istini čiji pogled još nismo ni uhvatili. Sve je više pričaonica, ali se ovim širenjem onih koji imaju, ili prosto žele nešto da kažu, ukus za istinu nije ojačao. Naprotiv, istina je relatizovana i privatizovana do neprepoznatljivosti. A može li biti nečeg goreg i otrovnijeg od zajednice u kojoj više nije važno, a nije ni moguće uspostaviti razliku između ordinarne laži i istine? Fama je latinska reč koju široke mase slobodno prevode kao vesti Radio-Mileve, ili u odrednicama kakve su rekla-kazala, kruži priča, kaže mi jedan dobro upućen lik... i najzad, narod priča, pa i veruje: gde se šuška, gde se govorka, tu nečeg ima. Fama, ili neman glasine i govorkanja su, između ostalog, osveta marginalaca, onih koje niko nizašta ne pita i koji se na taj način uključuju u oblikovanju javne scene, svakodnevlja. Strategija širenja izmišljenih priča-glasina i drugih vrsta neformalnog govora osobito je u širokoj upotebi u usmenim sredinama kakva je i naša. I ono što je ugrožava, masa često ne prihvata kao istinu, već ovakve glasonoše izlaže mukama sve dok se ne uveri u krajnju istinitost glasonošenih nepovoljnih vesti. Tako je po Plutarhu nastradao berberin koji je 413. godine pre nove ere proneo vest o uništenju atinske flote u Sirakuzi. Atinjani su berberinovu istinu odbacili kao zlonamernu glasinu i nesrećnog berberina bacili na muke sve dok se nisu, posredstvom drugih izvora, uverili da je revnosni berberin govorio istinu. A to je uvek, pa i danas, bilo rizično. Tračarenja, blebetanja, ogovaranja idu zajedno sa teškoćama da u javnost prodre istina. Nagomilane nejasnoće i nerazrešene dileme su plodno tlo za nastajanje i širenje vesti Radio-Mileve. Najzad, šta je ideologija već moć, umeće, veština usmenog tumačenja znakova i figura. Varka, zavaravanje, intenciozno tumačenje stvarnosti dobijaju rat ne samo oružanom već i veštinom govora i zamračivanja istine. Jedan zamašan deo današnje štampe preuzeo je glas naroda koji ćuti ili šapuće. Varirane priče „lete“ od usta do usta, od tabloida do tabloida, od nedeljnika do nedeljnika. „U glasini govori odsutna masa... fama počinje tamo gde motivi vlasti postaju neprozirni“.