Kopanje po korupciji

Možda deluje malo zaobilazno, ali, lako bi se moglo desiti da se na kraju pokaže da put prema Briselu vodi preko – „Kolubare“. A tamo je došlo do ozbiljnog zastoja čije se raščišćavanje i ne nazire. Baš u danu kada su visoki zvaničnici Srbije, predvođeni premijerom Mirkom Cvetkovićem, u Briselu tvrdili da su, predajom rekordno brzo popunjenih odgovora na Upitnik Evropske komisije, postigli značajan napredak na evropskom putu, naime, dobar deo TV gledalaca u domovini skandalizovao se prateći priču o neverovatnim razmerama korupcije u preduzeću – simbolu oktobarskih promena nakon kojih se Srbija zvanično zaputila prema Evropi. Novi serijal “Insajdera” TV B92 otpočeo je gorkom pričom o poslovanju rudarskog basena „Kolubara“ – čiji su radnici, pre 11 godina, pružili herojski doprinos svrgavanju režima Slobodana Miloševića. I preko čijih leđa su se, po svemu sudeći, u “postmiloševićevskoj eri” bogatili ljudi sa nešto drugačijom političkom zaleđinom („Insajderova“ priča otkriva neke od načina bahatog trošenja novca iz vremena kada je na čelu preduzeća bio kadar iz redova Demokratske stranke Srbije). Gledaoci su imali priliku da saznaju gde su sve završavali prihodi strateški važnog državnog preduzeća, od čijeg uglja se proizvodi polovina struje u Srbiji: tako je, recimo, u periodu kada je „Kolubara“ beležila gubitak od skoro 10 milijardi dinara, više od 140 miliona dinara u vidu donacija poklonjeno raznim udruženjima, među kojima je, recimo, Srpski sabor Dveri. Jedan od radnika „Kolubare“ dobio je 1.000 evra da bi posetio Hristov grob u Vitlajemu, a osim o duhovnoj vodilo se računa i o fizičkoj lepoti - 100.000 dinara otišlo je kompaniji Mis YU za izbor za mis. Novac je iz „Kolubare“ ispumpavan i uz pomoć fiktivnih računa, o čemu najbolje govori slučaj plaćanja rada vozaču privatnog preduzeća koji je, nadljudskim naporima, radio puna 4 dana po svih 24 sata dnevno. I još mnogo sličnih čuda desilo se u blizini rudničkih kopova. Gorka priča o zloupotrebi „Kolubare“, nažalost, samo je vrh ledenog brega korupcije u Srbiji, u čijem su stvaranju krupan doprinos dali upravo partijski kadrovi raznih boja. Prema jesenašnjem istraživanju agencije „Medijum Galup”, sprovedenom u okviru UNDP projekta „Podrška institucijama u borbi protiv korupcije“, čak 83 odsto građana Srbije kaže da je korupcija uobičajena praksa, a najkorumpiranije su, prema mišljenju njih 74 odsto, upravo političke partije. Samo procenat manje, 73 odsto građana smatra da je to zdravstvo, dok 68 odsto ispitanika kao najnepoštenije označava sudije. Ne žale se samo građani: borba protiv korupcije redovno se nalazi u vrhu liste zahteva EU, što Srbija redovno obećava. A rezultat? Organizacija Transparentnost Srbija analizirala je odgovore iz Upitnika koji se odnose na korupciju i zaključila da su oni “nedovoljno kvalitetni, mada nepravilnosti nema”. Drugim rečima – Srbija bi nešto bi htela da učini, ali pod uslovom da ne boli mnogo. I da ne kopa do rudničkih dubina.