MMF nam ipak treba

Aktuelni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ističe u aprilu. Do tada će biti održana još jedna, sedma, revizija, a da li će srpske vlasti i posle proleća pregovarati i piti vino sa čelnicima MMF-a odlučiće isključivo Vlada Srbije koja se, kako saznajemo, u vezi s tim pitanjem još nije sastala. Interesi se nesporno razlikuju. Misija MMF do sada je bila gvozdena zavesa koja najmanje treba ministrima posebno u predizbornoj godini, ali i zaštitnik građana kojima će stege aranžmana srednjoročno sigurno doneti dobro. Aranžman, vredan tri milijarde evra, počeo je da funkcioniše u maju 2009. godine. U šest zvaničnih poseta, Misija MMF-a se sastajala sa guvernerom, ministarkom finansija, ministrom ekonomije… te potpredsednikom Vlade Jovanom Krkobabićem. Uspevala je da ubedi vlasti Srbije da odustanu od povećanja plata i penzija, pa popuštala. Bilo je gore pa dole i sa fiskalnim deficitom, provejavale su informacije i o potrebi za povećanjem PDV-a, ali je Mlađan Dinkić bio protiv… Da li zbog podruma vina Miodraga Radovanovića gde su Dinkić i Jelašić vodili čelnike MMF-a, ali Albert Jeger i Bogdan Lisovolik su Vladi Srbije u više navrata gledali kroz prste. I pre nekoliko godina, razgovori srpskih vlasti sa Svetskom bankom bili su uspešno završeni baš posle posete ovoj vinariji. Treba li Srbiji MMF i posle aprila 2011. godine? Koliko nam je ova međunarodna organizacija pomogla znajući da smo prošle godine pošteno probili zacrtani nivo inflacije? I da li bi MMF odigrao ključnu ulogu u 2011. s obzirom na to da je reč o predizbornoj godini kada se po pravilu previše troši? Pođimo od MMF-a. Kako su potvrdili za NIN, odluka o tome da li nastaviti program u nekoj formi ili ne, “isključivo je želja vlasti”. “Na tu temu još uvek nismo imali formalnu diskusiju. Ključno pitanje je da li vlasti u ovom trenutku vide dovoljno koristi od programa sa MMF-om. Srpska ekonomija je ranjiva na spoljne i druge šokove i najbolji odgovor je jaka ekonomska politika usmerena na glavne slabosti. A ova politika može biti implementirana sa programom MMF- a ili bez njega. Na primer, držati se nedavno donesenih fiskalnih pravila bilo bi od izuzetnog značaja – kaže za NIN stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik. Ekonomisti su složni – Srbiji je Međunarodni monetarni fond definitivno potreban i posle isteka aktuelnog aranžmana. Ocena je da je MMF doneo dobroga, mada se sa pojedinim rezultatima (najviše inflacijom) nikako ne možemo pohvaliti, ali i da nam stroga kontrola narodne blagajne posebno treba u predizbornoj godini. MMF je, tvrde, potreban i zbog toga jer ćemo sigurno imati visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i narednih godina. Takođe, globalna kriza je smanjila raspoloživa sredstva na finansijskim tržištima, pa ne možemo da očekujemo značajan priliv kredita. Ekonomista Nebojša Savić je davno, krajem osamdesetih godina, radio u MMF-u kao mlad i perspektivan stručnjak iz Srbije, ali se posle dve-tri godine vratio u zemlju. Danas kaže da je Srbiji od aprila ovakva međunarodna institucija apsolutno potrebna. “Pokazalo se da smo nesposobni da vodimo ekonomsku politiku u vreme krize i da nam treba neko stariji ko će i da nas utera u okvire. Videlo se da znamo šta treba da radimo, ali da nam treba i fond koji će to da sprovede. Tim pre što ide izborna godina, kada je potrošnja pojačana”, kaže Savić za NIN. Šta je Srbija dobila, a šta izgubila, zahvaljujući aranžmanu? Teoretski, aranžman je dobar signal za strane investitore. Ovakva vrsta kontrole, svetskog rejtinga, koliko-toliko, daje veću garanciju za stabilnost makroekonomije, nego što to može jedna vlada usred krize. S druge strane, program sa MMF-om obično piše sam Fond, a ne Vlada, što nije isto, zajam naravno i košta… Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da MMF u Srbiji ima svoje prednosti, ali i nedostatke. “Sadržinski posmatrano, ukoliko bi Vlada imala svoj program, znala šta želi i bila sposobna da se na njega obaveže, aranžman bi bio veoma dobar budući da bi bio supotpisan sa MMF-om. To bi stabilizovalo očekivanja investitora, ali i omogućilo centralnoj banci da ostvari svoje ciljeve kada je reč o cenama i kursu”, kaže Gligorov za NIN. Vlada bi, dakle, nastavlja naš sagovornik, trebalo da zna šta želi da postigne programom sa MMF-om. “Budući da Srbiji kredit nije trenutno potreban, MMF bi mogao da bude koristan tako što bi bio supotpisnik Vladinog programa u naredne, recimo, tri godine. Naravno, Vlada bi trebalo da ima takav program, a centralna banka bi u načelu, za takav aranžman bila zainteresovana”, priča Gligorov. Takvo preuzimanje obaveza, dakle, ali na srednjoročni plan, bila bi glavna dobit programa sa Međunarodnim fondom. Gde Gligorov vidi nedostatke? ”Najpre, Vlada bi trebalo da ima takav program. Srpske vlade vole da donose odluke od slučaja do slučaja, posebno pred izbore. Usled toga, programe sa MMF-om obično piše MMF, a ne sama vlada. To nije dobro ni za Vladu ni za MMF, jer postoji značajan rizik da će takav program, politički posmatrano, biti neostvarljiv. Tako bi program postao problem, a trebalo je da bude deo rešenja. Konačno, budući da program ne sadrži kreditni aranžman, a veoma je često da programi koji ne sadrže kreditne obaveze i nemaju neki veliki operativni značaj - kaže Gligorov. Ni MMF u svojim namerama ne uspeva baš uvek, pokazuje iskustvo. Najbolji primer je susedna Rumunija, gde je ova međunarodna institucija priznala neuspeh programa koji je finansirala u ovoj zemlji i izrazila razočaranje što se rumunska ekonomija nije oporavila. Analitičari ocenjuju da je ovo prvi put da je neki visoki zvaničnik MMF priznao neuspeh projekta izlaska Rumunije iz krize. Narodna banka Srbije, čini se, imala je najviše pehova tokom aktuelnog aranžmana. Prošle godine, podsetimo, inflacija je umesto maksimalno zacrtanih osam odsto, po zvaničnoj statistici dogurala do 10,3 procenta. Centralna banka, dakle, nije uspela da ispuni svoj osnovni cilj o stabilnosti cena. S tim u vezi, još više ima smisla pitanje da li je NBS povlačila prave poteze i kako je vodila monetarnu politiku tokom aranžmana sa MMF-om. Profesor na Ekonomskom fakultetu Đorđe Đukić kaže da činjenica da je prošle godine probijena ciljana stopa inflacije govori da koordinacija između fiskalne i monetarne politike nije bila na zadovoljavajućem nivou. ”Da jeste, ne bismo imali toliki rast cena na malo ili bi preduzeli adekvatne mere. Za vreme aranžmana Srbija je postala i rekorder po stopi inflacije u regionu. S druge strane, potrošili smo 2,4 milijarde evra, samo da bi sprečili sunovrat dinara, i to parama koje smo pozajmili”, nabraja Đukić poraze Srbije. Naš sagovornik kaže da je MMF ušao u aranžman sa Srbijom da bi sprečio širenje krize u regionu, a ne zbog njegovih dugoročnih reperkusija na Srbiju. “Nismo sposobni da efikasno vodimo ekonomsku politiku i koordiniramo mere i tu je kontrola MMF-a dobro došla”, jasan je Đukić. Na pitanje da li nam MMF treba i posle aprila, Đukić kaže da je bolje da ostane i to kao dopunski kontrolor da uradimo ono što smo zacrtali. ”Da imamo institucije koje su to same sposobne, pomoć nam ne bi trebala, što je uostalom slučaj i u mnogim zemljama u regionu”, kaže Đukić. Još 2006. godine guverner Narodne banke Srbije (sada već bivši) nije se libio da kaže da je MMF bio taj koji je Vladu stalno pritiskao da započne privatizaciju javnih preduzeća i da smanji javnu potrošnju. “Da sam ja na mestu Vlade, sigurno se ne bih bavio restrukturiranjem i rešavanjem ključnih problema koji mi sigurno neće doneti dodatne poene. Dakle, ja njih ljudski shvatam da imaju druge prioritete nego da sebi natovare još jedan problem sa MMF-om”, rekao je Radovan Jelašić, pre četiri godine. Toliko o tome koliko bi gvozdena zavesa danas odgovarala Vladi. Okolnosti da aranžman sa MMF ističe u aprilu, u predizbornoj godini, ne idu nam dakle naruku. Posebno zato što nam javni dug rapidno raste. Samo za godinu dana je skočio za trećinu na 41,5 odsto (po kriterijumima MMF za zemlje poput Srbije je dozvoljeno 40 procenata). LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, upozorava da je naša država sklona da troši novac bez kontrole. Problem je još veći znajući da i ovako imamo oskudna sredstva. Ako Vlada bude trošila više nego što zarađuje, što može da se dogodi zbog predstojećih izbora, ostanak MMF-a i te kako može da bude koristan. Jeste da postoje tela koja kontrolišu javni sektor, i to stručna, ali ona zapravo pomažu Vladi“ - kaže Savić. S tim u vezi, naš sagovornik ne veruje mnogo ni novom trećem kontroloru državne kase Fiskalnom savetu. Produžili ili ne produžili aranžman, Narodna banka Srbije i dalje će sarađivati sa MMF-om. “Fond će pratiti rezultate dogovorenog programa, odnosno ekonomskih kretanja. Provera će biti dva puta godišnje. Biće nastavljene i godišnje konsultacije na osnovu kojih će oceniti privrednu situaciju u zemlji i adekvatnost mera ekonomske politike – sve to su nam potvrdili u centralnoj banci. Evidentno je da bi zbog odlaska MMF-a jedino mogli da odahnu ministri jer će se osloboditi one gvozdene zavese sa početka teksta. Doduše, pitanje je koliko dugo, jer ako se budu previše opustili, umesto međunarodne zavese bi vrlo lako mogli da ih stignu još ozbiljniji domaći problemi. Evidentno je i da nas posao na reformama tek čeka. Sa ili bez MMF-a. Stari model razvoja se istrošio i sada moramo da se okrenemo prerađivačkoj industriji. Moramo više i da investiramo, a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu. U javnom sektoru su potrebne duboke reforme penzijskog sistema, te nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu. Podrazumeva se i nastavak privatizacije, prvenstveno komunalnih preduzeća, ali i reforme u domenu politike upravljanja gradskim i građevinskim zemljištem. U narednih nekoliko godina u infrastrukturu bi godišnje trebalo ulagati po dve milijarde evra. Biće bolje ako sve to bude kontrolisao MMF. Jer velike su pare u pitanju. Samo od prodaje “Telekoma” kroz koji mesec, u budžetsku kasu bi trebalo da se slije najmanje 1,4 milijardu evra. Aranžmani • 185 miliona dolara - hitna postkonfliktna pomoć 2000. godine • 317 miliona dolara - stendbaj aranžman 2001. godine • 829 miliona dolara - trogodišnji finansijski aranžman 2002. godine • tri milijarde evra - stendbaj aranžman januar 2009. godine, proširen u maju iste godine MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stendbaj aranžman, vredan oko tri milijarde evra, koji će trajati do aprila 2011. godine U četiri tranše Srbija je povukla oko 1,45 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, pri čemu je u okviru treće tranše povukla samo polovinu sredstava i 15 odsto četvrte tranše kredita