Loš početak

Taj zakon je stupio na snagu 1. januara. Sada Mađari koji žive u susednim zemljama mogu da dobiju mađarsko državljanstvo ukoliko govore mađarski i mogu da dokažu da imaju mađarske pretke. Vlada Viktora Orbana razmišlja i o davanju prava glasa, pa čak i poslaničkih mesta u parlamentu. Burne reakcije je izazvala činjenica da se delovi susednih zemalja, na koje se odnosi ovaj zakon, poklapaju sa granicama tzv. velike Mađarske, koja je nestala Trijanonskim mirovnim ugovorom 1920. godine, kojim je država, poražena u Prvom svetskom ratu, izgubila dve trećine svoje teritorije i više od tri miliona sunarodnika. „Ako Mađarima koji žive van domovine damo državljanstvo, onda ostajemo na vlasti dvadeset godina” – rekao je 2006. godine Ištvan Mikola, bivši ministar zdravlja. Želja bliskog saveznika Fidesovog lidera Viktora Orbana tada nije mogla da se obistini jer Fides gubi na izborima. Četiri godina kasnije, desničarski populistički Fides osvaja dvotrećinsku većinu u parlamentu i kao prvi korak Orbanova vlada je maja prošle godine pogurala zakon o državljanstvu. Ovo će naići na različite reakcije u susedstvu. Najoštriji odgovor je stigao iz Slovačke. Tamo je odmah usvojen zakon kojim svi koji uzmu strano državljanstvo gube slovačko. Rumunija, koja je dala svoje državljanstvo za više od stotinu hiljada građana Moldavije, nije kritikovala mađarski zakon, dok su ukrajinski političari izjavili da njihova regulativa ne dozvoljava dvojno državljanstvo. I Srbija se uzdržala od komentara. Beograd nije zvanično protestovao protiv zakona, jedino je jasno stavio do znanja da pripadnici policije i vojske ne mogu da imaju državljanstvo druge zemlje. Procenjuje se da bi oko pola miliona od ukupno 2,5 do tri miliona Mađara moglo zatražiti državljanstvo. Najaktivniji su Mađari u rumunskoj Transilvaniji gde su desetine hiljada, od njih 1,7 miliona, već podnele zahteve. „Hiljade ljudi je u Vojvodini do sada zatražilo mađarsko državljanstvo i ako neko hoće da zakaže sastanak za dostavljanje zahteva u generalnom konzulatu u Subotici, može da dobije termin tek posle avgusta”, rekao je NIN-u Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine. U Slovačkoj, Mađari se plaše da zatraže državljanstvo i izgleda da nisu promenili mišljenje ni nakon što je mađarski predsednik Pal Šmit bio u Slovačkoj i zauzeo se da tamošnji Mađari iskoriste priliku koju im je dala matica. U Ukrajini ne postoje procene o broju etničkih Mađara koji su zatražili dvojno državljanstvo. „Ovako je dobro, ne želimo da ukrajinske vlasti znaju koliko je nas odlučilo da uzme državljanstvo. Centralna vlada nas ne sprečava, ali nikad ne znate šta će lokalni lideri uraditi, da li će nas ucenjivati”, rekao je NIN-u Mikloš Kovač, šef Asocijacije supkarpatskih Mađara (KMKSZ). Sada Budimpešta planira da da i pravo glasa susednim Mađarima. Laslo Kever, predsednik parlamenta, izjavio je da bi bila diskriminacija ukoliko bi deo mađarskih državljana bio lišen tog prava. Najavio je da Fides želi da rezerviše i nekoliko mesta u parlamentu za njih. Fides računa na glasove „stranih Mađara” na izborima 2014. godine. Sudeći po anketama, oko tri četvrtine tih ljudi bi glasalo za partije desnog krila u domovini, tako da ako Fides bude u mogućnosti da mobiliše ovaj deo birača, može da računa na stotine hiljada glasova. Vlada je čak spremna da se upusti u borbu i sa onim političarima iz Evropske unije koji kritikuju ovaj zakon. Vlada takođe zanemaruje nezvanična upozorenja iz Brisela da postoji bezbednosni rizik davanjem državljanstva jedne EU-članice građanima zemalja izvan šengen-zone i Evropske unije.