Arhiva

Potemkinova sela

Budimir Mrdović, Aranđelovac | 20. septembar 2023 | 01:00
Svetska ekonomska kriza nije od juče. Ona je zakasnela posledica Hladnog rata i predstavlja pelenov krem na pobedničkoj torti evroatlantskih saveznika. Kriza evra je kvantitativni odraz krize političkog i socijalnog koncepta Evropske unije koja u osnovi predstavlja hladnoratovski koncept Potemkinovog sela koje je imalo za cilj da bude izglancan i pažljivo aranžiran izlog okrenut prema zemljama istočnog bloka. Cilj čitavog projekta bio je da građanima istočne Evrope prikažu našminkano lice kapitalizma kao humanog i bogatog društva (ovo drugo je tačno), koje brine o svojim građanima i razvija koncept socijalne države u kojoj se vrši pravedna raspodela nacionalnog bogatstva. Toga do sada niti je bilo, niti će biti. Namera kreatora ovog koncepta bila je da podstakne nezadovoljstvo građana konkurentskog bloka i time izazove njegovo urušavanje iznutra. Zadatak je obavljen porfektno, istočni blok se urušio, a pobednička euforija koja je  trajala do skoro, počela je naglo da splašnjava, jer je počeo da pristiže račun za hladnoratovsku darežljivost zapadnih vlada prema svojim građanima koji su, u stvari, čitavo to vreme živeli na kredit koji će, sa velikom kamatom, morati da vraćaju godinama. Padom Berlinskog zida i faktički i simbolički su prestali da važe razlozi za idiličan odnos vlada, radnika i poslodavaca u zemljama evroatlantskih saveznika. Ovo što viđamo u vestima iz tih zemalja i ono što se najavljuje da će se desiti u bliskoj budućnosti je „tektonski poremećaj“ nastao rušenjem Berlinskog zida.  Na šta će sve to izaći, zna se. Istorija se ponavlja. To će prvo osetiti strani radnici, a ostalo smo, ne tako davno, već u više navrata, videli. Evropa ima bogato istorijsko iskustvo u rešavanju, kako unutrašnjih, tako i međudržavnih konflikata. Kriza u Srbiji je, takođe, posledica uređenja društvenog miljea po konceptu Potemkinovog sela. Silan novac od kredita (nikad nismo bili zaduženiji), privatizacije i donacija je proarčen na potrošnju da bi se dala svetost oktobarskoj revoluciji i revolucionarima sa ciljem da se narkotizuje javno mnjenje i da se u euforičnoj atmosferi, koja je brižljivo kreirana, izvrši prvobitna akumulacija kapitala. Posao (zadatak) je, uglavnom, završen, a problemi koji su pred nama su cena jedne nečasne operacije koja je, ne samo ekonomski, već i moralno opustošila Srbiju.