Atak na budžet

Da je država smogla snage i pameti da na vreme, u skladu sa dogovorom sa MMF-om smanji broj zaposlenih u javnom sektoru za desetak odsto, ostvarila bi godišnju uštedu od 30-tak milijardi dinara. Dobit bi bila dvostruka. Imali bismo manju, efikasniju administraciju, ali bolje plaćenu. Jer sa tridesetak milijardi više u budžetu mogao se ispuniti dobar deo sadašnjih zahteva prosvetara, zdravstvenih radnika i policije. Čak i sa, kako je procenjeno, jednom izgubljenom godinom sa aspekta ušteda, zbog isplate socijalnih programa, da je do racionalizacije javnog sektora došlo 2008. godine, već bi se u 2010. otvorio prostor za bolje plaćene i više motivisane profesore, lekare i policajce. „Najviše viškova u javnom sektoru imamo upravo u prosveti, zdravstvu i na lokalnom nivou uprkos raširenoj predrasudi da najviše prekobrojnih ima u državnoj administraciji“, tvrdi za NIN Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera i profesor na Ekonomskom fakultetu. Prema njegovim rečima, od nešto preko 28.000 zaposlenih u državnoj upravi, najviše je poreznika i carinika, koji nikako nisu prekobrojni. Ali racionalizacija javnog sektora nije poželjno rešenje ni u Vladi ni kod današnjih štrajkača. O tome se više ni ne razmišlja, a oni koji su na „državnom hlebu“, sa prosečnim platama od 350 evra, što je za trećinu više od proseka u privredi, od koje žive, i bez brige za posao, za razliku od svih u privatnom sektoru, gde svakodnevno „pljušte“ otkazi, danas jedini ne strahuju za posao. Dobijeni mig iz Vlade da otpuštanja neće biti, ohrabrio ih je toliko, da prosvetari ovih dana traže povišicu od 26 odsto, slične zahteve najavljuju i zdravstveni radnici, dok policajci zahtevaju čak 40 odsto veće plate. „Ako bi se izašlo u susret zahtevima prosvetara rashodi bi u ovoj godini bili veći za 20 milijardi dinara. Ako bi se to proširilo i na zdravstvo i policiju, potreban iznos bi dostigao 70 milijardi dinara, što je više od dva odsto bruto društvenog proizvoda. Ali ni tu ne bi bio kraj. Pošto se penzije indeksiraju u skladu sa rastom plata, to bi značilo i povećanje penzija, pa bi iznos narastao do 140-150 milijardi dinara. To je suma koja se očekuje od prodaje Telekoma ili, drugačije rečeno, fiskalni deficit bi bio duplo veći od dogovorenog sa MMF-om - osam umesto četiri odsto“, objašnjava Arsić. Ovakva povećanja bi javnu potrošnju u Srbiji podigla na nivo najrazvijenijih zapadnih zemalja, što nikako nije održivo. Posledice povećanja plata i penzija mimo dogovorenog, bile bi ubrzana inflacija i slabljenje dinara, što bi vrlo brzo obezvredilo tek dobijene povišice, a zemlja bi se teško bilo gde zaduživala, jer nam niko ne bi odobravao kredite. Otkud ovako ambiciozni zahtevi sindikata odjednom, na samom početku godine, tek što je usvojen budžet? Arsić veruje da su izjave potpredsednika vlade Mlađana Dinkića iz prošle godine o potrebi da se plate što pre podignu i u što većem iznosu, kako bi se povećala javna potrošnja, dale podsticaj ambicijama sindikata. Dobar deo DS-a misli isto tako. Deo demokrata Dinkićevo zalaganje za stimulisanje potrošnje vidi kao dobro pripremljenu predizbornu strategiju, čija je suština da se stranci kojoj tek treba da se nametne kao neizbežan partner i nakon sledećih izbora - DS-u, prepusti gašenje socijalnih nemira, dok će se on, s druge strane baviti otvaranjem novih fabrika i radnih mesta, uz izdašnu podršku budžeta. Premijerov savetnik uz ovaj, vidi još dva razloga za protest prosvetara. „Drugi razlog leži u tome što ova vlada ima reputaciju popustljivog pregovarača. Ko god da izađe na ugao Nemanjine i Kneza Miloša, dobije šta je tražio. Treći razlog je u očekivanom prilivu od prodaje Telekoma, pa su prosvetari videli prostor da prvi rezervišu deo novca za sebe“. Uspeh štrajkača pred Vladom, koja već ima reputaciju popustljive, izgledniji je u predizbornoj godini poput ove. Iako za sada Cvetkovićev tim nekako odoleva naletima štrajkača, mnogi sumnjaju da će ovakva, nekoherentna i često nejedinstvena vlada uspeti na duže staze da se odupre takvim zahtevima. Nikola Altiparmakov, ekonomski savetnik USAID-a, koji je i kandidat za člana Fiskalnog saveta (ili domaćeg MMF-a, kako ga već čaršija naziva), kaže da će glavni izazovi tročlanog saveta biti predizborna godina i prodaja Telekoma. „Ove godine videće se da li smo išta naučili iz prošlosti. Da li će nam se ponoviti iskustva iz 2006. godine, kada smo prodali Mobtel, MMF je otišao, a novac potrošen u javnu potrošnju umesto u izgradnju puteva. Sada nam preti sličan scenario“. Ekonomisti upozoravaju da vlada mora da ostane čvrsta, bez daljeg popuštanja, jer jednom otvorenu Pandorinu kutiju teško je zatvoriti. „Nije više pitanje da li vlada ima čvrstinu ili ne. Bojim se da vlada više nema izbora - mora da odbije ove zahteve. Popuštanje bi značilo krah privrede. Ne zaboravite da su u krizi plate u javnom sektoru svuda u Evropi smanjivane ili zamrznute, dakle nigde nije došlo do povećanja. Zato naša vlada poput grčke, francuske i drugih vlada mora da odoli pritiscima po cenu da se štrajkovi nastave ili radikalizuju. Situacija je krhka, balansiramo na žici i svako odstupanje od zacrtanog puta, može značiti pad. Čak ni predizborna godina ne ostavlja vladi mogućnost za uobičajenu populističku politiku. Zašto? Zato što takva politika daje rezultate u toj godini, a posle izbora kreće sunovrat. Međutim ovde bi sunovrat krenuo mnogo ranije, već za nekoliko meseci, dakle pre izbora. Zato verujem da vlada ovog puta nema izbora“, tvrdi Arsić. Ceh eventualnih povišica opet bi snosila posrnula privreda, koja puni budžet. Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija, podseća da svaki rast zarada u javnom sektoru nosi nove otkaze u privatnom. „Dok je u privatnom sektoru od početka krize 260.000 ljudi ostalo bez posla, javni sektor traži veće plate. To država ne sme da dopusti, jer je danas najteže privredi od koje svi žive“, kaže Zdravković za NIN. On ne očekuje da će Vlada pribeći racionalizaciji i uštedama u javnom sektoru. „Nije popularno da se sada ide na smanjenje broja zaposlenih. Kad bi DS i predložila tako nešto, pojavio bi se neko od koalicionih partnera, recimo SPS, koji bi se usprotivio i time pokupio glasove birača. Uostalom, vidite da ne mogu da se dogovore ni oko smanjenja broja ministara u vladi, a kamoli o javnom sektoru“. Zato danas država plaća cenu nesprovođenja reformi na koje se obavezala. Prekobrojnih ima i u državnoj upravi i u javnim preduzećima i u čitavom javnom sektoru. Pokušaji da se broj zaposlenih smanji propali su. Kako je to nezvanično objašnjavao jedan ministar, pošto su po raznim agencijama, javnim preduzećima i na lokalu, mnogi funkcioneri pozapošljavali strine i tetke, kada je trebalo da otpuštaju našli su se u nebranom grožđu. Kako otpustiti strine i tetke, a ako bi otpustili ostatak, ne bi ostao niko ko zna da radi posao. I zato su pribegli novim sistematizacijama, koje su se svele na premeštanje sa jedne pozicije na drugu, dakle presipanje iz šupljeg u prazno. I svi na broju, male im plate i eto štrajka. Istini za volju, plate i jesu male. Usred brojnih poskupljenja, inflacije najveće u Evropi i devalvacije dinara, teško je objasniti profesorima i lekarima da je i 40.000 dinara za ovu državu mnogo. Posebno, kada su štrajkači potegli argumente koji stoje - za nas nemate osam milijardi dinara (na toliko su spustili svoje zahteve), a kroz korupciju u javnim nabavkama godišnje izgubite milijardu evra. Ili, za nepotrebno nabavljen satelit plaćate trećinu sume potrebne za veće profesorske plate. I tako redom. To je druga, ništa lepša strana medalje nerada vlade. Ceh za nesprovedene reforme u javnom sektoru, borbi protiv monopola i korupcije, dolazi na naplatu. Izlaza iz začaranog kruga nema, niti će ga biti, dok ne dobijemo hrabru vladu, spremnu na nepopularne mere, koja će krenuvši od parlamenta i vlade, smanjiti broj funkcionera, a onda i zaposlenih u javnom sektoru, koji izdržava grcajuća privreda. Koja će hrabro krenuti u okršaj sa korupcijom, prvo u svojim redovima. I koja će novac od Telekoma zaista potrošiti u puteve, a ne na plate i penzije. Stiže MMF Poslednja, sedma revizija stendbaj aranžmana sa MMF-om, koji ističe u aprilu, počinje u Beogradu 10. februara i trajaće do 23. februara. Tokom posete misije najviše razgovora biće o prihodima budžeta, odnosno finansiranju budžetskog deficita. Predstavnik MMF za Srbiju Bogdan Lisovolik kaže da Srbija nema novca za povišice i dodaje da bi povećanje plata u javnom sektoru narušilo usvojeni budžet. On dodaje da se može ispostaviti kako su aktuelni zahtevi za povećanje zarada vrlo skupi i da će, verovatno, urušiti budžet, kao i da se, realno, ne može očekivati da ć e povećanje zarada biti ograničeno samo na prosvetare. „Tada bi i ostali delovi javnog sektora, ali i penzioneri, tražili slična povećanja primanja, kako po osnovu pravičnosti, tako i zbog važećeg dogovora da sve plate u javnom sektoru i penzije budu jednako tretirane. Pri tom, povećanje plata u javnom sektoru i penzija za samo jedan procenat, uvećava troškove budžeta za skoro osam milijardi dinara”, objašnjava on. Predstavnik MMF-a u Srbiji navodi da bi, u slučaju da se povećanja plata ovog obima dogode, to nosilo veliki rizik za teške poremećaje na tržištu, kao i za budžet. „Sve to bi dovelo do mnogo viših kamatnih stopa i inflacije, nestabilnosti kursa, kašnjenja Vlade u plaćanju svojih obaveza i oštrog stezanja kaiša u drugim oblastima javne potrošnje. Ova kombinacija okolnosti sigurno bi negativno uticala na ekonomski rast”, kaže on. Lisovolik dodaje da „pored toga, treba napomenuti da je za povećanje zarada u javnom sektoru i penzija, u budžetu za ovu godinu već planirano dodatnih 33 milijarde dinara, dok je ukupan iznos kapitalnih izdataka u 2011. godini planiran na nivou od svega 118 milijardi dinara”. O prosveti bez dogovora Povišica za prosvetare za sada nema, jer je u Vladi procenjeno da bi domino efekat bio poguban. Ono što je vlada ponudila prosvetarima, a dva sindikata prihvatila, svodi se na isplatu jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu i otpremnina. Procenjuje se da je za to potrebno nekoliko milijardi dinara. Ovakav ponuđeni protokol potpisali su Sindikat radnika u prosveti Srbije i Sindikat obrazovanja Srbije, dok su preostala dva prosvetna sindikata to odbila. Granski sindikat prosvetnih radnika “Nezavisnost“ doneo je odluku da njegovi članovi nastave štrajk skraćenjem časova na 30 minuta, a Unija sindikata prosvetnih radnika nastavlja štrajk potpunom obustavom rada. Ako vlada ostane čvrsta u stavovima, prosvetne radnike, kao uostalom i čitav javni sektor i penzionere, u ovoj godini čekaju nakon januarskog povećanja od dva odsto, još dve povišice. U aprilu je predviđeno novo usklađivanje, koje podrazumeva povećanje za procenat tromesečnog rasta potrošačkih cena, dok će u oktobru biti primenjena formula: šestomesečni rast potrošačkih cena plus polovina rasta BDP iz prethodne godine. Ekonomisti procenjuju da to tokom čitave 2011. godine znači povećanje primanja od oko sedam odsto.