Naš novac

Možda bi našim ministrima posle zakletve trebalo dati da pročitaju iz Starog zaveta da je LJubav prema novcu koren svih zala. Pogotovu ljubav prema državnom novcu. Možda bi pre toga trebalo da imaju i edukativni susret sa našim tajkunima, ako ih već prethodno nisu upoznali i družili se, iz čijeg bi ponašanja saznali da oni smatraju da je novac moć i merilo njihove pameti – da smatraju da što ga više imaju i čuvaju to su moćniji i pametniji. Nikada naš tajkun neće sopstveni novac uložiti ni u jedan posao (uzimaju se krediti), i ukoliko ulaže u marketing onda je to vrlo ciljano, isključivo u funkciji sopstvenog interesa. Kada političari na vlasti i njihova “postavljena lica” počnu da se razbacuju državnim novcem smo očigledno namagarčeni. Kod nas još nisu raščišćena pitanja koja se u Velikoj Britaniji ne postavljaju još i od pre Adama Smita. Da li je državni novac naš novac ili njihov novac? Da li sa osvajanjem vlasti stranka, ili stranke, osvajaju i pravo da bahato i kapriciozno troše naš novac? Teško da Tadić može da stigne do 2016. ili 2020, jer će ga mangupi u njegovim redovima ostaviti - bez goriva. Moć države jeste u količini i vrednosti novca, a za Nemce je temelj jakog novca – štednja novca. Jer nema bogatstva koje se ne može sa lošim političarima i političkom anarhijom uništiti. Poznat i lep primer je Argentina, kao što joj ime kaže – Zemlja srebra. Kada je Peron došao na vlast posetio je trezor i nije mogao da prođe kroz hodnike koliko je svuda bilo zlata, a posle Foklandskog rata Argentina je ušla u inflacijski vertigo sa pikovima od 120 odsto – dnevno. Ono što naš novac u državnim bisagama dovodi u opasnost jeste to što ministri i političari smatraju da im je stranka otadžbina, a lider stranke otac njihovog svekolikog postojanja. Interes stranke i lidera opravdavaju svaki marifetluk. Ali kada oni opšti, građanski, državni, nacionalni, naš interes jednom demontiraju i odnesu u stranku (svoju otadžbinu), lako im je da ga dalje dele između sebe i sa simpatizerima van stranke i pretvaraju u privatan posed. U svetskoj finansijskoj i moralnoj krizi Marks je postao ponovo popularan. Nezaboravan je njegov opis alhemičarske moći novca u Ranim radovima: od ružnog čoveka postaje lep, lošeg pretvara u dobrog. “Ja sam ružan, ali mogu kupiti najlepšu ženu, dakle ja nisam ružan, delovanje ružnoće, njena odbojna snaga je uništena pomoću novca…ja sam rđav, nepošten, nesavestan, glup čovek, ali je novac cenjen, dakle cenjen je i njegov posednik”. Novac ima moć da pretvara sva ljudska i prirodna svojstva u njihovu suprotnost, da zamenjuje i obrće stvari. Pa dobro, kako to da na razbacivanju našeg novca i naših resursa rade oni koji su se u devedesetim borili upravo protiv toga? Dosadašnji javni primeri zloupotrebe države, rasipanja i kod nas otkrivaju istinu o pretvaračkoj moći novca. Među onima koje smo izabrali kao zastupnike demokratskih promena ima onih koji u svojoj suštini nisu nosioci opšteg interesa i demokratije. Međunarodna zajednica je milione dolara i maraka ubrizgala preko stranaka i nevladinih organizacija da bi se srušio Milošević. Neke su i nastale da bi se taj novac pokupio. I taj novac je balkanske egoiste sklone despotizmu i bahatosti pretvorio u borce za slobodu i demokratiju. Što je više novca pristizalo preko Budimpešte i Segedina sve je više bilo demokrata i opozicionara. Dok se nisu ugradili u vlast, a novac iz inostranstva prestao da dolazi. Danas, među tim nekadašnjim oslobodiocima, opozicionarima i demokratama, ovog puta budući da su na vlasti – pojavljuju se oni koje državni, naš novac pretvara u notorne vlastodršce i korupcionaše, balkanske egoiste sklone despotizmu i bahatosti, za koje smo mislili da su najureni. Veliki Tadićev korak prema 2020. bi bio da naše pare učini vidljivim i da objasni svojim saradnicima da oni nisu “pobedili na izborima” da bi osvojili naše pare. Izabrani su, i povereni su im mandati, ali im nije poklonjen i naš novac. (Autor je novinar, osnivač i glavni i odgovorni urednik više listova)