Stiropor

Na opozicionom mitingu u Beogradu prošle subote prvak narodnjaka Tomislav Nikolić izjavio je da će, ukoliko vlast ne raspiše vanredne izbore, uzeti parče stiropora i pred Skupštinom na njemu sedeti dok god kolege na vlasti ne legnu na rudu i raspišu izbore. Isto će predložiti istomišljenicima – takozvani mirni sit-in, onaj neagresivni sedeći protest iz buntovničke 1968. godine, koji u SAD postoji još od 1937, kad su protestno sedeli tamošnji radnici pred njujorškom kućom. Tomislav ne bi bio imenjak nevernog sv. Tome da veruje da će ga kolega Tadić poslušati. Ne bi bio ni na čelu stranke koja se zove narodnjačka da u njegovim potezima nema populističkih dosetki. Zvuči ljudski kad hiljadama ljudi objašnjavate da ste se odlučili za stiropor-jastuče kako ne biste ozebli. Naravno, ukoliko se ne desi istorijski obrt, o kome se šuška, te demokrate i naprednjaci stvore najmoćniju koaliciju, kakve su retke i po zapadnim praktično dvopartijskim demokratijama. Ali kako mi se katkada čini da lakše shvatam hemiju nego našu politiku, prelazim na tumačenje reči stiropor. Stiropor je sintetički proizvod pronađen sredinom prošlog veka. Stiren je feniletilen, mirisna tekućina, koju je Fric Stastni (1918-1985), hemičar, po ocu češkog, a po majci nemačkog porekla, metodom polimerizacije, umnožavanjem molekula, pretvorio u plastičnu masu stiropor. Ona je pre svega revolucionisala pakovanje i elektroizolaciju. Fric je prezentovao novi plastični proizvod 1949. godine, da bi drugi put o njemu govorio već kao o stiroporu na Sajmu plastičnih materijala u Diseldorfu 1952. godinu. Ili, kako ga je zastupnik njegovih prava i proizvođač stiropora američka Dau kompanija nazvala, styrofoam. U Evropi je naziv stiropor (styrax drvo, koje luči mirisnu smolu, od grčkog stiria, kaplja, i pora zbog poroznosti, od grčkog poros, otvor). Nema danas čoveka koji nije neki osetljiv proizvod savremene tehnike dobio u paketu u kom stiropor štiti dragoceni proizvod. Smatra se da je stiropor, koliko god mekan, porozan, praktično večit. Dakle, može poslužiti za sit-in proteste, kojima se ne vidi kraj.