Životno delikatne priče

Sudeći po nekim filmovima, koje smo imali već prilike da pogledamo ranije, a koji su se našli u programu ovogodišnjeg FEST-a, nesumnjivo je pred nama jedno od boljih izdanja festivala, iako je to bilo teško za očekivati nakon prošlogodišnjeg izvanrednog FEST-a, sastavljenog od tako kvalitetnog preseka uspešnih filmskih ostvarenja. Na prvi pogled, izgleda kao da se ponovo namestila godina dobrih filmova, u kojoj po svoj prilici nećemo otkriti neku novu estetiku, a možda ni novog filmskog autora, ali ćemo svakako uživati barem u nekolicini ostvarenja, koja će nas podsetiti da je film i kao roba i kao umetničko delo i dalje veoma živahan i veoma angažovan. I to je sasvim dovoljno! Tako na primer film „Karlos” predstavlja jedno od najvećih iznenađenja prošlogodišnje produkcije. Film je u Evropi prikazivan u skraćenoj verziji od 165 minuta (koja stiže i na FEST) dok se u Americi prikazuje kao televizijski „specijal” u trajanju od 330 minuta, i kao takav skuplja lovorike i dostiže rekordne gledanosti. Film naravno prati centralnu figuru međunarodnog terorizma tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, od propalestinskog aktivizma do japanske Crvene armije. Iljič Ramirez Sančez zvani Karlos, u jednom momentu formirao je sopstvenu organizaciju, aktivnu u poslednjim godinama Hladnog rata, a ovo ostvarenje francuskog reditelja Olivijea Asajasa prikazuje Karlosov put sve do njegovog pada u Sudanu, kada ga je islamski diktator, koji ga je štitio neko vreme, predao francuskoj policiji. NJega gotovo besprekorno igra manje poznati venecuelanski glumac Edgar Ramirez, a film je u celini prava poslastica za sladokusce. Briljantno snimljeno, ovo ostvarenje odličnog ritma i dijaloških celina počinje scenom u kojoj dva nespretna Arapina pucaju iz bazuka na aerodromu, ali umesto američkog pogađaju jugoslovenski avion, što kasnije organizacije u Jugoslaviji prepisuju sopstvenoj nespretnosti. I to je odličan uvod za bioskopski užitak od dva i po sata, a za potpuni ugođaj treba sačekati punu televizijsku verziju. Ona je najznačajnija žena režiser današnjice, a nije Ketrin Bigelou! Dankinja Suzan Bir poslednjih godina važi za autorku osobenog senzibiliteta i osećaja za filmski jezik. NJeni filmovi koje je radila u matičnoj zemlji, poput „Jednom u životu”, „Otvorena srca”, „Braća”, „Posle venčanja”, pa i ostvarenje „Izgubljeno u vatri” koje je snimila u Americi, čine se kao dela neoklasičnog stila ukomponovanog u sirovu, a opet vrhunsku filmsku dramu, rađenu po ugledu na sličnu francusku filmsku školu. Kao i dosad, tako i u najnovijem ostvarenju „U boljem svetu” njeni likovi se bore sa samoćom i slabošću prema svemu što ih okružuje. Takva atmosfera idealna je za postepeni razvoj nasilja u društvu, a Suzan Bir se, svojim filmom, postavlja oštro prema tom problemu, ne prepuštajući svoje delo patetici niti skliznuću u pamfletsku debatu od filma. Životi dveju porodica ukrštaju se na neobičan način, a iskreno prijateljstvo dva adolescenta pretvara se u nešto sasvim neočekivano, a opet realno i životno, što izmiče kontroli njihovih očeva. Svojim čvrstim stavom i rediteljskom rukom, Suzan Bir je stvorila dirljiv, potresan i na momente napet film o muškoj odgovornosti, kao i o obavezi pojedinca da ustane u sopstvenu odbranu. Evo još jednog filma iz programa FEST-a čija „stvarnost ujeda“. Argentinsko ostvarenje „Lešinar” gleda se na ivici sedišta zahvaljujući neverovatnom umeću reditelja Pabla Trapera, koji je čitav film postavio kao jednu veliku saobraćajnu nesreću, o čemu ovo ostvarenje i govori. Naime, „Lešinar” je zasnovan na podatku da svake godine u Argentini više od osam hiljada ljudi strada u saobraćajnim nesrećama, a da se iza svake nesreće krije industrija potpomognuta osiguravajućim kućama i slabošću tamošnjeg zakona. Film tako počinje jedne noći kada se advokat koji u bolnicama i policijskim stanicama lovi potencijalne klijente sretne sa doktorkom koja dolazi iz provincije, u trenutku kada ona pokušava da spase život čoveku, a on želi da stekne novu mušteriju. NJegova raskrinkana namera odvodi ga u potpuno pogrešnom smeru, u kome gubi kontrolu nad samim sobom, baš kao što gotovo svi likovi u filmu gube kontrolu nad volanom. Neugodno ali uzbudljivo. To bi bila najkraća definicija filma „Lešinar”. Počinje 61. Berlinale Od 10. do 20. februara, koliko će trajati 61. izdanje Berlinskog filmskog festivala, biće prikazana 22 filma u glavnom programu, od kojih je 16 u trci za nagrade, dok će ostali biti prikazani izvan konkurencije. Među filmovima za Zlatnog medveda su „The Turin Horse” mađarskog reditelja Bele Tara, debitantski film „The Prize“ Pole Markovic, iranski “Nader and Simin, A Separation” Asghara Farhadija, francuski animirani 3 de „Tales of the Night” Mihela Oselota, američki „Margin Call“ debitanta DŽej Si Čendora u kojem igraju Kevin Spejsi, DŽeremi Ajrons i Demi Mur... Festival otvara novi film braće Koen „Čovek zvani hrabrost”, a u konkurenciji biće prikazan i „Koriolan” britanskog glumca i novopečenog reditelja Rejfa Fajnsa, kojim će biti otvoren 39. FEST u Beogradu. NIN je ove godine akreditovan na Festivalu u Berlinu, odakle prvi izveštaj stiže već u narednom broju.