Pacoli predsednik uprkos nesuglasicama

Nakon unutrašnjih previranja i nesuglasica u Demokratskoj partiji Kosova (DPK) Hašima Tačija o tome ko će biti predsednik Kosova, odlučeno je da to ipak bude Bedžet Pacoli, lider Alijanse za novo Kosovo (ANK) i vlasnik kompanije „Mabeteks“ iz Lugana u Švajcarskoj, čija se vrednost procenjuje na više od dve milijarde dolara. Tačijevoj DPK će, kako se očekuje, pripasti funkcije predsednika skupštine i već poznata premijerska. Manji koalicioni partner, ANK, dobiće i mesto zamenika premijera, i četiri ministarske funkcije. U vladajućoj koaliciji trebalo bi da budu 34 poslanika iz DPK, osam iz ANK, poslanici iz manjinskih zajednica koji postignu dogovor, i poslanik sa Liste „Ibrahim Rugova“, Uka Rugova, sin prvog kosovskog predsednika. Po svemu sudeći, u vladu će ući i Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića, koji se u vreme pripreme ovog broja NIN-a spremao za pregovore sa Tačijem. „Nadamo se da ćemo postići dogovor, a ako uđemo u vladu bili bismo druga stranka po jačini, jer bi nam se pridružila još tri poslanika iz srpske zajednice, tako da bi nas bilo najmanje 11“, rekao je Petrović za NIN i dodao: „Nama je važniji kvalitet, nego broj ministarstava koji ćemo dobiti, a ako uđemo u vladu, trebalo bi da dobijemo i mesto zamenika premijera. Bilo bi dobro da budemo deo kosovske vlasti, jer jedino na taj način, kroz institucije, možemo da pomognemo Srbima na Kosovu“. Nesuglasice između DPK i ANK počele su u nedelju uveče, na sastanku dve partije. Kako navodi „Koha ditore“, rasprava je kulminirala pitanjem predsednika države, koju Srbija ne priznaje. Grupa od desetak poslanika DPK-a je predložila da novi predsednik KiM bude generalni sekretar te partije Jakup Krasnići. Ulazak u novu vladu sa Tačijem u startu su odbacili funkcioneri Demokratskog saveza Kosova i pokreta Samoopredeljenje, dok je Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, haškog zatvorenika, podršku Tačiju nameravala da da, samo ako vladu pored DPK čini i DSK. Kosovski analitičari sumnjaju u opstanak koalicije Tači-Pacoli na duže staze, i ukazuju da nova vlada može biti veoma nestabilna. Naime, Pacolijeva ANK je sastavljena od osam različitih političkih partija, te bi to dodatno otežavalo namere kosovskih vlasti da što pre ostvare zacrtane političke ciljeve. Kriza koja bi mogla da pogodi Kosovo posle formiranja vlade, mogla bi da bude unutarpartijska, ustavna i ekonomska, smatraju analitičari Haki Abazi i LJumir Abdidžiku. Abazi dodaje da će sve institucije proistekle iz izbora biti „krhke i sa ograničenim legitimitetom“, iako će opoziciju najverovatnije činiti 55 od ukupno 120 poslanika u Skupštini Kosova. Krizu eventualno izazvanu istragom na osnovu izveštaja Dika Martija, izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, u kome se navodi da su u trgovini ljudskim organima tokom rata na Kosovu 1999. godine učestvovali ljudi vrlo bliski Tačiju, niko od analitičara i ne pominje. Konstitutivna sednica skupštine trebalo bi, prema rečima Petrovića, da se održi 21. februara.