Varioci i davaoci

U „Politici” je izašao članak o visini plata u pojedinim zanimanjima, pa je napomenuto da su među najbolje plaćenima „kvalifikovani varioci”. Kad je to pročitao inž. Vladimir Lapčević, ljutito je uzviknuo: mislite valjda zavarivači! Rečnici ga baš i ne podržavaju bogzna kako, jer u svima njima za glagol variti je, pored značenja „probavljati hranu” i „kuvati”, dato i značenje „spajati metale pomoću plamena, zavarivati”, a varilac je „onaj koji zavaruje, zavarivač”. S druge strane, umesto zavariti i zavaren ne možemo reći „svariti” i „svaren”, a svi mi varimo posle jela, ali se ne nazivamo variocima. Stoga će ipak biti bolje zavarivati nego višeznačno variti, i bolje je zavarivač nego varilac. Takođe u „Politici”, krajem januara, izašao je dopis iz Smederevske Palanke o davaocima bubrega i drugih organa. Obradovao sam se videći da se kroz ceo tekst kaže davaoci, a ne „donori”, što redovno čujemo u televizijskim vestima, pa i u apelima koje objavljuju medicinske službe. Svojevremeno sam već objašnjavao da nam nije potreban taj bukvalni anglicizam, pošto već imamo izvornu (latinsku) reč donator, a imamo i našu davalac. Ako davaoce krvi nikad nismo nazivali „donorima krvi”, zašto ne bi bili i davaoci organa? Ono što me u dopisu nije obradovalo jeste rečenica „Od živog davaoca bubreg je dobilo dvoje ljudi, a šestoro od kadaveričnih davaoca.” Stvarno vam dođe da tog dopisnika, ili lektora, ili urednika posadite u školsku klupu, pa ga naterate da u svesci deset puta napiše: „Ja nemam dva, tri ili četiri čitaOCA, ja imam pet, šest, deset, hiljadu, desetine hiljada čitaLACA, i pred njima sam dužan da pišem gramatički ispravno.” Tu gramatiku su i dopisnik, i lektor i urednik učili u osnovnoj školi, ali su je verovatno zaboravili dok su pohađali gimnaziju, u kojoj se maternji jezik ne predaje. Jezikoslovci uporno zahtevaju da se on vrati u srednjoškolski program, ali ih nijedan ministar prosvete nikada nije čuo, pogotovu ne sada kad muku muči sa štrajkovima. Šta onda da kažete čitaocu Mladenu Stanojeviću, koji se žali da na sajtu B92, na sportskoj strani (7. februara), stoji naslov „Partizan odmara do četvrtka”? Da je u srednjoj školi postojao nastavnik srpskog jezika, on bi sigurno budućim novinarima rekao: – Deco, postoji prelazni glagol odmarati (nekoga, nešto), postoji i povratni odmarati se, ali ne postoji neprelazni odmarati. Da li biste rekli „Umorio sam”? Ne biste? Kažete li „Od gimnastike zamaram”? Ne kažete? E, pa onda nemojte reći ni „Odmori malo” nego „Odmori se malo”, ne „Danas odmaramo” nego „Danas se odmaramo”. Naravno, nastavnik bi govorio i o značenju, i učio bi đake da tačno biraju reči. Kao dobar (tj. loš) primer mogla bi mu poslužiti ona dama, predstavljena kao „biometeorolog”, koja je na prvom programu RTS-a rekla da su vremenske prilike nepovoljne za hronične bolesnike, „ali u toku iduće nedelje doći će do adaptibilnosti”, pa će se oni bolje osećati. Adaptabilnost (ne „adaptibilnost”) je imenica od prideva adaptabilan, što ne znači ni više ni manje nego prilagodljiv. Mada o biometeorologiji ništa ne znam, siguran sam da je prilagodljivost osobina koja postoji ili ne postoji, a ne može u toku nedelje „doći do” prilagodljivosti. Doći će do adaptacije, to jest do prilagođavanja. Još samo kad ne bismo bili tako adaptabilni na aljkavo izražavanje...