Milioni evra za mitove

Nedeljno jutro. U Skoplju ciča zima, sneg je visok nekoliko centimetara, a centrom grada se već prolama zvuk zahuktale građevinske mehanizacije. Vikend i nepovoljni vremenski uslovi ne sprečavaju promrzle radnike da ubrzano rade na što skorijem ostvarenju ’’vizije’’ premijera Nikole Gruevskog o novom izgledu metropole. Zgrade u antičkom stilu su glavni beleg pompezno najavljenog vladinog projekta ’’Skoplje 2014. godine’’. Nove zgrade Ustavnog suda i ministarstva pravde imaće oblik grčkog Partenona, obližnji most preko Vardara je ukrašen sa četiri ’’antička’’ lava, a na sredini trga već je postavljen deset metara visok postament budućeg kipa Aleksandra Makedonskog na konju. Buduća visina spomenika od čak 22 metra izazvala je mnoge podsmešljive komentare, među kojima je i onaj da će obični Makedonac imati ekskluzivni pogled jedino na testise Aleksandrovog konja. Većina arhitekata je nove građevine nazvala grdosijama ili karikaturama u novokomponovanom antičkom stilu jer se insistira na arhitekturi koju Makedonci ne umeju da grade i koju ne razumeju. Odmah su bili anatemisani kao izdajice nacionalnih interesa od strane vladinih savetnika i nekolicine umetnika koji zdušno brane tezu o antičkim korenima Makedonaca. Ništa bolje nisu prošli ni mediji koji su se ’’drznuli’’ da pitaju koliko će ovaj megalomanski poduhvat da košta i kako će to da izdrži džep već krajnje osiromašenih poreskih obveznika. Informacija o potrebnoj sumi od oko desetak miliona evra je dolila ulje na ionako uzavrelu situaciju, jer su odmah na ulicu izašli stečajni radnici gađajući jajima nove spomenike. Ako vlada može na ovaj način da se razbacuje novcem, zašto onda ne može njima da ponudi otpremninu sve do odlaska u penziju? „Ma, koji je taj vojskovođa, koji je, kako nam kažu, umro pre dve hiljade godina“, pitali su i ojađeni zemljoradnici tokom svog protesta. „Vlada treba da brine o nama koji smo još uvek živi.“ Odgovor premijera da će tek naredne generacije shvatiti značaj celog projekta je grohotom nasmejao većinu intelektualaca, ali izazvao i gorčinu kod običnog naroda koji je umesto spomenika očekivao fabrike i, naravno, nova radna mesta. Iako izložen sve žešćim kritikama Gruevski je već nekoliko puta potencirao da nema nameru da odustane. Štaviše, sve je duži spisak objekata koje je imenovao po velikom antičkom vojskovođi ili po njegovom ocu Filipu, gde spadaju obuhvaćeni autoputevi, škole, sportski stadioni, pa čak i skopski aerodrom. Uporna u dokazivanju antičkih korena, vladajuća VMRO-DPMNE pokušava da izgradi novi identitet Makedonije, i to preko poražavajuće istorijske revizije postanka makedonske nacije. Slovensko poreklo, o kojem se dosad učilo u zvaničnim istorijskim udžbenicima, u praksi se više i ne pominje i ne izgleda dovoljno ’’ugledno’’ za sadašnju političku elitu. Vlast finansira arheološka iskopavanja kako bi pokazala da makedonska nacija potiče još iz antike, a ne od Slovena. Teza o antičkim korenima koja se svakodnevno promoviše i preko vladinih spotova koji se emituju na svim medijima izazvala je opasnu podelu društva, jer su građani počeli da se raspravljaju o tome ko vodi poreklo od antičkih, a ko od slovenskih Makedonaca. Shodno tome se lepe etikete: „patriota“ i „izdajnik“. Rasprava je dotakla i albansku manjinu koja čini približno četvrtinu stanovništva i smatra da je kampanja usmerena protiv njih. Albanci koji tvrde da su u ovu zemlju stigli prvi, smatraju da „antikvizacija“ promoviše ideju da su oni novopridošlice i da ovde nemaju šta da traže. „Za razliku od vas, mi bar znamo naše poreklo koje vuče koren još od ilirskih plemena“, podsmehuju se albanski političari. Da se cela situacija odavno otrgla kontroli i prešla granicu dobrog ukusa upozorili su i strane diplomate koji smatraju da na ovaj način Makedonija gubi simpatije koje je uživala na međunarodnoj političkoj sceni u svom sporu oko imena sa Grčkom. Naravno, najveći bes pokazala je Grčka koja je optužila Skoplje da krade njen identitet jer prisvaja kulturno nasleđe klasične grčke antike. Stav Atine je poznat, a to je da je Aleksandar Veliki ili Makedonski bio Helen, i da je geografski pojam Makedonija isključivo grčki. Izuzetno ponosna na bogatu i slavnu prošlost drevnih Helena, Grčka je još više zacementirala tvrdokorni stav u sporu oko imena. Upravo ovaj nerešivi problem, koji Makedoncima zagorčava život, premijeru Gruevskom je pomogao da ojača novi nacionalni identitet po svom ukusu. Ojađeni zbog činjenice da je Grčka glavna prepreka pokušajima Makedonije da uđe u Evropsku uniju i u NATO Makedonci su se okrenuli mitologiji i pričama o navodnom slavnom poreklu. Lutka sa likom Aleksandra Makedonskog je jedna od najtraženijih u prodavnicama suvenira, na ceni su zastave na kojima je prikazano „sunce Vergine“, simbol koji koriste i Makedonci i Grci, a antički elementi će biti sadržani i u novim uniformama gardista. Novonastala situacija ide naruku vlastima u Skoplju jer pažljivo upakovana priča o antičkim herojima joj je već nebrojeno puta poslužila kao savršen alibi za sve neuspehe u rešavanju nagomilanih ekonomskih problema. Ideološki nadahnuti govori o opstanku makedonske nacije i njenog identiteta premijeru Gruevskom su pomogli da pobedi na svim izborima u poslednje četiri godine. Optužen da promoviše jeftini populizam iza koga se jedino krije vlastodržački apsolutizam, on je ipak dobijao glasove građana, ostavljajući daleko iza sebe opozicioni Socijaldemokratski savez. Albanski koalicioni partner vladajuće VMRO-DPMNE za sada ćuti i zadovoljava se ulogom statiste u čitavoj priči o traganju za novim nacionalnim identitetom. Albanski političari su ’’puni razumevanja’’ i kažu da shvataju svu suptilnost problema zbog imena, ali i da njihovom strpljenju ima kraja. Kao i obično u ovakvim situacijama, mahnuli su prstom i pripretili federalizacijom države. Makedonci, koji sa druge strane nemaju rezervnog keca u rukavu, polako dolaze k sebi, shvatajući svu ozbiljnost situacije u kojoj više nema mesta podsmehu i navici da se na račun „antikvizacije“ prave vicevi. Svaka bajka ima kraj, pa čak i ona gde niko ne može da očekuje da mu Aleksandar Makedonski plati račune za struju, vodu, grejanje. Činjenica da je čak 350.000 nezaposlenih (na dva miliona stanovnika), da je svaki treći Makedonac siromašan, a ogromna većina jedva sastavlja kraj sa krajem, polako je podigla maglu kojom je prethodnih godina vlada izuzetno spretno obavijala svakodnevicu. U prilog državnoj politici ne idu ni poražavajući podaci o potpunom odsustvu stranih investicija, nemanju jakih prijatelja među evropskim zemljama, i sve većoj samoizolaciji gde su Evropska unija i NATO, samo šuplje reči u formalnim političkim govorima. Projekat „Skoplje 2014.“ biće kompletno zaokružen izgradnjom monumentalne trijumfalne kapije, već nazvane „Porta Makedonija“ u centru grada. Biće to krešendo dosadašnjeg samoobmanjivanja, neostvarenih želja i bezgraničnog umetničkog ali i političkog kiča, kažu kritičari. Ironičnu opasku umetnika da je takvom novom objektu mesto još samo na vašarima, vlast nije udostojila komentarom, ali se zato verovatno sprema za odgovor na pitanje ko će prvi da u ulozi vojskovođe uđe kroz nju. Narod već zna imena svih onih koji će ćuteći, sagnute glave i poniženi, biti iza njega. Nezaposleni, siromašni, stečajni radnici... ljudi bez budućnosti ali sa ’’slavnom, antičkom’’ prošlošću.