Fajter u autu

Mlađan Dinkić je, iz Vlade „išutiran u aut“. Međučinska zavesa je, za trenutak, spuštena. Odluka je doneta na mestu koje je potpredsednik Vlade samo nekoliko dana ranije denuncirao pred čitavom javnošću Srbije (uz skandalizovanje u vladajućoj koalicionoj falangi i s neskrivenim podsmehom u razbijenim čoporima opozicionara). S poukom – da iza svake brzopletosti ne sledi poraz ako je, blagovremeno, kovertiran (lukavo) smišljen potez. Vlast je, naime, opstala zahvaljujući „samoubistvu“ najprodornijeg iz redova vlastodržaca koji se, „kak narmaljna“, vratio u skupštinske klupe kao vođa svoje dvadesetčetvoroljudne poslaničke grupe, spreman da i sa te pozicije bitno utiče na sudbinu, tek napuštene, Vlade. Donosilac odluke oćutao je saopštenje i prepustio ga „formacijski“ određenom dužnosniku koji, u dodeljenoj ulozi glasnogovornika, nije uspeo da ubedi građanstvo da je siguran u razloge „ražalovanja“ svog najbližeg od potčinjenih saradnika. Tek, Vlada se, za sada, održala zahvaljujući ambivalentnoj ulozi „dislociranog“ funkcionera i njegove poslaničke grupe, uz krpeže, koji su, izgleda, samo neuspeli „varovi“ gotovi da, svakog trenutka, popuste. U ime vladajućeg koalicionog stožera javljaju se ličnosti iz druge tranšeje, javnosti poznati kao „trčolaži“, da nam saopšte kako se ništa „dramatično“ nije dogodilo i servilni partneri s jednoobraznim „cirkularom“ da autoritet Vlade nije „narušen“ i da će ona istrajati do kraja mandata. Varijacije na temu izbora čak i kod najuspešnijih partnera (oko deset hiljada procesuiranih, pritvorenih ili u procesu istraga prekršilaca zakona) trenutno su u fazi oseke, s nadom da se, u pauzi do drugog čina, regenerišu i konačno uobliče. Na delu je sasvim transparentno da je za vladajuće stranke najunosniji izlaz – trulo kompromiserstvo. Pošteno rečeno: vladajuća koalicija iscrpela je ideje i snage da se status kvo prevaziđe, pa se, otužno, ponavlja na jedinom zadatku da do izbora „očuva jedinstvo“, tj. održi vlast. Rekonstrukcija Vlade je bezrazložna i beznadežna alternativa – od materijala na „lageru“ ništa se kvalitetnije ne može „iscediti“. Ni opozicija nije uspela uteći stupici ponavljanja uvek istog - oveštale kvalifikacije o „nesposobnosti vladajućeg režima“ i „potrebi njegove hitne zamene“, bez svežih ideja, argumenata i programa (usamljeni pozitivni primeri bez masovnije podrške) tako da ni predsednik LDP-a, do sada jezgrovit u svojim „jakobinizovanim“ konstatacijama i zahtevima, nije uspeo da učini razgovetnim odgovor na novinarsko pitanje kakvu vrstu izbora traži i koji se ciljevi tih izbora mogu smatrati napuštanjem sadašnjeg, okamenjenog stanja tapkanja u mestu i presahlosti, nekada inspirativnog i vitalnog, „narodnog duha“. Pripreme drugog čina su u toku, ne znamo šta će doneti ni kad će biti objavljene odluke. A dotle, Dinkić će biti (prividno) u autu – dok će se njegove nekadašnje kolege u Vladi i koalicioni partneri u Skupštini redovno „vozikati“ u limuzinama.