Izvitopereno rodoljublje

Nije kod nas, kao i kod većine „kulturnog“ sveta, najgore što se ne poznaje ni sopstvena istorija, nego je mnogo veća sramota nepristojan odnos prema svojim a i tuđim nacionalnim znamenjima i prema svom jeziku, koji je kod nas zbog „anglupizama“ (izraz jednog našeg naučnika) na najboljem putu da se pridruži porodici kreolskih jezika. Zviždanje za vreme izvođenja himne, bilo naše sadašnje, bivše ili neke strane, svodi se na krajnje nepristojno ponašanje a ne na neko neprikladno ispoljavanje negodovanja, a i pljesak po završetku himne nije odraz pristojnog ponašanja. Zakoni pristojnosti nalažu da se himna, bilo čija, odsluša u stavu „mirno“ (ne kako je uobičajeno sa raskrečenim nogama). Muškarci u civilu slušaju je gologlavi a uniformisana lica sa desnom rukom u položaju vojničkog pozdrava na ivici vojničke kape. Tri prsta desne ruke na levim grudima, pa još i pod šajkačom sa starom kokardom, svodi se na posrbljeno majmunisanje i kopiju kopije: tu amerikanijadu uveo je Franjo Tuđman kada je video kako to državnici SAD čine, a i naše upadljivo isturanje tri prsta je neosporna zloupotreba verskog simbola pravoslavnog hrišćanstva. Ni vojnički pozdrav gologlavih, ne samo civila nego i uniformisanih, nije odraz pristojnog ponašanja, a činjenica da ga Ameri upražnjavaju govori u prilog njihovog (ne)vaspitanja. Uniformisana lica pod vojničkom kapom vojničkim pozdravom odaju počast na primer zastavi a vaspitani civili je pozdravljaju naklonom. Krštenje sa tri prsta a pod kapom, bez razlike da li se radi o šajkači ili bilo kojem drugom pokrivaču glave, uveli su neki naši novi rodoljupci, kojima niko nije rekao da je u Kraljevini Jugoslaviji postojala vojna zapovest: „Za molitvu kape skini“. U hrišćanskim bogomoljama i kod hrišćanskih pogrebnih i drugih obreda muškarci su gologlavi i kada nose uniformu a izuzetak su vojnici u crkvi kao čuvari Hristovog groba do vaskrsenja, naravno pod oružjem, vojna počasna straža i četa koja izvodi počasnu paljbu, u sva tri nabrojana slučaja pod šlemovima. Državna kao i svaka narodna zastava kod nas se, nažalost, samo na rečima poštuje, jer znamenje koje se poštuje ne koristi se za mlataranje. Kod nas je zakonom propisano da državna nadleštva i druge ustanove treba da istaknu državne zastave, ali pošto nije propisano i kako se one čuvaju jer se smatra da to svaki vaspitani pojedinac zna, to vrlo često te naše zastave neugledno obmotavaju svoja koplja – naročito posle kiše, a nije redak slučaj i da doslovno vise pocepane od vetra ili izbledele.