Tačka preokreta

Krenem pre neko jutro na posao i sretnem komšinicu. Skupila se od zime. „Kažu na radiju da je minus dva, ali mislim da je hladnije”. „Sigurno jeste”, odgovaram bez razmišljanja, a ne znam zašto. Setim se kako se letos Maša udavala za DŽona iz Irske. Kako i dolikuje u takvim prilikama, stigli su sa njim i porodica i prijatelji. Šetali po Beogradu, dopalo im se sve, lepo se proveli, zadovoljni što nisu imali problema sa jezikom. Zbunjuje ih samo jedna stvar: zašto u ovoj zemlji niko ne veruje zvaničnim informacijama? Kažu vozio ih neki taksista. Napolju vrućina, u kolima još gore, čovek briše znoj i saopštava da su na radiju javili da je 39 stepeni, ali on zna da oni lažu, sigurno je bar 42. Zbunili se ljudi pa pitaju „A što bi neko lagao kolika je temperatura?”. „Pojma nemam“, priznaje čovek, „ali mora da postoji neki razlog, oni stalno lažu i nešto muvaju”. Taksista je u pravu – odgovorismo mi horski iako do kraja večeri niko nije mogao da se seti baš nijednog razloga zašto bi neko lagao o temperaturi. Ulazim u kola, okrećem ključ, a ono ništa. Ni svetla ni zvuka. Shvatim da je otišao akumulator. I gde baš sad na tih minus dva, odnosno manje. Izađem tužna i već pomalo smrznuta. „Imate li kablove?” pita me drugi komšija. „Nemam”, odgovaram. „Au, pa to ne valja. Zar ne znate da morate da imate i kablove i sajlu i komplet sijalica i…”. Nisam baš sve upamtila jer sam počela da razmišljam da li mi je prtljažnik dovoljno veliki da u njega stavim rezervni auto. „Pa dobro, sad ćemo negde da potražimo”, reče on predusretljivo. „Čekajte komšija. I vi i ja smo prešli šezdesetu. Prošlo je to vreme kad smo veselo gurali `fiće`, menjali svećice, kablove, gume i razne druge stvari”. Izvadim telefon, pozovem Auto-moto Savez Srbije i objasnim u čemu je problem. Za manje od petnaest minuta stiže ljubazni gospodin, izvadi uređaj sa akumulatorom, upali mi auto i kaže da ga pratim do prve prodavnice da kupimo novi akumulator koji će on da mi namesti. Tako i bi. Usluga besplatna jer sam član. Godišnja članarina nekih 1.200 dinara. Vozim i razmišljam. U čemu je problem? Zašto neko misli da ja sa svojih 65 godina treba da vučem kablove, skidam farove (koje često ni majstor ne ume da skine) da bih menjala sijalice ili ležim pod kolima i kačim sajlu. I šta će mi to sve u kolima kad ionako ne umem da ga upotrebim? Sve što umem to je da okrenem AMS. Ma koga je to briga? Važno je da sve to kupim. I odmah mi je sve jasno. Mora biti da su stranke na vlasti i to podelile međusobno. Nekome sijalice, nekome sajle. Kako raste broj koalicionih partnera tako raste i broj besmislenih stvari koje treba po zakonu da nosamo u prtljažniku. A šta ako se na izborima promeni vlast? Hoće li se promeniti i standardi opreme koju moramo da kupujemo? Kažu nam kako je to sve po evropskim standardima. Reklo bi se da cela Evropa leži pod kolima sa sajlama za vuču, igra se sa farovima ili na bilo koji drugi način činodejstvuje oko automobila. Možda je to neka nova zabavna igra? A možda je njima i lakše jer oni makar tačno znaju na kojoj temperaturi to rade? Zamišljam naše prijatelje Irce kako me gledaju u neverici i pitaju zašto sam paranoična. Zato bi neko stavljao besmislene odredbe u zakon samo da bi narodu uzimao pare? A zašto bi neko iznajmljivao opremu koja mu ne treba i plaćao za to ogroman novac? I što bi neko jednu poštenu ženu proglašavao ludom samo zato što pokušava da ukaže kako nas sve potkradaju? Vidim da su mi se Irci potpuno zbunili. To je zato što ne gledaju „Insajder”, i ne čitaju bljuvotine koje „Večernje novosti“ pišu o Verici Barać. No, da ostavimo Irce po strani i da zaključimo. Dakle, ja ipak mislim, gospodine premijeru i gospodo ministri, da biste mogli da nam kažete zašto nas terate da se zavlačimo ispod automobila, ili makar kako ste među strankama podelili prihode od tih besmislenih kupovina. Dokle ćete o svemu da lažete i pravite nas budalama? Kada ćete nam konačno omogućiti da poverujemo makar meteorološkom izveštaju kada on dolazi sa vaših medija? Istina je da se lažima može postići mnogo toga, ali nas fizika uči da svako telo ima svoju tačku ključanja, koju nijedna laž ne može da promeni. Da li ste gospodo svesni da nas svojom bahatošću vodite ka toj tački ključanja? (Autorka je građanka Republike Srbije)