Prodaja Telekoma neizvesna

Iako je Telekom najuspešnija srpska kompanija, od koje se u poslednje tri godine po osnovu dobiti u budžet Srbije slilo oko 130 miliona evra, prodaju ovdašnje „zlatne koke“ prati puno teškoća, ali i protivljenja. Očekivano burnu prodaju, ipak prati neočekivano neizvesna završnica, u kojoj ima puno nepoznanica. Ne samo što je svega mesec dana uoči završetka tendera još nepoznato da li i pod kojim uslovima grčki partner Ote prodaje svojih 20 odsto akcija, hoće li i kako izdvajanje sistema specijalnih veza umanjiti vrednost kompanije, nego je nejasno i da li kupac ima obavezu da od građana otkupi njihove besplatne akcije, kao i preostali državni paket. Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija, koga je Vlada upravo predložila za drugi mandat na čelu ove kompanije, u razgovoru za NIN objašnjava da je prodaja Telekoma dosta komplikovana i utoliko neizvesnija jer ne zavisi samo od dobrih rezultata koje kompanija ostvaruje. „Moja profesionalna i zakonska obaveza je da budem neutralan na temu prodaje akcija. Ipak, mogu da kažem da je teško proceniti šta će biti ishod procesa, hoće li biti uspeha i ako bude ko će biti kupac. Pitanje je uostalom i šta znači neuspeh. Vlada je postavila jasne kriterijume – 1,4 milijarde evra za 51 odsto akcija. Ako ne bude takve ili bolje ponude, ne može se govoriti o neuspehu. Neuspeh bi bio u slučaju da je Vlada u situaciji da mora da proda i da to nema alternativu. Više puta je rečeno da nismo u takvoj poziciji. Šta će biti presudno za uspeh tendera? Tri su grupe pitanja koje će opredeliti potencijalne ponuđače da li će dati ponudu. Jednu grupu čine performanse same kompanije, u koje oni stiču uvid kroz dejta rum i menadžment prezentacije. Tu ne postoje značajni rizici za potencijalnog kupca. Drugu grupu čine makroekonomska kretanja, a ključno pitanje je potrošačka moć korisnika. Primera radi, u prošloj godini imali smo pad prosečnog računa u mobilnoj telefoniji od 15 odsto, dakle ljudi manje troše. Tu su i kursne razlike, inflacija, promene bruto domaćeg proizvoda, ali i povoljne poreske stope... Treća grupa pitanja, koja danas možda i najviše utiče na ishod ovakvih procesa, jeste stanje na finansijskim tržištima odnosno trendovi u vrednovanju kapitala u telekom kompanijama. Nekada se telekom biznis smatrao izuzetno rastućim, danas to baš i nije slučaj, što se vidi i po vrednosti akcija operatera na svetskim berzama. Kriza i dalje traje, multiplikatori koji se primenjuju kod vrednovanja kapitala u telekom industriji još uvek su značajno niži nego što su bili 2006. ili 2007. godine. Veoma je komplikovano kada trgujete svojim akcijama po jednom multiplikatoru, a kupujete akcije neke druge kompanije po znatno većem multiplikatoru. Dakle, sve to će kupci uzimati u obzir pri odlučivanju. Znači, prodaja može i da ne uspe? Uvek postoji i takva mogućnost. Ali mi čujemo iz Vlade da je odziv odličan i da se očekuju čak četiri ponude? Sedam zainteresovanih kompanija je solidno interesovanje, posebno u današnje vreme kada retko ko nešto kupuje ili prodaje, jer je dosta mirna situacija u pogledu akvizicija u odnosu na vreme pre krize. Ne mogu da procenjujem koliko će biti ponuđača i kakve će ponude biti, što je i prirodno jer bi potencijalni kupci trebalo da budu konkretniji sa informacijama o tome u kontaktu sa Vladom kao prodavcem, nego sa nama u kompaniji, koja je predmet prodaje. Kakva je vaša komunikacija sa zainteresovanim kupcima? Izuzetno profesionalna. Naš posao je da im učinimo dostupnim sve podatke i još početkom novembra smo formirali dejta rum - sobu sa podacima. Imamo elektronski dejta rum, koji sadrži preko 30.000 različitih ugovora i kompanijskih akata, najrazličitije prirode. Još od početka novembra potencijalni kupci to koriste i do danas smo imali preko 100.000 ulazaka u dejta rum, što govori o dinamičnoj aktivnosti. Pored toga svakodnevno smo, preko vladinog savetnika, dobijali pitanja potencijalnih kupaca i odgovorili smo na hiljade njih. Takođe smo imali menadžment prezentacije za one koji su bili zainteresovani, čak i više puta. Šta je kupce najviše zanimalo? Šta najčešće pitaju? Uglavnom su fokusirani na četiri stvari - dugoročnu održivost poslovanja kompanije, konkurentsko okruženje, regulatorni okvir i makroekonomski okvir. Zanima ih regulatorno okruženje i to ne samo u delu telekomunikacija nego i poreskih zakona. Posebno ih zanima dugoročnije kretanje kursa, jer ako vide da kompanija raste možda brže nego druge evropske, ali raste u dinarima i ako taj rast ne može da nadoknadi problem pada domaće valute, onda vide mogući minus i to je problem. Ako želite da uvedete novu tehnologiju koja košta, ta investicija treba da se vrati od prodaje usluga korisnicima. Ukoliko korisnici nemaju plate kojima to mogu da plate, nema povrata i onda nećete uvoditi tu novu tehnologiju. Ako je ne uvodite, onda nema razvoja i rasta itd. Sve se to podjednako analizira. Koje su kompanije, po vašoj proceni i po prisustvu u dejta rumu najzainteresovanije? To su uvek kompanije koje su već prisutne u regionu. Prirodno je da su one najaktivnije, ali je jako teško proceniti ko je favorit. Dakle, Dojče telekom i Telekom Austrija? Da, one su prisutne u regionu. Sa druge strane postoje i kompanije koje nisu tu, ali možda u svojim strateškim planovima predviđaju širenje u jugoistočnoj Evropi. Kako ocenjujete učestale apele da se ne prodaje infrastruktura? Da li te polemike zbunjuju zainteresovane? Što se tiče infrastrukture, sve je jasno. Ona je vlasništvo akcionarskog društva Telekom Srbija od osnivanja. Preneta je na kompaniju, koja je tako i osnovana, transferom sredstava, odnosno imovine. Svih ovih godina predstavnici i države i OTE-a, su usvajali finansijske izveštaje i popis imovine i nikad ništa nije bilo sporno, nijedan revizor nikad nije otvorio to pitanje. Što se tiče kupaca, mislim da oni tu ne vide veliki rizik. Da li je Vlada dobila čvrst stav grčkog partnera Ote o tome da prodaju svojih 20 odsto? Znamo li u ovom trenutku da li prodajemo naših 51 ili 31 odsto? Menadžment Telekoma to ne može da zna. To je pitanje strogo između dva akcionara. Znam da je Ote doneo odluku o nameri da proda, ali ne znam detalje pa ni to da li će oni ovlastiti Vladu da u njihovo ime proda 20 odsto akcija. Ipak, čini mi se da je blizu neko rešenje. Koliko to što ne znamo čije akcije su na prodaju čini čitav postupak neizvesnijim i komlikovanijim? Jeste komplikovanije, svakako. U kojoj meri to može učiniti proces neizvesnim, ne mogu da procenim. Svakako da ste u pravu da je atraktivniji paket ako kupovinom akcija dobijate i sva kontrolna prava. To se sve vrednuje u nekoj konačnoj proceni i svaki rizik znači i neki minus u odnosu na procenjenu cenu. Da li kupac ima obavezu i u kom roku da otkupi besplatne akcije od građana i preostali paket državnih akcija? To pitanje je regulisano Nacrtom ugovora koji je poverljiv dokument, dostupan samo potencijalnim ponuđačima i prodavcu. Ono što je potpuno izvesno jeste da postoji obaveza da se podele akcije građanima i zaposlenima u PTT sistemu, ukupno oko 21,5 odsto. Izvesno je da će kompanija morati da se transformiše iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo, što znači da bude listirana barem na Beogradskoj berzi. Kada će doći do toga? Prema zakonu o besplatnoj podeli akcija postoji rok od 90 dana od dana kada se Centralnom registru dostavi spisak akcionara. Pripreme za taj postupak su u toku. Ovih dana u javnosti je bilo polemike i pisanja o izdvajanju sistema specijalnih veza iz Telekoma, pominjale su se razne opcije obeštećenja Telekoma, od zgrade Generalštaba do novčanog u iznosu do 20 miliona evra. Cela stvar je inicirana odlukom Vlade kojom se preporučuje organima Telekoma da donesu odluku o izdvajanju sistema specijalnih veza. Ta odluka je, razumljivo, poverljiva. Mi ćemo je sprovesti, a pošto se radi o konkretnoj imovini koja se prenosi, ona će biti vrednovana i kompenzovana na neki način. Znamo tačno koja je to imovina i kolika je njena knjigovodstvena vrednost. Još uvek nije definisan način kompenzacije, ali sigurno to neće biti preko zgrade Generalštaba. O tome niko nikada nije razgovarao. Plate zaposlenih u Telekomu podignute su od januara za 10 odsto, a predviđena je i povišica od još 15 odsto kad bude prodat. Zašto? Za obe povišice dogovorili su se sindikati sa Vladom Srbije, u cilju poboljšanja položaja zaposlenih pred najavljenu prodaju. Povišica od 15 odsto nakon prodaje nije deo poslovnog plana kompanije već socijalnog programa za slučaj prodaje, dok je povišica od 10 odsto od januara, naknadno usvojena kao deo poslovnog plana kompanije i to na amandman predstavnika Vlade u UO. Menadžment nije predvideo takvu povišicu u inicijalnom predlogu plana. Koliko takve stvari odvraćaju potencijalne kupce i da li je tačno da je Frans telekom upravo zbog toga odustao? To svakako utiče na kupce, jer postoji jedna neizbežna kalkulacija. Ako procenjujete vrednost kompanije i ako u tom trenutku rastu troškovi zarada na osnovu obavezujućeg socijalnog programa, vrednost kompanije pada za iznos povišica u narednim godinama. To mora da utiče na kalkulaciju konačne ponude svakog potencijalnog kupca i toga su svesni svi. Ne znam da li je konkretno Frans telekom baš zbog toga odustao. Šta dalje ako ne prodamo Telekom? Telekom je stabilna kompanija na dobrom putu, u tehnološkom, komercijalnom i razvojnom smislu. U slučaju neuspeha tendera, akcionari moraju da mu omoguće da posluje pod istim uslovima kao i konkurencija, sa fleksibilnim poslovnim politikama. To se odnosi, pre svega, na ljudske resurse, otpuštanja, zarade i zapošljavanje. Jedan naš konkurent je prošle godine otpustio 10 odsto zaposlenih za nedelju dana, pa nije bilo nikakve buke. Kompaniji su neophodne brže i efikasnije nabavke od onih u javnom sektoru jer bez toga nema konkurentnosti. Siguran sam da, ako to može da se obezbedi, kompanija ima dugoročnu održivost i liderski potencijal u regionu. Ima li viškova zaposlenih u Telekomu i koliko? Ima sigurno, a koliko tačno moraće da pokaže ozbiljna analiza. Telekom danas ima 9.468 zaposlenih ili tačno 505 manje nego pre tri godine kad je ovaj menadžment preuzeo kompaniju. Imali smo permanentno smanjenje zaposlenih kojih je nekada bilo skoro 14.000, prirodnim putem, izdvajanjem non-core delatnosti i stimulativnim programima. Kakva je struktura prihoda Telekoma? Fiksna telefonija učestvuje sa 50 odsto, mobilna 42-43 odsto, a ostalo čine internet i multimedija. Pri tom, profit od fiksne je i dalje veoma mali. Kako vidite odnose sa glavnim konkurentom na našem tržištu - Telenorom, s obzirom na to da je bilo puno nesporazuma oko zakupa infrastrukture? Pljuštale su i tužbe. Telenor je naš najveći konkurent samo u oblasti mobilne telefonije, a kada posmatramo ukupne operacije, prvi konkurent na tržištu nam je SBB. Što se tiče tužbi, nismo imali bilo kakav spor sa Telenorom nego sa Ratelom. Danas ne postoji veliki operater u Evropi koji nema nekakav spor sa regulatornim telom. Zaprepastio sam se kada sam čuo javne komentare da Telekom treba da se odrekne tužbi. Odreći se prava na zaštitu svojih interesa pred pravosudnim organima znači odreći se jednog civilizacijskog dostignuća koje vredi u celoj Evropi. Moram da kažem da mi nismo jedini ko je tužio Ratel. Tužio ga je i Telenor. Te tužbe ne odlažu izvršenje nametnutih ugovora i odluka i mi ćemo svoje obaveze u tom smislu poštovati. Da budemo pošteni, svi drugi operateri na ovom tržištu bune se da je veoma teško naterati Telekom kao monopolistu da popusti i da taj monopol ustupa... To je tema u celom svetu, a stvar je suštinski prosta. Mnogi mali operateri ne mogu da opstaju na tržištu samostalno i onda slede optužbe na račun velikih. Primera radi, Telekom je prepustio prvih 200.000 ADSL korisnika konkurenciji jer se nije bavio maloprodajom. Kada smo konačno ušli na taj deo tržišta došlo je do dinamičnog razvoja i danas u Srbiji ima oko 600.000 ADSL korisnika, od čega su preko dve trećine naši korisnici. To je prirodna stvar u biznisu. Zašto danas nema 10 mobilnih operatera? Zato što je tržište za tri i to je to. Uostalom, naša kanalizacija je i dalje puna kablova za koje ne znamo čiji su i niko za njih ništa ne plaća. To je štetno za državu i građane pa i samo tržište. A što ne sečete? Kada smo sekli, rekli su nam da narušavamo rast tržišta. Pogledajte malo krovove i terase po gradovima. Puna Srbija kablova, a jedina infrastruktura koja je sasvim legalna i za koju se plaća porez je Telekom Srbija. Naravno, i mreže mobilnih operatera. Kod svih drugih ima svega i svačega i nismo mi ti koji treba to da regulišemo, to je posao za Ratel. Jeste li spremni za konkurenciju u fiksnoj telefoniji i ulazak Telenora? Naš interes je da se liberalizuje tržište fiksne telefonije i radujem se što su izdate licence i Orionu i Telenoru, kao i činjenici da će od januara 2012. tim biznisom moći svako da se bavi. Ali činjenica je da će svima njima biti teže nego vama? Mi ćemo gubiti deo tržišnog učešća, verujem da će to za prvih pet godina biti jednocifren procenat ukupno. Toga smo svesni i to je kalkulacija u našem strateškom planu, ali verujemo da ćemo izaći na ekonomske cene i da će nam prihod, ali i profit rasti. Kada sam ranije govorio da imamo socijalne cene u fiksnoj telefoniji bila je salva napada. Danas vam to govore i Telenor i Orion. A zašto su socijalne? Zato što je pretplata za fiksni telefon, recimo u Crnoj Gori i Makedoniji šest evra bez PDV i besplatnih impulsa, a ovde je 388 dinara bez PDV, sa uključenim besplatnim saobraćajem. Znači li to da nas čeka poskupljenje fiksne telefonije u ovoj godini? Nemamo u planu za 2011. godinu povećanje cena, iako po troškovnom modelu Ratela, mesečna pretplata za fiksni telefon bi trebala da iznosi preko 640 dinara, a sada je 388. Kada će Telekom biti spreman za prenosivost mobilnih brojeva i kada to realno može da zaživi? Bilo je određenih kašnjena kod Ratela, a i mi smo imali određenih problema sa dinamikom s obzirom na to da primenjujemo drugačije procese nabavki nego naši konkurenti. Mislim da će ta usluga najkasnije do početka leta biti dostupna. Da li se Telekom pribojava prenosivosti? Mi u tome vidimo šansu. Neminovno će doći do određene fluktuacije korisnika, a evropska iskustva pokazuju da to nigde nije prelazilo pet odsto korisnika. Vrlo je dobro za sve korisnike da imaju tu opciju, da po jednostavnoj proceduri, ne menjajući broj, promene operatora. Gde vidite najviše prostora za rast? U dodatnim servisima mobilne telefonije, mobilnom internetu i naravno ADSL-u i multimediji. Fokusirani smo pre svega na ADSL korisnike i naše opredeljenje je da nastavimo sa poboljšanjem paketa, sa uvećanjem protoka i sa atraktivnijim ponudama ADSL-a i IPTV-a. Moram da istaknem da smo u prošloj godini imali enorman rast korisnika IPTV-a, sa 22.000 došli smo na 82.000 na kraju godine. I tu imamo velike ambicije. Ne vraćam se u politiku Došli ste iz politike na čelo Telekoma. Imate li ambicije da se vratite u politiku? I dalje verujem u vrednosti zbog kojih sam pre trinaest godina ušao u DS i u politiku, ali nemam nikakve ambicije u tom smislu, niti u vlasti niti u državnim ili javnim preduzećima. Istekao mi je mandat u Telekomu, moja ambicija je bila da nastavim menadžersku karijeru u privatnom sektoru. Ipak, prihvatio sam da do okončanja procesa prodaje nastavim da radim ovaj posao, jer po pravilu promene u top-menadžmentu usred procesa mogu da ostave negativan efekat na njegov ishod. Telekom Srbija Grupa, 2010. (u milionima evra) Broj korisnika (Srbija, BiH, Crna Gora) 11,2 Prihod 1.160 EBITDA (prihod pre oporezivanja) 493 Neto dobit 168 Dve rekordne godine Tri godine ste na čelu Telekoma. Gde je kompanija danas u odnosu na to kad ste je preuzeli, po dobiti, broju zaposlenih? Preuzeo sam kompaniju februara 2008. godine, na početku svetske ekonomske krize, a uoči dugog izbornog procesa i samo dan posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Bilo je puno izazova. Doneli smo ozbiljan strateški plan za narednih pet godina, sprovodili ga dosledno, među prvima u Evropi uveli koncept fiksno-mobilne konvergencije, optimizovali troškove i poslovne procese, a današnji rezultati pokazuju da smo ispravno radili. Uprkos dramatičnim kursnim razlikama, padu potrošačke moći, gubitku dela tržišta na KiM, dug kompanije je skoro prepolovljen, imamo dve rekordne godine po ostvarenom profitu koji na kraju 2010. godine iznosi 15,8 milijardi dinara, imamo manje zaposlenih, isplatili smo 160 miliona evra dividendi akcionarima i zadržali nivo tržišnog učešća koji smo imali i pre krize. Od visoko zadužene kompanije postali smo relativno nisko zadužena. Kada sam preuzeo ovaj posao, imali smo obaveze po osnovu zajma za kupovinu Telekoma Srpske od 700 miliona, a danas ta obaveza iznosi oko 260 miliona. U celosti ćemo ga isplatiti do kraja 2012. godine. U ove tri godine prihodi su rasli za 20 odsto, a operativna dobit za 40 odsto. U tom periodu smo investirali preko 530 miliona evra u infrastrukturu i opremu ovde u Srbiji. Dokapitalizovali smo Mtel, koji je prvi put od osnivanja završio godinu sa pozitivnim rezultatom. Telekom Srpska odlično posluje, to je primer dobre privatizacije i značaja otvaranja društva na berzi. Naši akcionari su jako zadovoljni.