Politička korist od subvencija

Neka nas kritikuju što dajemo podsticaje, ali mi mislimo da je skuplje kada fabrike ne rade.” Izjavio je ovo bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, pre tačno godinu dana, uoči sednice Vlade na kojoj se odlučivalo o subvencijama do 10.000 evra po svakom novom radnom mestu. Darežljivost siromašne države prema multinacionalnim kompanijama ekonomisti su, dakle, kritikovali i pre nego što je projekat zaživeo. Nepoverenje u njegovu isplativost se nastavilo, a iskustva su pokazala i pogrešne računice, ali i to da subvencije mogu biti dobar instrument za politički marketing. Mlađanu Dinkiću nije bilo teško da sračuna: jedan evro podsticaja države investitorima donosi osam evra prihoda u budžet - isticali su u više navrata u Ministarstvu ekonomije. Tvrde ovo i u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, preko koje se i subvencionišu nova radna mesta, ali nedostatak argumenata samo podriva sumnju. Ekonomsku logiku u davanju 2.000 do 10.000 evra po svakom novozaposlenom iz budžeta u kome minus svakodnevno raste i to bez ikakve evaluacije, ne nalaze ni ekonomisti. Skeptični su čak i opštinari i politički analitičari, ali iz ugla da li baš Zaječar, Niš i Kraljevo treba da imaju poseban status kada je u pitanju subvencionisanje novozaposlenih. LJubodrag Savić je ekonomista, godinama predaje na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Kaže, međutim, da mu računica Mlađana Dinkića “zvuči potpuno neverovatno”. Nije mi poznata nijedna investicija ili institucija koja rapidno donosi toliki profit. Takođe, od ministra smo čuli samo iznos subvencija, ali ne znam da je neko napravio i obelodanio efekat trošenja novca”, kaže Savić za NIN. Naš sagovornik ne negira isplativost subvencija, ali upozorava da ceo proces mora biti deo operativnog plana. ”Cilj ne sme biti samo zapošljavanje. Unapred se mora znati da li subvencije donose izvoz, kakav je njihov društveni aspekt, hoće li, i koliko će povećati proizvodnju. Uz sve to, mora postojati i kontinuirana kontrola trošenja. A svega toga nema”, oštar je Savić. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da se u normalno uređenim državama koje, takođe, imaju problema sa nezaposlenim, subvencije ne daju baš olako kao u Srbiji. “Zna se da se subvencionisanjem radnih mesta ni poreski, ni finansijski, ne može postići trajni uspeh. Svuda su preporuke da se stvore uslovi da investitori dođu i sami. Ajde, da Srbija ima suficit, pa da trošimo novac, ali mi smo zbog subvencija i nagurali ovoliki deficit. Možda bi privrednici više ljudi zaposlili da im je Vlada za iznos subvencija smanjila poreske obaveze - kaže Kovačević za NIN. I od ekonomiste Miroslava Prokopijevića moglo se čuti da država prvo treba da popravi privredno okruženje. Skeptičan je i Goran Ješić, predsednik opštine Inđija koji smatra da subvencije treba dodeljivati na osnovu tehnologije. “One su svakako dobra stvar jer će doneti nova radna mesta, ali smatram da njihova visina treba da zavisi od tehnologije u preduzećima, a ne od grada u kome će se fabrika nalaziti”, tvrdi Ješić. U Ministarstvu ekonomije su vrlo precizni. Kroz 12 javnih poziva i 151 aktivan projekat tvrde da su podstakli investicije sa 84,8 miliona evra, zahvaljujući čemu je otvoreno 22.719 radnih mesta. Prosečan iznos podsticaja, po jednom radnom mestu, iznosio je oko 3.400 evra. Apsolutni rekorderi u visini državne subvencije za sada su Beneton i Dajtek. NJima je država za svakog novozaposlenog obećala 9.000 odnosno 10.000 evra, a Niš će dobiti ulaganja od oko 56 miliona evra. I južnokorejska Jura je došla u Niš. Za svoj pogon u Nišu ova firma besplatno je dobila građevinsko zemljište, oslobođena je plaćanja najvećeg dela komunalnih taksi i u gotovini će da dobije 7.000 evra za svakog od 1.500 radnika planiranih da ih uposli. Na ovaj način Jura je od srpske države, novcem poreskih platiša, subvencionisana sa preko deset miliona evra. Istina, za mnoge žitelje Rače gde se mesečno radi za desetak hiljada dinara, dolazak Jure je značio opstanak. Bivši radnik Zastave elektro i sindikalni lider Slobodan Gajić kaže da je plata radnika u Juri od 19.500 dinara mala, ali najveća za koju Rača zna, izuzev plata sa budžeta. Ranije su, tvrdi, za Porše i Opel radili za 9.500 do 12.500 dinara. Reći će ovo radnici i u ostalim gradovima gde je država subvencionisala strane investitore. Ali, da li je zaista reč o onim mestima kojima je potreban ovakav i ovoliki vid pomoći ili su možda plod političkog dogovora unutar vladajuće koalicije? Od maja prošle godine četiri grada imaju poseban status. Naime, u slučaju da investitor ulaže u Niš, Novi Pazar, Zaječar ili Kraljevo, dobija duplo veću subvenciju (do 10.000 evra). Ovu povoljnost za četiri grada je utvrdila Vlada, pre svega po kriterijumu visoke nezaposlenosti, a Dinkić veruje da bi na tom spisku trebalo da se nađu i gradovi poput Kruševca, Kikinde, Vranja, Zrenjanina... Može se čuti da politički interes G17 plus novac usmerava u centralnu i južnu Srbiju i to najviše u sredine u kojima ova stranka očekuje najveći broj novih glasača. Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija” smatra da su subvencije i socijalna davanja izrazito pogodne za politički marketing. “Prostor za politički marketing postoji uvek ako se troši novac iz budžeta bilo da ide ka privrednim subjektima, u infrastrukturu ili građanima. Zato su investicije pojačane posebno u predizbornoj kampanji”, kaže Nenadić za NIN. Naš sagovornik dodaje i da je davanje subvencije rizična oblast sa stanovišta korupcije. “Nisam kompetentan da utvrđujem da li su baš Novi Pazar, Kraljevo, Zaječar i Niš budući motori razvoja. Mada, smatram da od subvencija nema koristi koliko se to i predstavlja”, kaže Nenadić. Na politički marketing aludirao je i premijer Mirko Cvetković. “Biti ministar u vladi ne sme da znači i sredstvo lične promocije – rekao je Cvetković na konferenciji kada je obelodanio odluku o razrešenju funkcije Mlađana Dinkića. Najveću stopu nezaposlenih, inače, imaju Novi Pazar (51,5 odsto), Loznica (41,5), Leskovac (41,4 odsto)… Šta se dešava kada, kao u slučaju vranjskog Jumka, investitor koji je dobio subvencije ne ispuni svoje obaveze. Dinkiću još nije zaboravljen slučaj sa Zamberom, odnosno matičnom kompanijom Alena koja je pre četiri godine potpisala sporazum sa Vladom Srbije o izgradnji novog tekstilnog pogona u Vranju, na zemljištu Jumka. Država je investitoru uplatila tri miliona evra za otvaranje 3.000 novih radnih mesta. Zamber je međutim počeo da gradi fabrike, ali ne od novca koje je dobio subvencijma nego od kredita. Srpska vlada je sa svoje strane aktivirala bankarske garancije dobijene od Alene, ali su oštećene ostale firme koje su Zamberu odobravale kredite, kao i oko 800 radnika Jumka koji su prebačeni na poslove u Zamber, ali za to nisu dobili i dogovorenu nadoknadu. Nije, vidi se, pomoglo ni to što Vlada sredstva ne dodeljuje odmah, već u četiri faze, kako bi se na neki način pratilo ulaganje. Subvencije • Za investicije u proizvodni sektor: od 2.000 do 5.000 evra, odnosno od 4.000 do 10.000 evra za devastirana područja i područja od posebnog interesa (Zaječar, Kraljevo, Niš, Novi Pazar) po novom radnom mestu • Za investicije u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih tehnologija u područja od posebnog interesa: od 5.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu • Za investicije u sektor usluga: od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu Subvencionisani strani projekti Zemlja Broj projekata Nemačka 13 Italija 11 Slovenija 9 Francuska 3 Švajcarska 3 Austrija 3 Koreja 2 Holandija 2 Velika Britanija 2