Bubnjara

Šta, bre, to uradiste!? Ostavim vas na nedelju dana, koliko da proslavim svetog Trifuna Zarezoju, a Cvele, pljas, dao šut kartu Dinkiću! I, šuntavo mi, evo, u glavi danima kao da me krava ritnula, a znam nije mi od onih osam slavskih vina, jer sve je to masna hrana upila; krkala se, bajo, ovčetina, čorba od telećih glava i kupus sa kolenicama. Elem, zarezojsku slavu sam junački podneo, pored otvorenog prozora noćima spavao, od vina isparavao, a ni zapaljenje pluća nisam dobio. A vi!? Eeej, onako, mučki, iza leđa, da mi smenite Mlađu! Pa šta ako je domaće bankarstvo uništio i tako državi kičmu slomio!? I Baja Pašić je, onomad, Srbiju rasprodao, pa je, eno, spomenik usred Beograda stekao! Hoćete li da, bez Mlađe, srljamo u novo beznađe čekajući Šešelja koji nam je, za osam godina robije, smislio, valjda, neko „egipatsko proleće“, neki plišani građanski rat niskog intenziteta, koliko da nam se međunarodna zajednica mnogo ne iznervira. Sa „Niš ekspresom“ i Biljom i Saškom stižem u Bgd. ekspresno. Za tri sata, iz zavičaja do prestonice, čak, ni sa pauzom sa pišanje, brale! I čim sam na beogradski asfalt stupio odmah sam se pišmanio! Što li sam, uopšte, sa Suve planine silazio?! Jer, život u Beogradu čista je sintetika, a država nam je trošna baraka koju i malo jači vetrić i mećava može da oduva. I, hvala bogu, tamo, gore, u Suvoj planini ova nikakva država ne dopire. Dobro, i Suva planina vrvi od šumokradica, lovokradica, od čopora kurjaka i svakakvih divljih svinja. Samo zimus su vukovi zaklali dvadesetak telaca. A ima i divljih konja koji mi, da prostite, seru pored planinske kuće. Ona ih na dom, na čoveka podseća, pa tu traže utočište i kada me nema. Mada divlji konji beže i od čoveka pošto i sa ljudima imaju loša iskustva; znaju da se od njihovog mesa, začas, napravi ukusna konjska kobasica, punjena suva paprika, plus, imaš i pun lavor konjskog ramsteka... Ali, i ta divlja šumska „država“ mi je, nekako, srcu bliža od ove Bokijeve. Tamo je sve jasno; vlada pravo jačega. Kada ti, recimo, kurjak pred kućom zaurlava, a par uspaničenih lasica juri po tavanu, ti, ili zamandali vrata ili izađi vuku na crtu, pa kom opanci kom obojci! A, ovde, u prestonici!? Svaka šuša i puša može da te zajebava, a sve u ime zakona, i na daljinu, sa malog ekrana! Vidiš ga, žutokljunac, a već državni sekretar nečega ili ministar ničega. Stavio prvi put u životu loše vezanu kravatu, a već ti kroji platu, kroji ti život, burazeru, i, u sve se razume; i u kurs dinara, u svetska monetarna kretanja, a jasno mu je i stanje, ne samo u Egiptu, već i u celom Magrebu, pri tom, zna sve i o talibanima u Avganistanu! E, takvi, brale, danas, vladaju Srbijom, pa se onda čudiš što smo pred bankrotom... I danima sam na planini u bubnjaru zurio, zurio u njenu vatru i dumao, naravno, ne o Dinkiću, već o kapitalizmu; kada je sve ovo počelo? Buljim u bubnjaru, i, pazi šta mi vatra, bubnjajući, odgovara: “Sva ova razorna sila i moć kapitalizma proizašla je iz Teslinih novotarija! Tesla je kapitalizmu dao vetar u leđa, u jedra!“ Čudo jedno koliko Vatra zna duboko da razmišlja. Nego, tu K. G. Jung dosoljava: “Ti dobro znaš da je Tesla vodio poreklo od ruske sekte škopaca, a oni su proganjani od Sibira, pa sve do delte Dunava. A prošli su i ovim suvoplaninskim krajevima na putu za Bosnu, Liku...“ Ovde se setim pokojnog Najdana Rakića, radioesteziste iz Mokre, odavno mi je rekao da su Tesle živele na Suvoj planini i da su mi, čak, neka rodbina bili!? Naravno, da ovo nisam ozbiljno shvatio... Ali, gle, u ovom musavom februaru, buljeći u vatru, setim se, da je Mokra, između dva svetska rata, imala prvu hidrocentralu u Jugoslaviji, mada Užičani tvrde da je njina prva. A, Oliver Mlakar je, bre, u zagrebačkom televizijskom kvizu tu užičku nepravdu ispravio! Dakle, tačan odgovor za kviz glasi: Mokra kod Bele Palanke, a ne Užice kod Čačka! Ah, kako su samo Mokranci na svoju centralu „češke proizvodnje“ bili ponosni! NJihovo selo „Malim Londonom“ su prozvali. Nego, na nevolju, svi su od reda bili Pašićevi radikali pa su im, „posle oslobođenja“, komunisti centralu srušili. I šta čujem ove nedelje?! Jedna turbina, odnedavna, upotrebljena je za pilanu u selu Dušnik ispod Trema... Moj guru iz Švice stavlja dve cepanice u bubnjaru, nakašlje se, starački, pa mrsomudi: “Možda se Tesla u tuđini setio da su njegovi preci na Suvoj planini dobro primljeni, možda su mokranski hajduci sektu škopaca od istrebljenja sačuvali, pa je, eto, tom centralicom hteo Mokri da se, nekako, oduži...“ Zadremam u gluvo doba, uz vino i bubnjarče, a moja jurodiva Crna na grudi mi skače: “Posmatraj sve to simbolički; ako je prva Teslina centrala završila u pilani, možda su i svetskom kapitalizmu odbrojani dani. Kada u Ravništu, uspraviš kip boga Vida, posle osamsto godina, možda, poteče neka nova nebeska struja i osvetli put ne samo Srbima.“