Primakli se otkazi

Biće još otkaza ukoliko su i dalje svi iznenađeni i zbunjeni a posebno oni čiji je zadatak da spreče (Ministarstvo ekonomije) a tek potom da leče (Ministarstvo za socijalna pitanja) posledice ogromne nezaposlenosti. Informacije o stvarnom stanju privrede i nezaposlenost su dostupne, ali nažalost njima se manipuliše. Obilato se koristi „kreativno“ tumačenje koje zamagljuje suštinu problema. Drugi čovek Zavoda za statistiku, nedavno je u NIN-u citiran sa izjavom da po kupovnoj moći naša prosečna zarada iznosi 1.100 evra. Drugom prilikom je tvrdio da su podaci poreske uprave o gubicima radnih mesta (141.000 za poslednje dve godine) kod preduzetnika i slobodnih profesija čiste spekulacije! Prema anketama o radnoj snazi zaposlenost je smanjena od oktobra 2008. do oktobra 2010. godine za 439.000. Ankete se verodostojne jer su rađene u skladu su opšteprihvaćenim međunarodnim standardima. Neka procene čitaoci da li su eksperti MMF-a izneli ove podatke iz puke radoznalosti ili da upozore odgovorne. Da li su ove brojke našle svoje mesto u obračunu stopa nezaposlenosti? Nisu, samo je 122.000 ušlo u obračun u okviru ukupnog broja nezaposlenih a ostatak je prebačen u grupu neaktivnih. Razlika do 439.000 doprinela je povećanju broja neaktivnih koji ne učestvuju u utvrđivanju stopa nezaposlenosti! (Stope nezaposlenosti se proračunavaju kada se broj nezaposlenih podeli sa zbirom nezaposlenih i zaposlenih odnosno brojem aktivnih lica u radnom dobu od 15 do 64 godine). Sa nerealno prikazanim brojem nezaposlenih stopa je dostigla 20. Ukoliko bi se 333.000 osoba u radnom dobu, koje mogu i žele da rade a ne mogu da nađu posao, „vratile“ u aktivne (gde im je i mesto), stopa nezaposlenosti bi bila 27, 4 (u 2008. pre krize umesto 14,7 stopa bi bila 20,1, a što nam govori da je nezaposlenost endemska). U prošloj godini stvaran broj nezaposlenih je dostigao 900.000 odnosno od tri osobe u radnom dobu, jedna je nezaposlena. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje bilo je 731.000, a gde su ostali nezaposleni? Biće još otkaza posebno u marginalizovanom segmentu privrede – u mikropreduzećima i kod preduzetnika. Ovaj segment privrede i pored male ekonomske snage zapošljava najveći broj radnika u privredi (770.000 u 2008), više od firmi krupnog kapitala i javnih preduzeća! Godišnje se ugasi 40.000 malih firmi (mikropreduzeća i preduzetnici), daleko više od novoregistrovanih i izgubi se 140.000 radnih mesta. Ovde se nalaze uzroci enormnog rasta sive ekonomije, smanjenja budžetskih prihoda (porezi i doprinosi) i povećanja broja ljudi bez socijalnog i penzionog osiguranja, koji postaju socijalni slučajevi. Ovi problemi se ne mogu gurati pod tepih, nema više mesta.